MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA

POSTOJEĆA I PREDSTOJEĆA KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

343.34(497.11)

POSTOJEĆA I PREDSTOJEĆA KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
* Milan Milošević, redovni profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo, Beograd.
** Kristijan Šebešćan, doktorand na Fakultetu za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: S pravom se smatra da je savremeni svet zavisan od svih oblika javnog saobraćaja, koji je veoma ekonomičan, ali i ranjiv. S vremenom su saobraćajna sredstva i ljudi u njima sve više na meti samoubilačkih i uopšte terorističkih napada. Zbog toga danas sve države preduzimaju legislativne i druge odgovarajuće mere na planu suzbijanja ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. To pogotovo važi za civilni vazdušni saobraćaj, koji je objektivno i najugroženiji. Zakonodavac Republike Srbije takođe adekvatno reaguje na planu borbe protiv ugrožavanja bezbednosti vazdušnog i svih drugih vidova javnog saobraćaja, tako što dosledno poštuje obaveze proistekle iz međunarodnog krivičnog prava i, u tom smislu, u krivičnom zakonodavstvu propisuje bića odgovarajućih kaznenih dela.
Polazeći od toga, u ovom radu su analizirane inkriminacije iz članova 291. do 293. aktuelnog Krivičnog zakonika Republike Srbije, što znači zakonska bića krivičnih dela: ,,Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja”, ,,Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog ili pomorskog saobraćaja ili nepokretne platforme”, i ,,Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva”. Pomenuta problematika biće sagledana i de lege ferenda, a u smislu novopredloženog krivičnog dela iz člana 292a (,,Odbijanje naređenja zapovednika vazduhoplova”) i drugih novina. Nakon toga će, umesto zaključka, biti navedeno nekoliko slučajeva samoubilačkih otmica aviona koje su prethodile sinhronizovanim samoubilačkim otmicama vazduhoplova u akciji tzv. megaterorizma u Njujorku i Vašingtonu od 11. septembra 2001. godine.
Ključne reči: javni prevoz, krivično delo, vazdušni saobraćaj, ugrožavanje bezbednosti, otmica, megaterorizam.

USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK

TEMA BROJA

USTAVNO PRAVO

UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
* Borivoje Gajić, sudija u penziji AP Novi Sad.

Rezime: Pravo stranke na nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravičnu i u razumnom roku donetu odluku na osnovu javne rasprave o njenim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje utvrđeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS. Navedena regulativa u celosti odgovara regulativi člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je predviđeno da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja nekog ljudskog ili manjinskog prava garantovanog Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale je dakle ustavno pravo, tako da je pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Ustavom garantovano ljudsko pravo. Razlog usvajanja posebnog zakona o suđenju u razumnom roku pored ostalih bila je ocena da pravo na suđenje u razumnom roku ne može samo od sebe da se ostvari na osnovu ustavne norme u ustavnosudskom postupku i da je neophodno da se zakonom propiše način njegove zaštite, jer je isto element, derivat prava na sudsku zaštitu kojom se odgovarajućim procesnim zakonima, treba da stimulišu delotvoran i brz postupak sa jedne strane, a sa druge da se istim osigura pravična naknada zbog nastale povrede prava na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija je i pre i nakon stupanja na snagu istog zakona izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove (ESLjP) koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ista brojnost upućuje na zaključak da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, posebno u stečajnim i izvršnim postupcima sistemski problem prisutan u kontinuitetu u Republici Srbiji. Evolucija prakse Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Srbije pokazuje kako je od nepostojanja bilo kakvih pravnih sredstava kojima se štiti pravo na pravično suđenje isti sud zauzeo stav da je ustavna žalba delotvorno pravno sredstvo i širio ocenu o njenoj delotvornosti shodno izmenama u praksi Ustavnog suda. Opterećenost Ustavnog suda ne samo brojnim ustavnim žalbama, koje su postale nažalost i način otklanjanja neujednačene sudske prakse i neadekvatnih odluka redovnih sudova uz postupke zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima, stvaraju osnov za pitanje mogućnosti povrede prava na suđenje u razumnom roku i pred samim Ustavnim sudom. Ovo posebno u situaciji kada se na odluke po ustavnim žalbama pred istim sudom čeka više od tri godine i kada je procenat meritornih odluka neznatan. Navedena praksa Ustavnog suda nesumnjivo će dovesti do većeg broja odluka i ESLjP protiv RS u kojima će se isti sud izjasniti i o mogućoj povredi prava na suđenje u razumnom roku i pred Ustavnim sudom, na što ukazuju i neke odluke istog suda protiv zemalja u okruženju.
Ključne reči: razuman rok, ustavna povreda, ustavna žalba, delotvoran postupak, pravična naknada.

INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU

TEMA BROJA

PORESKO PRAVO

UDK: 336.221(497.11)

INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
* Dr Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
** Dr Gordana Ilić Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Sa ciljem zaštite fiskalnog interesa Republike Srbije i sprečavanja potencijalnih zloupotreba, koje mogu da dovedu do izbegavanja plaćanja poreza, u srpski poreski sistem je pre nešto više od dve decenije uveden institut sekundarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza nastaje kad je neko lice odgovorno za dospelu (primarnu) poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. Reč je o dodatnom obezbeđenju naplate dospelog poreskog duga, odnosno o svojevrsnom obliku odgovornosti za tuđu poresku obavezu, čiju pravnu prirodu autori nastoje da odrede. Oni analiziraju zakonom predviđene slučajeve kad dolazi do primene instituta sekundarne poreske obaveze i ukazuju na određene nepreciznosti u zakonskom definisanju i moguće propuste u njegovoj primeni. Posebno se bave slučajem „sekundarna sekundarna obaveza“, koja ukazuje na određenu tercijarnu poresku odgovornost, i problemima koji u vezi sa njom mogu da se jave u praksi. U radu je, takođe, ukazano na poreskoprocesne aspekte instituta sekundarne poreske obaveze.
Ključne reči: obezbeđenje poreske obaveze, odgovornost za tuđu poresku obavezu, poresko jemstvo, sekundarna poreska obaveza.

UTICAJ ODLUKA USTAVNOG SUDA NA SUDSKU PRAKSU U UPRAVNOM SPORU

TEMA BROJA

upravn0 pravo

UDK: 342.9(497.11)
342.565.2
UTICAJ ODLUKA USTAVNOG SUDA NA SUDSKU PRAKSU U UPRAVNOM SPORU

* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravog suda.
Rezime: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava Republike Srbije i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Pravni poredak u Republici Srbiji je jedinstven, a uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudske odluke može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, a Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Ustavni sud nije deo sudske vlasti, već je samostalan i nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost, kao i ljudska i manjinska prava i slobode. U referatu se obrađuju pravna pitanja sukobljena u odnosu Ustavnog suda i sudske vlasti zbog kasatornog dejstva odluka Ustavnog suda na sudske odluke i to da li Ustavni sud odlukom o usvajanju ustavne žalbe može poništiti pravnosnažnu sudsku odluku, posebno odluku najvišeg suda u zemlji i koje su granice aktivizma ustavnog sudovanja koje ne zadiru u nadležnost sudske vlasti, kada Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi pribegava tumačenju materijalnopravnih odredaba zakona i pravnih instituta. Kroz prikaz odluka Ustavnog suda, referat otvara i pitanje ekstenzivnog tumačenja zakonskih odredbi kojima Ustavni sud daje ono od mogućih značenja za koje nalazi da je spojivo sa ustavnim normama, nalazeći da njihova direktna primena nije ustavnopravno prihvatljiva, dok sama sporna odredba ostaje na snazi i njihov uticaj na sudsku praksu u upravnom sporu, ali i konzistentnost i koherentnost unutrašnjeg pravnog poretka.
Ključne reči: vladavina prava, jednistvenost pravnog poretka, sudska vlast, Ustavni sud, normativna kontrola, ustavna žalba, upravni spor.

KONCEPT PRETERANOG FORMALIZMA U USTAVNOSUDSKOJ PRAKSI

TEMA BROJA

USTAVNO PRAVO

UDK: 340.143(497.11)
340.142:342.565.2(497.11)
340.142:341.645(4)

KONCEPT PRETERANOG FORMALIZMA U USTAVNOSUDSKOJ PRAKSI
* Bojan Karaklić, viši savetnik, Ustavni sud, Republika Srbija.
Rezime: U skladu sa konceptom koji je izgrađen u praksi ESLJP, pitanje preterano formalističke primene procesnog prava obično se pokreće u onim situacijama kada je zahtev ili pravni lek stranke odbačen zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za odlučivanje, tj. kada usled preterano formalističke primene prava, ne bude odlučeno o osnovanosti zahteva. Imajući u vidu da je Ustavom Republike Srbije predviđena mogućnost direktne primene Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu su domaći sudovi dužni da tumače ove odredbe u skladu sa praksom ESLJP, Ustavni sud je dosledno primenjivao praksu ESLJP u pogledu povrede prava na pristup sudu zbog preteranog formalizma, sa retkim izuzecima u pogledu samog postupka pred Ustavnim sudom. Većina ovih predmeta se odnosila na prekršajne, izvršne, parnične i upravne postupke u kojima je Ustavni sud utvrđivao povredu prava podnosilaca na pristup sudu. Međutim, najznačajniji uticaj je ostvaren u predmetima tzv. prekršajnih naloga i u veoma specifičnoj grupi predmeta u parničnom postupku u kojima je Ustavni sud donosio kontroverzne odluke.
Ključne reči: preterani formalizam, Ustavni sud, Evropski sud za ljudska prava, pravo na pristup sudu, automatizovana primena procesnog prava.

TERMINOLOŠKE GREŠKE U SUDSKIM ODLUKAMA U PARNICAMA ZA REŠAVANJE PORODIČNIH SPOROVA

TEORIJA PRAVA

TEMA BROJA

UDK: 340.113
340.142:347.6

TERMINOLOŠKE GREŠKE U SUDSKIM ODLUKAMA U PARNICAMA ZA REŠAVANJE PORODIČNIH SPOROVA
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: Autor u radu ukazuje na značaj jezika u pravu, kao osnovnog izražajnog sredstva, i na terminološke greške u sudskim odlukama koje su rezultat ili nebrižljive i nekorektne redakcije zakonskih tekstova ili nepažnje prilikom pisane izrade sudskih odluka iz parnica za rešavanje porodičnih sporova.
Ključne reči: jezik u pravu, stručne terminološke greške, obrazloženje sudskih odluka.

MANJKAVOST POSTUPKA I PRAVNA DEJSTVA ODLUKE USTAVNOG SUDA O USTAVNOJ ŽALBI

TEMA BROJA
USTAVNO PRAVO

UDK: 342.736(497.11)

MANJKAVOST POSTUPKA I PRAVNA DEJSTVA ODLUKE USTAVNOG SUDA O USTAVNOJ ŽALBI
* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: U referatu se ukazuje na manjkavosti postupka u kome se donose odluke Ustavnog suda po ustavnim žalbama čiji predmet preispitivanja su presude redovnih sudova. To se čini analizom postojećih zakonskih rešenja i sagledavanjem pravnih posledica najnovije presude Evropskog suda za ljudska prava, kojom je prvi put utvrđena povreda člana 6. stava 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda učinjena od strane Ustavnog suda. Osim toga, posledično uočenim manjkavostima postupka pred Ustavnim sudom u odlučivanju po ustavnim žalbama, iznose se i argumenti o domašaju pravnih posledica odluke Ustavnog suda kojom je poništena presuda redovnog suda. Ukazuje se i na potrebu očuvanja vladavine prava kroz ustavno prihvatljiv odnos redovnih sudova prema odluci Ustavnog suda i predlaže način postupanja kojim se taj balans može očuvati. U tom kontekstu izvršena je i analiza pravnih posledica odluke Ustavnog suda na drugu stranku iz poništene presude i obaveze redovnog suda koje se tim povodom konstituišu po osnovu poništene presude odlukom Ustavnog suda.
Ključne reči: pravne posledice odluke Ustavnog suda; manjkavosti postupka po ustavnoj žalbi; pravna dejstva odluke o poništenju Ustavnog suda.

INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU

TEMA BROJA 

UDK: 347.232.4(497.11)

INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU

* Dr Katarina Dolović Bojić, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
** Dr Snežana Dabić Nikičević, docent Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
Rezime: Ustanova održaja doživela je razvoj u našem pravnom sistemu u periodu neurednog vođenja zemljišnih knjiga. Prednost se davala faktičkom u odnosu na registarsko stanje, što je suština i ustanove održaja: kod njega se nesklad između pravnog i faktičkog stanja rešava u korist faktičkog. Uprkos tome što je poslednje dve decenije učinjen veliki napor u cilju rešavanja problema u vezi sa registracijom i prometom prava na nepokretnostima, čini se da u sudskoj praksi i dalje provejavaju iste ideje koje pogoduju široj primeni ustanove održaja. Autorke dovode u pitanje osnovanost i opravdanost takvih shvatanja. U sistemu uredno vođenih registara nepokretnosti nema mesta široj primeni ustanove održaja jer bi i sam pojam savesnog sticaoca trebalo tumačiti usko – savestan je samo onaj koji opravdano veruje da je i sam postao vlasnik, a to bi načelno mogao biti slučaj samo ako je stekao od upisanog prethodnika, na osnovu punovažnog ugovora, te ako se upisao u katastar. Izuzetak u pogledu tumačenja savesnosti bi trebalo da postoji samo ukoliko na određenoj teritoriji nije ustrojen registar nepokretnosti, ili sama nepokretnost nije upisana, ili je pak upisana ali postoji opravdan razlog zbog kojeg ne postoji mogućnost da imalac prava svojine bude upisan.
Ključne reči: Održaj. Redovni održaj. Vanredni održaj. Katastar nepokretnosti. Načelo upisa. Načelo pouzdanja.

MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU

TEMA BROJA

PROCESNO PRAVO

UDK: 004.8:347.95

MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU
* Ana Toskić Cvetinović, LL.M, izvršna direktorka, Partneri Srbija.

Rezime: Primena informacionih tehnologija u pravosuđu započela je još sredinom dvadesetog veka, usled potrebe za unapređenjem efikasnosti sudskih postupaka, ali i ujednačavanjem sudske prakse i povećanjem pravne predvidivosti. Krajem 20. i početkom 21. veka, razvijen je koncept predvidive pravde (eng. Predictive Justice), koji podrazumeva mogućnost predviđanja ishoda sudskog postupka, ili neke njegove faze, primenom matematičkih algoritama zasnovanih na obradi velikog obima dostupnih podataka, odnosno prethodnih odluka. Poslednje dve decenije, ubrzani razvoj veštačke inteligencije doveo je da se ovi sistemi sve više koriste i u pravosuđu, pa se danas u pojedinim pravnim sistemima uveliko primenjuju u različitim fazama sudskih postupaka. Međutim, ovakva primena donosi i nove rizike po prava građana, uključujući i zabranu diskriminacije, zaštitu podataka o ličnosti, pravo na pravično suđenje, i pravo na pravnu pomoć.
Međunarodne organizacije, ali i pojedine nacionalne jurisdikcije, poslednjih godina intenzivno rade da razvoju smernica i normi koje bi trebalo da adresiraju rizike primene veštačke inteligencije uopšte, a neki od tih dokumenata osvrću se i na posebne rizike primene VI u pravosuđu.
Stoga ovaj rad nastoji da istraži mogućnosti i izazove primene veštačke inteligencije u pravosuđu. U svom prvom delu, rad daje pojašnjenja osnovnih pojmova relevantnih za razumevanje mogućnosti primene veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i pregled relevantnog međunarodnog pravnog okvira, pre svega u kontekstu Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, u radu su predstavljena uporedna iskustva u primeni veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i izazovi koji su prilikom ove primene do sada uočeni, pre svega u pogledu rizika po ljudska prava i slobode. U radu se zaključuje da se uvođenju VI pristupa sa velikim oprezom, uz poštovanje najviših etičkih, tehničkih i standarda zaštite ljudskih prava, te da je pri razmatranju uvođenja jednog ovakvog sistema neophodno preduzeti niz regulatornih, edukativnih, i tehničkih intervencija koje bi postavile osnove za adekvatnu i svrsishodnu primenu VI.
Ključne reči:mašinsko učenje, veštačka inteligencija, predvidiva pravda, zaštita podataka o ličnosti.