Sprovođenje izvršenja u praksi (neka sporna pitanja)
UDK: 347.952(497.11)
SPROVOĐENJE IZVRŠENJA U PRAKSI (NEKA SPORNA PITANJA)
Aleksandra Trešnjev, predsednik Komore javnih izvršitelja Republike Srbije.
Rezime: U primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nešto dužoj od godinu dana, pojavila su se prva sporna pitanja koja su od značaja za pravilnu primenu zakona i podzakonskih akata koji regulišu materiju izvršenja i obezbeđenja, ali i za ujednačenu praksu u postupanju javnih izvršitelja i sudova. U radu se analiziraju najčešće i najznačajnije dileme koje se pojavljuju u praksi javnih izvršitelja. U prvom redu to su pitanja: otežanog pristupa podacima o izvršnom dužniku i njegovoj imovini koji su od značaja za vođenje izvršnog postupka, zatim pitanje adekvatne i efektivne saradnje javnih izvršitelja sa policijom prilikom sprovođenja izvršenja, kao i pitanje neujednačenosti u postupanju javnih izvršitelja i sudova i njihove međusobne koordinacije. Kako je proširenje ovlašćenja javnih izvršitelja koje je predvideo ZIO praćeno i proširenjem sistema kontrole nad njihovim radom, to se u radu ukazuje i na zakonom predviđeni sistem sudske kontrole nad radom javnih izvršitelja i postupak nadzora nad njihovim radom koji obavljaju Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde. Pored ovih, u radu se ukazuje i na druga pitanja koja su od značaja za pravilnu primenu ZIO i rad javnih izvršitelja.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, primena zakona, saradnja sa policijom, praksa javnih izvršitelja.
Primena načela formalnog legaliteta na rad javnih izvršitelja
UDK: 340.134:347.952(497.11)
35.078.3:347.952-051
PRIMENA NAČELA FORMALNOG LEGALITETA NA RAD JAVNIH IZVRŠITELJA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Načelo formalnog legaliteta podrazumeva nemogućnost da se u izvršnom postupku na bilo koji način preispituje, menja ili prilagođava izvršna isprava – sudska odluka, doneta u parničnom ili nekom drugom postupku. Ono što se podrazumeva, ali ipak želimo da naglasimo, ovo načelo sada dobija izuzetnu snagu i važnost jer se ono primenjuje i ostvaruje i preko javnih izvršitelja. Ovo načelo ima čak i intenzivniji značaj kada se radi o primeni istog na rad javnog izvršitelja, nego na rad sudova, zbog specifičnog položaja javnih izvršitelja kao privatne pravosudne profesije.
Kada se u pravu uvode neki novi pravni instituti, ili nekoj već postojećoj instituciji daju nova ovlašćenja, moramo biti izuzetno oprezni i pažljivo pratiti rad te institucije ili primenu tog novog instituta.
Javni izvršitelji kao nova pravosudna profesija koja zapravo ima dominantnu ulogu u postupku sprovođenja izvršenja, moraju biti pod izuzetnim nadzorom stručne javnosti, ali i same javnoizvršiteljske profesije, odnosno Komore. Mora se striktno voditi računa o primeni načela formalnog legaliteta kao jednog od temeljnih načela izvršnog prava. Ni sud pa ni javni izvršitelj ne sme odstupiti od izvršne isprave jer bi se na taj način dovelo u pitanje postojanje pravnosnažne i izvršne odluke a samim tim bi se dovela u pitanje i načela pravne sigurnosti, zakonitosti i nadasve načelo ustavnosti.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, sud, javni izvršitelj.
Član 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju
UDK: 347.952/.956(497.11)
Značenje zabrane ukidanja izvršnog rešenjai upućivanja predmeta na ponovno prvostepeno odlučivanje
ČLAN 26. ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
(Povodom pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.1. 2017. godine)
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Tekst je posvećen problemu koji se pojavljuje u situaciji kada zakonodavac u nameri da ubrza postupak pred sudom donosi norme koje uskraćuju pravo na pravično suđenje. Jedna takva norma sadržana je u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju u članu 26. Tom normom je propisano da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje.“
Povodom nejednake primene navedene norme Vrhovni kasacioni sud je dana 23. 1. 2017. godine na sednici Građanskog odeljenja, usvojio pravni stav da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak, već može da prvostepeno rešenje potvrdi i žalbu odbije ili prvostepeno rešenje preinači usvajanjem žalbe ili pak, prvostepeno rešenje ukine bez vraćanja na ponovni postupak i rešavanje.“
Problem je posebno izražen u slučaju kada nadležni drugostepeni sud postupajući po žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj na rešenje veća prvostepenog suda, kojim je potvrđena odluka sudije pojedinca kojom je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, nalazi da je žalba osnovana. Postupajući po odredbi iz člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i stavu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud bi morao, kao posledicu usvajanja žalbe, doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje bi bilo pravnosnažno i ne bi se moglo pobijati redovnim pravnim lekom, a u izvršnom postupku nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, čime bi izvršnom dužniku bilo uskraćeno pravo da pravnim lekom pobija odluku suda kojom je odlučeno o njegovoj obavezi i naloženo plaćanje novčanog iznosa i istakne bilo koji prigovor koji dužnik može istaći poveriocu.
U tekstu je izneto stanovište da u opisanoj situaciji ima mesta neposrednoj primeni normi iz Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje jemče pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno pravno sredstvo i ponuđeno je moguće rešenje kako bi se izbegle situacije podnošenja ustavne žalbe i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Ključne reči: sud, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ljudska prava, pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek.
Načelo formalnog legaliteta u praksi izvršenja sudskih odluka
UDK: 347.952
NAČELO FORMALNOG LEGALITETA U PRAKSI IZVRŠENJA SUDSKIH ODLUKA
Prof. dr Nebojša Šarkić, v. d. dekana Pravnog fakulteta Univerziteta UNION u Beogradu.
Rezime: U teoriji izvršnog prava kao nesporno je utvrđeno da se mogu izvršavati samo kondemnatorne odluke, i koje su podobne za sudsko rešenje. Takođe teorija prihvata načelo formalnog legaliteta, po kojem izvršni sudija a samim tim ni javni izvršitelj u izvršnom postupku ne mogu izvršnu ispravu menjati, usaglašavati ili preinačavati. Nažalost, u praksi se dešavaju odstupanja od načela formalnog legaliteta a što je i bio predmet izučavanja u ovome radu.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju; izvršno pravo; izvršna i verodostojna isprava, formalni legalitet, podobnost za izvršenje.
Izvršavanje odluka u porodičnopravnoj zaštiti prema odredbama novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju Republike Srbije
UDK: 347.952:347.63/.64(497.11)
IZVRŠAVANJE ODLUKA U PORODIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI PREMA ODREDBAMA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Prof. dr Milan Počuča, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija Novi Sad.
Rezime: Pitanje primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju u delu izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima predstavlja cilj i svrhu ovog rada. U radu autori komentarišu, upoređuju i predlažu nova rešenja vezana za glavu pet Zakona. Pitanja predaje deteta u izvršnom postupku,izvršavanja radi utvrđivanja ličnih odnosa sa detetom i izvršavanja radi zaštite od nasilja u porodici u cilju zaštite prava deteta, razmatraju se kroz odredbe samog Zakona ali i očekivane posledice koje će primena ovog dela Zakona izazvati u sudskoj praksi.
Pored pomenutih pitanja autori posebno obrađuju temu privremenih mera koja je izuzetno važna u samoj primeni Zakona u delu porodičnopravnih odnosa. Obrađuje se i analizira i uloga centara za socijalni rad u izvršenju sudskih odluka u oblasti porodičnih odnosa.
Ključne reči: predaja deteta, izvršenje, prinudno oduzimanje deteta, organ starateljstva, privremene mere.
Troškovi izvršnog postupka
UDK: 347.952-051(497.11)
347.921.6
TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA
Mirjana Dimitrijević, javni izvršitelj imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu.
Rezime: Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju opšta pravila o troškovima izvršnog postupka postavlja u odredbama čl. 33. i 34. Zakon, pre svega, pravi razliku između prethodnog i konačnog snošenja troškova izvršnog postupka, zatim reguliše pitanje oslobađanja od prethodnog snošenja troškova izvršnog postupka i, na kraju, reguliše pitanje redosleda namirenja troškova izvršnog postupka kada oni stoje u konkurenciji sa glavnim i sporednim potraživanjem izvršnih poverilaca. Međutim, Zakon ne uređuje sva pitanja koja se tiču troškova izvršnog postupka, te će se shodno primenjivati i odredbe Zakona o parničnom postupku koje regulišu pitanje troškova postupka, i to supsidijarno i odgovarajuće, u onoj meri u kojoj nisu u suprotnosti sa osnovnim načelima izvršnog postupka.
Svaki novi zakon na početku primene stvara potrebu za pravilnim tumačenjem uz razumevanje cilja i svrhe zakona. Prilikom najavljivanja sistemskih promena koje donosi novi ZIO teško je bilo zamisliti da će se među prvim spornim pitanjima pojaviti ona koja se odnose na troškove izvršnog postupka.
Čini se da je prilikom uspostavljanja novog koncepta izvršnog sistema u Republici Srbiji oličenog u isključivoj nadležnosti javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, odnosno pri donošenju novog zakona i Javnoizvršiteljske tarife izostala ozbiljnija ekonomsko-finansijska analiza koja bi pokazala kako će ovakav novi koncept uticati na tzv. „cenu koštanja izvršnog postupka“.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o parničnom postupku, troškovi izvršnog postupka, Javnobeležnićka tarifa.
Imenovanje, ovlašćenje i odgovornost javnih izvršitelja
UDK: 347.952-051(497.11)
IMENOVANJE, OVLAŠĆENJA I ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA
Branislava Apostolović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: U radu se daje kratak prikaz konstitutivnih elemenata postupka imenovanja javnih izvršitelja, razloga za prestanak i postupka prestanka obavljanja delatnosti javnih izvršitelja, ovlašćenja, dužnosti i odgovornosti javnih izvršitelja i to kako odgovornosti za štetu, tako i disciplinske odgovornosti i disciplinskog postupka.
Ključne reči: javni izvršitelj, imenovanje, ovlašćenja, odgovornost.
Najvažnije izmene i novine u izvršenju na nepokretnostima u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju
UDK: 347.952.2(497.11)
NAJVAŽNIJE IZMENE I NOVINE U IZVRŠENJU NA NEPOKRETNOSTIMA U ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
Zoran Rogić, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu.
Rezime: Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/15 od 21. 12. 2015. god) koji će u pretežnom delu početi da se primenjuje od 1. 7. 2016. godine, predviđa puno novih zakonskih rešenja i izmena, posebno u delu koji se odnosi na izvršenje na nepokretnostima.
Najznačajnija izmena tiče se ustanovljavanja isključive nadležnosti javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja i kada je u pitanju izvršenje na nepokretnostima.
Novim ZIO je rešeno pitanje označenja izvršnog dužnika u situaciji kada posle sticanja založnog prava dođe do promene vlasnika nepokretnosti.
Novi ZIO zabeležbi rešenja o izvršenju, kao prvoj izvršnoj radnji u postupku sprovođenja izvršenja na nepokretnostima, vraća ono mesto i značaj koje je imala u svim ranijim zakonima.
Još jedna bitna izmena u ovom zakonu odnosi se na pitanje zakupa nepokretnosti.
Zakonodavac je u novom ZIO jasno odredio da se zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju donosi odmah posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.
Neposredna pogodba kao način prodaje u dosadašnjim zakonima koji su regulisali postupak izvršenja nije bila jasno i precizno definisana, pa je zakonodavac u novom ZIO i ovo pitanje pokušao detaljnije i sveobuhvatnije da reši na šta ukazuje odredba člana 185. novog ZIO.
U ovaj zakon uveden je jedan novi pravni institut koji faktički predstavlja i novo sredstvo izvršenja, a to je zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari.
Pravi efekat ovog zakona iskazaće se nakon početka njegove primene a ono što je u ovom trenutku neophodno učiniti to je rad na dobroj i adekvatnoj pripremi javnih izvršitelja za preuzimanje nadležnosti za sprovođenje izvršenja po ovom zakonu.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, izvršni dužnik, upis zabeležbe rešenja o izvršenju, izvršni poverilac, zakup nepokretnosti, javno nadmetanje, zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari.
Obračun zarade i naknade zarade kao posebna izvršna isprava
UDK: 349.232
331.217
OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.
Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.
Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.
Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga
UDK: 347.954:351.824.11
NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.