Zatezna kamata
OBLIGACIONO PRAVO
Zatezna kamata
Na iznos obračunate zakonske zatezne kamate ne teče zatezna kamata, odnosno procesna kamata, koja može da teče samo na iznos glavnog duga, a ne i na deo iznosa koji predstavlja obračunatu zateznu kamatu.
Sticanje imovine u porodičnoj zajednici
PORODIČNO PRAVO
Sticanje imovine u porodičnoj zajednici
Za sticanje imovine u porodičnoj zajednici potrebno je postojanje ekonomske zajednice i zajedničkog rada.
Ugovor o prodaji tuđe stvari
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o prodaji tuđe stvari
Ugovor o prodaji tuđe stvari nije apsolutno ništav i obavezuje ugovarača, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tuđa može, ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.
Odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove
NASLEDNO PRAVO
Odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove
Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
Nedostavljanje Agenciji za privredne registre redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja
PRIVREDNI PRESTUPI
Nedostavljanje Agenciji za privredne registre redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja
Nedostavljanje Agenciji za privredne registre redovanog godišnjeg finansijskog izveštaja u zakonom propisanom roku, predstavlja privredni prestup, koji može biti učinjen i iz nehata.
Naknada štete – regres
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete – regres
U slučaju kada je zbog greške suda pogrešno konstatovana izvršna presuda na osnovu koje je od osiguravača raniji poverilac naplatio štetu, država ima delimično pravo regresa prema ranijem poveriocu.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka – nasilničko ponašanje
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka – nasilničko ponašanje
Krivično delo nasilničko ponašanje sastoji se u ugrožavanju spokojstva građana ili remećenju javnog reda i mira, ali ne u ugrožavanju spokojstva lica prema kome se nasilje vrši, već prisutnih građana i za postojanje ovog krivičnog dela nužno je da usled preduzetih radnji učinilaca prema oštećenom dođe do težeg remećenja javnog reda i mira.
INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
TEMA BROJA
PORESKO PRAVO
UDK: 336.221(497.11)
INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
* Dr Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
** Dr Gordana Ilić Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Sa ciljem zaštite fiskalnog interesa Republike Srbije i sprečavanja potencijalnih zloupotreba, koje mogu da dovedu do izbegavanja plaćanja poreza, u srpski poreski sistem je pre nešto više od dve decenije uveden institut sekundarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza nastaje kad je neko lice odgovorno za dospelu (primarnu) poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. Reč je o dodatnom obezbeđenju naplate dospelog poreskog duga, odnosno o svojevrsnom obliku odgovornosti za tuđu poresku obavezu, čiju pravnu prirodu autori nastoje da odrede. Oni analiziraju zakonom predviđene slučajeve kad dolazi do primene instituta sekundarne poreske obaveze i ukazuju na određene nepreciznosti u zakonskom definisanju i moguće propuste u njegovoj primeni. Posebno se bave slučajem „sekundarna sekundarna obaveza“, koja ukazuje na određenu tercijarnu poresku odgovornost, i problemima koji u vezi sa njom mogu da se jave u praksi. U radu je, takođe, ukazano na poreskoprocesne aspekte instituta sekundarne poreske obaveze.
Ključne reči: obezbeđenje poreske obaveze, odgovornost za tuđu poresku obavezu, poresko jemstvo, sekundarna poreska obaveza.
Deoba zajedničke imovine supružnika
PORODIČNO PRAVO
Deoba zajedničke imovine supružnika
Pretpostavka je da su udeli supružnika u sticanju zajedničke imovine jednaki, a supružnik koji smatra da je njegov udeo veći od ovog pretpostavljenog udela dužan je da to dokaže.
Ugovor o doživotnom izdržavanju
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Ugovor o doživotnom izdržavanju
Nije povrijeđeno apelantkinjino pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer je sud u osporenoj odluci dao jasno obrazloženje o neosnovanosti apelantkinjinog tužbenog zahtjeva kojim je tražila utvrđenje ništavosti spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a apelantkinja svojim navodima nije dovela u pitanje pravičnost postupka u konkretnom slučaju, niti je dokazala da je postupak na bilo koji način proveden na njenu štetu ili da je prekršen princip pravne sigurnosti.