Nedozvoljena revizija u bračnom sporu
PORODIČNO PRAVO
Nedozvoljena revizija u bračnom sporu
Stranke u bračnom sporu po pravosnažnom odlučivanju drugostepenog suda o tužbenom zahtevu za poništaj/utvrđenje ništavosti braka, ne mogu revizijom pobijati drugostepenu presudu bez obzira kako je sud odlučio o zahtevu.
Ugovor o zakupu stana
STAMBENO PRAVO
Ugovor o zakupu stana
Nosilac prava raspolaganja na stanu, kao zakupodavac, dužan je da sa licem kome je pravosnažnom odlukom stan dodeljen na korišćenje, zaključi ugovor o korišćenju stana i omogući mu korišćenje, a ako to ne učini zainteresovano lice može podneti predlog sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.
Imovina stečena nakon faktičkog prestanka zajednice života bračnih drugova
PORODIČNO PRAVO
Imovina stečena nakon faktičkog prestanka zajednice života bračnih drugova
Imovina stečena nakon faktičkog prestanka zajednice života ne predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova stečenu radom u toku braka, već ima karakter posebne imovine, iako u momentu njenog sticanja brak nije bio pravnosnažno razveden.
Odgovornost države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom
USTAVNO PRAVO
Odgovornost države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom
Sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna je da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete.
Sticanje imovine u porodičnoj zajednici
STVARNO PRAVO
Sticanje imovine u porodičnoj zajednici
Za sticanje imovine u porodičnoj zajednici ne važi zakonska pretpostavka o jednakim udelima sticalaca, već njihovi svojinski udeli zavise od njihovog doprinosa u sticanju te imovine.
Tužilac u upravnom sporu
UPRAVNO PRAVO
Tužilac u upravnom sporu
Tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.
VEŠTAČENJE FIZIČKIH BOLOVA U PARNICI
OGLEDI
UDK: 347.948
340.66
COBISS.SR-ID 117613577
VEŠTAČENJE FIZIČKIH BOLOVA U PARNICI
* Prim. dr Gavrilo Šćepanović, hirurg-ortoped, sudski veštak.
Rezime: Bol je najsubjektivniji vid nematerijalne štete, pa je nemoguće objektivno merenje njegove jačine i dužine trajanja. Pri veštačenju fizičkih bolova, veštak treba da se izjasni da li je oštećeni trpeo fizičke bolove, kakav je bio njihov intenzitet, koliko su dugo trajali i da li se mogu pojaviti u budućnosti.
Veštačenje fizičkog bola obuhvata period koji nastaje direktno od somatskog oštećenja i traje do završetka medicinskog lečenja (uključujući i rehabilitacionu terapiju), a takođe i bolove koji nastaju eventualnim pogoršanjem procesa bolesti usled ranijeg oštećenja (causa antecedens), ili kasnijeg oboljenja (causa super-veniens), ali u vezi sa predmetnom poredom, što predstavlja primarni uzrok na kojem se temelji tužbeni zahtev. Ovde spada i bol prouzrokovan potrebnom medicinskom intervencijom radi saniranja telesnog oštećenja (operacije, primanje injekcija, nošenje gipsa i sl).
Razlog različite percepcije bola objektivan je i nalazi se u genima. Prema varijantama gena, ljudi se mogu podeliti na visoko osetljive, prosečno osetljive i nisko osetljive.
Objektivna merila za merenje bola ne postoje. Različite osobe različito doživljavaju bol. Prema tome, možemo reći da je prag bola individualan i promenljiv.
Pri određivanju fizičkih bolova veštak treba da se koristi znanjima iz anatomije i fiziologije bola. Pri veštačenju se mora uzeti u obzir i priroda povreda koje je pretrpeo oštećeni, neugodnosti kojima je lečenje propraćeno, subjektivna svojstva povređenog i vrste povreda i deo tela na kojem su povrede nastale. Ovo su najvažniji činioci pri kvalifikaciji bola i određivanju trajanja i jačine bola, kao i karaktera bolnih stanja i njihovih posledica.
Postoji velika šarolikost kod ocena i naknada za pretrpljene fizičke bolove. Za istu povredu, koja je nastala pod sličnim okolnostima i slično lečena i protekla, u raznim mestima i u istom sudu, zavisno od veštaka i sudije, mogu se dobiti po nekoliko puta različiti nivoi obeštećenja.
U oceni bola nisu postavljeni čvrsti kriterijumi, već je reč o subjektivnim ocenama, koje se moraju temeljiti na kriterijumu medicinske doktrine, a uz to treba uzimati u obzir i subjektivne tegobe koje oštećeni trpi. Poznato je da svaku povredu prati bol, koji se kod raznih povreda kod raznih osoba i kod povreda raznih organa znatno razlikuje. Zato u oceni bola treba upotrebiti iskustvo koje će omogućiti da ih pomoću medicinske dokumentacije približno objektivno ocenimo.
Ovde treba ukazati na to da je sudskomedicinska praksa pokazala da kod intenziteta i dužine trajanja bola, kao i karaktera bola postoje objektivne teškoće pri odlučivanju u koju grupu, koji stepen i koju dužinu trajanja da svrsta fizičke bolove, a da ipak ne izađe iz okvira postojećih medicinskih regulativa. Pojava ovakvih dilema opravdava upotrebu termina graničnosti kod procene karaktera bola, intenziteta i dužine trajanja bola. Veštak treba da pokaže puno znanja i umeća da u svakom konkretnom slučaju primeni medicinske kriterijume i medicinsku doktrinu.
Ključne reči: nematerijalna šteta, parnica, fizički bolovi, sudije, veštaci.
Okolnosti koje utiču na izbor vrste i visine kazne
Molimo Prijava pristup ovom sadržaju. (Niste registrovani? Registrujte se)
Spor male vrednosti
PROCESNO PRAVO
Spor male vrednosti
Spor o nepokretnosti ne može se smatrati sporom male vrednosti, bez obzira na vrednost predmeta spora označenu u tužbi i u uvodu prvostepene presude.
Teško delo protiv zdravlja ljudi
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO-MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv zdravlja ljudi
Da bi postojalo krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. KZ neophodno je da se ostvari posledica u vidu nastupanja smrti lica, koja činjenica predstavlja objektivni uslov inkriminacije ovog krivičnog dela.