Vraćanje stečenog bez osnova

OBLIGACIONO PRAVO

Vraćanje stečenog bez osnova

Kada se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.

Nepotpuna pravna kvalifikacija kao bitna povreda postupka

PREKRŠAJNO PRAVO

Nepotpuna pravna kvalifikacija kao bitna povreda postupka

Nepotpuna pravna kvalifikacija prekršaja, usled izostavljanja upućivanja na materijalnu odredbu zakona i podzakonski akt koji konkretizuje obavezu, čini izreku presude nerazumljivom.

Prenos potraživanja iz ugovora o kreditu

OBLIGACIONO PRAVO

Prenos potraživanja iz ugovora o kreditu

Ugovorom o prenosu potraživanja ne menjaju se stranke iz glavnog posla, u konkretnom slučaju ugovora o kreditu, već i nakon prenosa potraživanja strane ugovornice iz ugovora o kreditu ostaju ustupilac i dužnik, pa ukoliko korisnik kredita zahteva raskid ugovora svoj zahtev mora uputiti prema banci sa kojom je potpisao ugovor, jer je banka koja je preuzela potraživanje suštinski preuzela samo pravo na naplatu potraživanja.

Razbojništvo učinjeno od strane grupe

Prinudno izvršenje upravnog akta

UPRAVNO PRAVO

Prinudno izvršenje upravnog akta

Postupak prinudnog izvršenja upravnog akta sprovodi se prema izvršeniku – licu koje je bilo dužno da izvrši određenu obavezu.

MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (II deo)

OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA

UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)

MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(II deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.

Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.

Planski dokument

STVARNO PRAVO
Planski dokument

Kada planski dokument nije faktički sproveden ne može biti osnov za sticanje javne svojine.

Ponavljanje prekršajnog postupka

PREKRŠAJNO PRAVO

Ponavljanje prekršajnog postupka

Prekršajni postupak se može ponoviti ako okrivljeni stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog.

Donošenje oslobađajuće odluke bez izvođenja svih dokaza

Mitrevska protiv Severne Makedonije i Potčasov protiv Rusije

POVREDA ČLANA 8. EVROPSKE KONVENCIJE (PRAVO NA POŠTOVANJE PRIVATNOG
I PORODIČNOG ŽIVOTA)

Mitrevska protiv Severne Makedonije
Predstavka broj 20949/21
14. 5. 2024. godine
Podnositeljka predstavke je Mirjana Mitrevska, državljanka Severne Makedonije. Usvojena je kao dete.
Gospođa Mitrevska je 2017. podnela dva zahteva socijalnoj službi u Skoplju tražeći informacije o njenom usvajanju. Tvrdila je da joj je dijagnostikovan depresivni anksiozni poremećaj i poremećaj govora te da su njeni lekari, kako bi videli da li je to stanje nasledno, tražili informacije o istoriji bolesti njene porodice. Takođe je tvrdila da su te informacije bile neophodne „za utvrđivanje slike njene istorije, razvoja i ranog detinjstva”.
Isti je zahtev uputila i Komisiji za usvajanje Ministarstva rada i socijalne politike („Komisija”). I socijalna služba i Komisija naknadno su joj rekli da nije moguće deliti podatke o obavljenim usvojenjima poput njenog jer su oni u skladu sa porodičnim zakonom bili kategorizovani kao službena tajna.
Tužba koju je podnela upravnim sudovima odbijena je 2020. godine po istom osnovu.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), podnositeljka predstavke ističe da nije mogla dobiti informacije o svom usvojenju. Tvrdila je da vlasti nisu pokušale uspostaviti ravnotežu između njenog interesa da sazna svoje poreklo, naročito zbog svog zdravlja, i prava njene biološke majke da zadrži informacije o sebi.
Evropski sud je naglasio osetljivost predmetnog pitanja i nije potcenio učinak otkrivanja informacija o usvojenju na sve one kojih se to tiče. Međutim, utvrdilo je da su vlasti odbile zahtev gospođe Mitrevske za informacije o njenom poreklu oslanjajući se samo na relevantno nacionalno pravo, koje sva posvojenja kategorizuje kao „službena tajna”, bez balansiranja suprotstavljenih interesa koji su u igri. To balansiranje treba obuhvatiti vaganje interesa usvojenog deteta da zna informacije od ključne važnosti za njegov ili njen lični život u odnosu na opšti interes, odnosno očekivanja bioloških majki da informacije o njima ne budu objavljene.

Potčasov protiv Rusije
Predstavka broj 33696/19
13. 2. 2024. godine
Podnosilac predstavke je Anton Valerijevič Potčasov, ruski državljanin.
Gospodin Potčasov je bio korisnik Telegrama, aplikacije za razmenu poruka koju je Rusija označila kao „Internet organizator komunikacija” (organizator rasprostraneni˙ informacii v seti Internet). Stoga je po zakonu bio obavezan da čuva sve komunikacijske podatke u trajanju od godinu dana i sadržaj svih komunikacija u trajanju od šest mjeseci i da ih dostavi organima za sprovođenje zakona ili službama bezbednosti u okolnostima određenim zakonom, zajedno sa informacijama potrebnim za dešifrovanje elektronskih poruka ako su šifrovane.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje prepiske) i član 13. (pravo na delotvoran pravni lek), g. Potčasov se žali na zakonske odredbe za pohranjivanje, prosleđivanje i dešifrovanje podataka, te da nije imao efikasan pravni lek za ovu pritužbu na nacionalnom nivou.
Evropski sud je zaključio da osporeno zakonodavstvo koje predviđa zadržavanje internetskih komunikacija svih korisnika, direktan pristup sigurnosnih službi pohranjenim podacima bez odgovarajućih zaštitnih mera protiv zloupotrebe i zahtev za dešifrovanjem šifrirane komunikacije, ne mogu se smatrati neophodnim u demokratskom društvu. U meri u kojoj ovo zakonodavstvo dopušta javnim telima da imaju pristup, na opštoj osnovi i bez dovoljnih zaštitnih mera, sadržaju elektronskih komunikacija, ono narušava samu bit prava na poštovanje privatnog života prema članu 8. Konvencije. Tužena država je stoga prekoračila svaku prihvatljivu slobodu procene u tom pogledu. Prema tome, došlo je do povrede člana 8. Konvencije.