NOVČANA KAZNA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

NOVČANA KAZNA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

* Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Članak je posvećen novčanoj kazni u postupku izvršenja i obezbeđenja. Istaknuto je da novčana kazna u navedenim postupcima ima dvostruku funkciju. U određenim situacijama novčana kazna je u funkciji klasične sankcije za ponašanje izvršnog dužnika ili drugih učesnika u postupku i organa koji ometaju ili onemogućavaju sprovođenje izvršenja. U drugim situacijama propisanim zakonom ona je u funkciji sredstva izvršenja i to kada je reč o izvršenjima činjenja koja može preduzeti samo izvršni dužnik, nečinjenja i trpljenja, zatim vraćanja zaposlenog na rad, kao i izvršenja odluka iz porodičnih odnosa (osim naplate zakonskog izdržavanja). U postupku obezbeđenja novčana kazna se pojavljuje uglavnom u privremenim merama kojima je izrečena određena zabrana izvršnom dužniku ili mu je naloženo da nešto trpi.
Iako novčana kazna prevashodno predstavlja krivično-pravnu sankciju njena uloga i funkcija je nezamenljiva i u građanskim postupcima, pa tako i u postupku izvršenja i obezbeđenja.

Ključne reči: novčana kazna, sankcija, sredstvo izvršenja, sud.

DA LI SU POTREBNE IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU?

TEMA BROJA

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 67856649

DA LI SU POTREBNE IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU?
* Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
** Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.

Rezime: U članku je dat pregled zakona koji su na našim prostorima uređivali postupak izvršenja i obezbeđenja uz kratak kritički osvrt na te zakone. Autori potom iznose svoje mišljenje o kvalitetu aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao i pojedine konkretne predloge koji bi doveli do poboljšanja nekih normi tog zakona. Iskazana je težnja da se tekst Zakona o izvršenju i obezbeđenju poboljša ne samo u pravnom smislu, nego i u jezičkom (pravopis i gramatika), kao i da se iz aktuelnog zakona izostavi deo koji je posvećen statusnim pitanjima javnih izvršitelja i u toj oblasti donese poseban zakon.

Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, član, izmene, sud, javni izvršitelj.

PRIGOVOR TREĆEG LICA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 340.134:347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 57549577

PRIGOVOR TREĆEG LICA
* Dr Vujadin Masnikosa, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja Republike Srbije.

Rezime: Treće lice u izvršnom postupku može intervenisati, kada posledice ovog postupka direktno pogađaju njegova prava, i to tako što će do okončanja samog postupka tražiti da se izvršenje na određenom predmetu utvrdi nedozvoljenim. Nedozvoljenost izvršenja treće lice može tražiti putem izlučnog prigovora ili podnošenjem tužbe i pokretanjem parničnog postupka. Cilj izlučnog prigovora i tužbe je da spreče sprovođenje izvršenja na pokretnoj ili nepokretnoj stvari na kojoj treće lice ima pravo koje može predstavljati prepreku da se to izvršenje sprovede. Treće lice ima mogućnost da predloži odlaganje izvršenja, kada podnese prigovor da se izvršenje na nekom predmetu izvršenja proglasi nedozvoljenim. Javni izvršitelj tada može odložiti izvršenje, samo jednom u toku izvršnog postupka, ako treće lice dokazuje svoje pravo pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom. Stvarno pravo nije jedino pravo na strani trećeg lica koje sprečava izvršenje, već može biti i neko pravo poput obligacionog i drugih, te je dužnost suda ili javnog izvršitelja da oceni u konkretnom slučaju da li pravo trećeg lica sprečava izvršenje.
Ključne reči: prigovor trećeg lica, nedozvoljenost izvršenja, odlaganje izvršenja.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA

TEMA BROJA

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952-051(497.11)
COBISS.SR-ID 57548041

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA

* Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
** Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: U članku je dat prikaz normi Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje uređuju disciplinsku odgovornost javnih izvršitelja, kao i zapažanja autora članka koja se odnose na nedostatke zakonskih rešenja.
Uvodni deo govori o disciplinskoj odgovornosti uopšte koja prema opštim pravnim standardima predstavlja deo kaznenog prava. Potom je istaknut značaj postojanja instituta disciplinske odgovornosti javnih izvršitelja s obzirom da autori smatraju da ova služba treba besprekorno da obavlja svoje poslove i da odstupanje od striktnih pravila rada mora biti sankcionisano i kao mera generalne prevencije prema drugim javnim izvršiteljima.
Detaljno su obrađene vrste disciplinskih povreda koje su razvrstane u dve kategorije, kao teže i lakše. Organi koji postupaju u disciplinskom postupku protiv javnog izvršitelja su disciplinski tužilac komore i disciplinska komisija, a naznačeno je ko može biti imenovan u navedene organe, kao i ko može inicirati disciplinski postupak. Potom se u članku opisuje tok disciplinskog postupka i pravila koja se primenjuju, kao i način odmeravanja disciplinske mere uz navođenje vrsta disciplinskih mera. Na kraju je istaknuto da je protiv odluke disciplinske komisije dozvoljeno voditi upravni spor, ali i u kom roku zastareva vođenje disciplinskog postupka, kao i izvršenje izrečene disciplinske mere.

Ključne reči: disciplinska odgovornost, javni izvršitelj, disciplinske povrede, disciplinske mere, disciplinski tužilac, disciplinska komisija.

ZAHTEV ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 55771913

ZAHTEV ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI
* Zoran Rogić, sudija Višeg suda u Beogradu.

Rezime: Zahtev za otklanjanje nepravilnosti predstavlja važno pravno sredstvo u zaštiti prava i interesa stranaka i učesnika u postupku izvršenja i obezbeđenja i svakako da se davanjem mogućnosti izjavljivanja istog ostvaruje jednak položaj stranaka i učesnika u postupku koji sprovodi sud, odnosno javni izvršitelj. U dosadašnjoj praksi čini se da se najveći broj nepravilnosti iskazao u predmetima koji se odnose na razne vrste činjenja, u predmetima iseljenja i ispražnjenja nepokretnosti, kao i u predmetima prodaje nepokretnosti, gde su donošena pravnosnažna rešenja kojim su utvrđene određene nepravilnosti prilikom sprovođenja izvršenja i nalagano otklanjanje istih.

Ključne reči: postupak izvršenja i obezbeđenja, otklanjanje nepravilnosti.

IZVRŠENJE ODLUKA PREKRŠAJNIH SUDOVA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 343.241(497.11)
343.8(497.11)
COBISS.SR-ID 53334281

IZVRŠENJE ODLUKA PREKRŠAJNIH SUDOVA
* Dr Mirjana Martić, sudija i predsednik Izvršnog odeljenja Prekršajnog suda u Beogradu.

Rezime: Oblast izvršenja odluka prekršajnih sudova deo je sistema izvršenja krivičnih sankcija. U teoriji prekršajnog prava, izvršenje prekršajnih sankcija uglavnom ne zavređuje značajniju pažnju autora, s obzirom da se aktuelne debate uglavnom odnose na alternativne sankcije u oblasti izvršenja krivičnih sankcija. Naizgled nesporan postupak izvršenja prekršajnih sankcija, zapravo sadrži mnoga pitanja o kojima bi vredelo raspravljati.
Cilj ovog rada je razmatranje koncepcijske revizije sistema izvršenja prekršajnih sankcija kroz prikaz glavnih dilema u sudskoj praksi. U prvom delu rada, sumiraćemo tri načina izvršenja prekršajnih sankcija de lege lata, a zatim ćemo se osvrnuti na stavove Ustavnog suda koji su ih znatno modifikovali. U zaključnom delu ćemo razmotriti mogućnost unapređenja izvršenja odluka prekršajnih sudova kroz prizmu zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Ključne reči: izvršenje prekršajnih sankcija, novčana kazna, supletorni zatvor, prinudna naplata.

IZVRŠENJE ODLUKA DONETIH U VANPARNIČNOM POSTUPKU I JAVNOBELEŽNIČKIH ISPRAVA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952
347.961
COBISS.SR-ID 43849737

IZVRŠENJE ODLUKA DONETIH U VANPARNIČNOM POSTUPKU I JAVNOBELEŽNIČKIH ISPRAVA
* Prof. dr Milena Trgovčević Prokić, profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu.

Rezime: Odnos između vanparničnih postupaka i postupka izvršenja i postupka obezbeđenja uglavnom nije bio predmet teorijske analize u domaćoj literaturi građanskog procesnog prava iako se ove dve grane građanskog sudskog postupka, kao delovi pravnog sistema, po prirodi stvari, nalaze u određenom odnosu. S obzirom na to da su postupak izvršenja i postupak obezbeđenja samostalne pravne celine, bez obzira što su regulisani istim zakonskim tekstom, njihov odnos prema vanparničnim postupcima mora da se posmatra i analizira posebno.
Vanparnično procesno pravo ne predstavlja, zbog svoje specifične pravne prirode i funkcije u domenu građanskopravne zaštite, izvor izvršnog procesnog prava čija bi se pravila shodno primenjivala u sudskom postupku izvršenja, za razliku od parničnog postupka koji predstavlja osnovni, opšti i redovni metod građanskopravne zaštite.

Ključne reči: vanparnični postupak, odnos postupka izvršenja i vanparničnih postupaka, odnos postupka obezbeđenja i vanparničnih postupaka, izvršne isprave, mere obezbeđenja.

Analiza stanja izvršnog zakonodavstva u građanskim stvarim

UDK 347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 39486729

ANALIZA STANJA IZVRŠNOG ZAKONODAVSTVA U GRAĐANSKIM STVARIMA

* Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union, Beograd.

** Doc. dr Zoran Vavan, docent na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad, Univerzitet Union, Beograd.

Rezime: Slobodno možemo reći da sa izvršnim zakonodavstvom u Republici Srbiji u pogledu njegove ažurnosti i funkcionalnosti, nismo imali previše sreće. Česte izmene zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast utiču na pravnu nesigurnost, ali i pokazuju neadekvatan odnos zakonodavca prema osnovnim pitanjima izvršne materije: dispozicija izvršnog poverioca, formalni legalitet, oficijelnost u vođenju postupka, zaštita izvršnog dužnika, primena pravila izvršnog prava u drugim propisima i sl. Ipak, najvažnija pitanja koja zakon mora da uredi odnose se na ustavni koncept mogućnosti prenošenja poslova sa sudova na druge pravosudne funkcije i profesije (u konkretnom slučaju javnog izvršitelja), te garancija zakonitosti postupanja svih onih koji u mehanizmu izvršavanja sudskih odluka učestvuju u ovom postupku.
Cilj koji smo sebi preambiciozno odredili u ovome radu je da pokušamo da kroz kritičku analizu osnovnih principa postojećeg normativnog supstrata damo svoje viđenje šta bi valjalo izmeniti i eventualno doraditi kako bi se postojeći tekst zakona popravio i ova materija uredila na, po našem mišljenju, bolji način.

Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, javni izvršitelji, izvršenje sudskih odluka, izvršna isprava, izvršni dužnik, izvršni poverilac, rokovi.

Dva sporna pitanja u vezi sa izvršnim postupcima na osnovu verodostojnih isprava radi naplate komunalnih usluga

UDK: 347.954:351.824.11

DVA SPORNA PITANJA U VEZI SA IZVRŠNIM POSTUPCIMA NA OSNOVU VERODOSTOJNIH ISPRAVA RADI NAPLATE KOMUNALNIH USLUGA
Jasmina Stamenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Predlog za izvršenje je inicijalni akt kojim se pokreće izvršni postupak na osnovu izvršne isprave i njegova sadržina je određena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju uz shodnu primenu Zakona o parničnom postupku.
Pored ostalog, predlog mora da sadrži identifikacione podatke stranaka – jedinstveni matični broj građana ako je stranka fizičko lice i matični broj ako je pravno lice. Svrha navođenja podataka je da se izvršenje sprovede u korist onog lica koje je označeno kao izvršni poverilac i da se sprovede prema licu koje je označeno kao izvršni dužnik, odnosno na njegovoj imovini. Zato podaci moraju biti tačni.
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave koji ne sadrži tačne identifikacione podatke, podatke o jedinstvenom matičnom broju građana ili matičnom broju izvršnog dužnika, nije potpun.
Nedostatak je otklonjiv. Ako izvršni poverilac u roku ostavljenom od strane suda ne upotpuni predlog dostavljanjem tačnog podatka (tačnog JMBG ili MB lica koje je označeno kao izvršni dužnik), predlog će se odbaciti, jer se po njemu ne može postupati.
To ne predstavlja preterani zahtev forme, jer izvršni poverilac na osnovu člana 31. Zakona, uz prilaganje izvršne isprave, može od nadležnih državnih organa besplatno pribaviti ovaj podatak.
Pravni interes izvršnog poverioca, davaoca komunalne ili srodne usluge ili lica kome je to novčano potraživanje ustupljeno, za pokretanje parničnog postupka – tužbom sa predlogom za izdavanje platnog naloga, umesto izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave, potrebno je sagledati sa aspekta različitih pogodnosti parničnog postupka koje mu omogućavaju da brže, sveobuhvatnije, efikasnije i ekonomičnije dođe do namirenja svog novčanog potraživanja.
U parničnom postupku, u tužbi nije nužno navođenje identifikacionih podataka stranaka; verodostojne isprave ne moraju biti overene, a za potraživanja do zakonom određenog cenzusa ne moraju biti ni priložene. U slučaju izjavljenog prigovora, o prigovoru ne odlučuje ni prvostepeni ni drugostepeni sud, već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Ako nisu ispunjeni uslovi za izdavanje platnog naloga, sud neće tužbu odbaciti, već će po istoj postupati. Postupanje suda ne zavisi od toga da li je tužilac platio sudske takse. Žalba kao pravni lek obezbeđuje ujednačavanje sudske prakse.
S obzirom na navedeno, odredbu člana 455. Zakona o parničnom postupku u vezi sa ocenom dozvoljenosti tužbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga, treba tumačiti fleksibilno i omogućiti nosiocu prava da svoje pravo ostvari onim pravnim putem i onim pravnim sredstvom koje sagledava kao brže i efikasnije.

Ključne reči: izvršne isprave; predlog za izvršenje kao inicijalni akt; sadržina predloga; identifikacioni podaci stranaka; jedinstveni matični broj građana; matični broj pravnog lica; svrha podataka o izvršnom dužniku; otklonjivi nedostaci; odbačaj predloga; verodostojne isprave; komunalne usluge i srodne delatnosti; pravni interes za vođenje parničnog postupka (za redovnu tužbu); nadležnost suda; nadležnost javnog izvršitelja; sadržina inicijalnih akata – tužbe i predloga za izvršenje; troškovi postupaka; pravni lekovi; pravo na pravično suđenje.

Stanje u primeni novela Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine

UDK: 347.952(497.11)

STANJE U PRIMENI NOVELA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU IZ 2015. GODINE
Nikola Stošić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Rezime: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 54/2019) izvršene su značajne izmene odredaba prvostepenog izvršnog postupka. Predmet ovog rada biće najznačajnije izmene opšteg dela zakona koje se odnose na proširenje nadležnosti javnih izvršitelja u domenu određivanja i sprovođenja izvršenja, dužnost davanja podataka o imovnom stanju i identifikacionih podataka izvršnog dužnika, izjednačavanje prenosa sa prelazom potraživanja i obaveze kao osnovom za stupanje trećeg lica u postupak u svojstvu izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, preciziranje ovlašćenja i obaveza javnih izvršitelja kod načela srazmere i dalje sužavanje polja primene instituta zahteva za otklanjanje nepravilnosti kao pravnog sredstva u izvršnom postupku. Cilj autora rada je da ukaže na razloge koji su mogli rukovoditi zakonodavca da kroz usvojene izmene i dopune unapredi izvršni postupak i izvrši analizu izmenjenih odredaba zakona sa stanovišta eventualnih dilema u njihovoj primeni u praksi.

Ključne reči: nadležnost suda i javnog izvršitelja, načelo srazmere, zahtev za otklanjanje nepravilnosti, izvršenje, stupanje trećeg lica, prelaz potraživanja, verodostojna isprava, sredstvo izvršenja, rešenje, zaključak