Nenadležnost Vlade Republike Srbije
USTAVNO PRAVO
Nenadležnost Vlade Republike Srbije
Vlada kao nosilac izvršne vlasti izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine i donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, nije nadležna da svojim aktom uredi pitanja koja su predmet Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Pobijanje rešenja arbitra u postupku mirnog rešavanja radnog spora u upravnom sporu
USTAVNO PRAVO
Pobijanje rešenja arbitra u postupku mirnog rešavanja radnog spora u upravnom sporu
Rešenje koje donosi arbitar u postupku mirnog rešavanja radnog spora, ne predstavlja upravni akt u smislu odredaba člana 3. Zakona o upravnim sporovima, pa se protiv tog rešenja ne može pokrenuti upravni spor u smislu člana 14. ovog zakona.
Postupanje redovnih sudova po odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnoj žalbi
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
342.736
POSTUPANJE REDOVNIH SUDOVA PO ODLUKAMA USTAVNOG SUDA DONETIM U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Mr Nataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda.
Rezime: Položaj Ustavnog suda u pravnom sistemu Republike Srbije određen je samostalnim Šestim delom Ustava. To ukazuje na njegovo posebno mesto i položaj u našem ustavnom poretku. U skladu sa Ustavom određenim položajem Ustavnog suda u članu 166. stav 2. Ustava predviđeno je i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. U tom kontekstu je i odredbom člana 171. stav 1. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustav izričito ne uređuje pitanje međusobnog odnosa Ustavnog suda i sudske vlasti, niti pitanje postupanja sudova po odlukama Ustavnog suda. Ovo pitanje je postalo aktuelno uvođenjem ustavne žalbe u pravni sistem Republike Srbije, kad je Ustavni sud dobio nadležnost da pruža neposrednu zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda. Tako je Ustavni sud ušao u neposredniji odnos sa sudskom vlašću, a to pitanje je posebno postalo aktuelno donošenjem Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109 od 28. novembra 2007. godine).
Redovni sudovi su dužni da poštuju i neposredno izvršavaju samo odluku Ustavnog suda donetu u konkretnom postupku po ustavnoj žalbi kojom je naloženo ponavljanje postupka u kome je učestvovao podnosilac ustavne žalbe, ili pak treća lica u odnosu na koja je Ustavni sud izričito proširio pravna dejstva svoje odluke. U tom slučaju redovni sudovi su dužni, ne samo da formalno postupe po nalogu Ustavnog suda već i da u ponovljenom postupku uvaže i sve ocene i stavove iznete u odluci koju izvršavaju. Nasuprot tome, kada odlučuju o stranačkom predlogu za ponavljanje postupka redovni sudovi su saglasno posebnim procesnim zakonima propisanim uslovima izričito ovlašćeni da samostalno odluče da li zbog donete odluke Ustavnog suda u drugom postupku ima mesta i ponavljanju postupka vođenog između lica koja nisu učestvovala u postupku po ustavnoj žalbi u kome je utvrđena povreda Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda.
Ključne reči: Ustav, Zakon o Ustavnom sudu, sistem redovne sudske i posebne ustavnosudske zaštite, zaštita zajemčenih prava i sloboda.
Ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata koji su prestali da važe
USTAVNO PRAVO
Ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata koji su prestali da važe
Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom i opštih akata sa zakonom i po prestanku njihovog važenja ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut u roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja.
Raspuštanje skupštine opštine i raspisivanje izbora za odbornike
USTAVNO PRAVO
Raspuštanje skupštine opštine i raspisivanje izbora za odbornike
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave.
Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije
UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)
ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.
Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.
Utvrđivanje visine samodoprinosa
USTAVNO PRAVO
Utvrđivanje visine samodoprinosa
Visina obaveze po osnovu samodoprinosa mora biti srazmerna visini prihoda ili imovine obveznika samodoprinosa, pa se ne može utvrđivati u jednakom fiksnom iznosu na ostvarene zarade.
Vođenje prekršajnog postupka za prekršaje za koje se može izreći zaštitna mera
USTAVNO PRAVO
Vođenje prekršajnog postupka za prekršaje za koje se može izreći zaštitna mera
Za vođenje prekršajnog postupka za prekršaje za koje se, između ostalog, može izreći zaštitna mera isključivo je nadležan prekršajni sud.
Ustavna žalba – povreda prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Ustavna žalba – povreda prava na pravično suđenje
Sudovi su obavezni da primene pravila postupka izbegavajući i preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonom.
Pravo na naknadu troškova prevoza na rad i sa rada zaposlenih u organima lokalne samouprave
USTAVNO PRAVO
Pravo na naknadu troškova prevoza na rad i sa rada zaposlenih u organima lokalne samouprave
Jedinica lokalne samouprave nije nadležna da svojim opštim aktom uređuje pitanja koja se tiču prava na naknadu troškova prevoza na rad i sa rada zaposlenih, postavljenih i imenovanih lica, pošto se navedeno pravo ostvaruje u skladu sa aktom Vlade RS.