Dileme u pogledu zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu
UDK: 349.2(497.11)
DILEME U POGLEDU ZLOUPOTREBE PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu po zakonskoj definiciji određena je na osnovu dva elementa: svesti da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja i da je pokrenut ili iniciran i postupak radi zaštite zlostavljanja na radu sa ciljem da se za sebe ili drugog pribavi materijalna ili nematerijalna korist ili da se drugome nanese šteta. U sudskoj praksi se intelektualni elemenat pogrešno reducira na neukost odnosno subjektivni osećaj zlostavljanja i traži dokazivanje materijalizacije naznačenog cilja iako se po slovu zakona to ne zahteva. Dovoljno je po slovu zakona da je neki od naznačenih ciljeva razlog iniciranja ili pokretanja postupka zaštite od zlostavljanja na radu, ali ne i da je šteta drugom naneta odnosno korist ostvarena.
Ključne reči: zlostavljanje, zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, svest, cilj, neukost i osećaj, nepoštovanje radne discipline, povreda radne dužnosti, neukost zaposlenog, razlika između zlostavljanja i konflikta.
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi
KRVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi
Za postojanje osnovnog oblika krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi nije uslov da je okrivljeni pravnosnažno osuđen i za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja, već je dovoljno da je okrivljeni prethodno prevoznim sredstvom kojim je upravljao naneo, odnosno prouzrokovao povredu oštećenog koga je zatim ostavio bez pomoći.
Međusobno usaglašavanje saizvršilaca tokom ostvarivanja krivičnog dela
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Međusobno usaglašavanje saizvršilaca tokom ostvarivanja krivičnog dela
Saizvršilaštvo postoji čak i onda kada neko od učesnika ne preduzima radnju izvršenja a međusobno usaglašavanje i donošenje zajedničke odluke može uslediti u toku ostvarivanja krivičnog dela.
Ništavost hipotekarne izjave
STVARNO PRAVO
Ništavost hipotekarne izjave
To što hipotekarna izjava nije bila prevedena njenim davaocima prilikom potpisivanja i overe potpisa, nije razlog za apsolutnu ništavost predmetne izjave, jer nisu ispunjeni uslovi iz odredbe čla’na 103. ZOO.