Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Ukoliko prvostepeno rešenje ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama koje se tiču uračunljivosti maloletnika i opravdanosti izricanja predložene mere bezbednosti, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka zbog čega se prvostepeno rešenje mora ukinuti.
Sporazum o deobi nasleđa
NASLEDNO PRAVO
Sporazum o deobi nasleđa
Sporazum o deobi nasleđa ne može se smatrati ugovorom o poklonu samo zbog toga što su se naslednici sporazumeli da imovinu podele tako da jednom od naslednika pripada imovina veće vrednosti.
Obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u drumskom saobraćaju, bez posedovanja zakonom propisane licence
PRIVREDNI PRESTUPI
Obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u drumskom saobraćaju, bez posedovanja zakonom propisane licence
Obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u drumskom saobraćaju, bez posedovanja zakonom propisane licence, predstavlja privredni prestup iz člana 58. stav 1. tačka 3. i stav 2. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, koji za posledicu ima apstraktnu opasnost.
Pravo stranke na nepristrasan sud
USTAVNO PRAVO
Pravo stranke na nepristrasan sud
Pristrasnost suda postoji kada postupajući sudija ima različite procesne funkcije tokom postupka, kada se sastav sudijskog veća poklapa sa sastavom drugog veća koji je učestvovao u istom postupku ili bio povezan sa predmetom spora, ili kada sud nije sastavljen od lica koja ispunjavaju zakonske uslove da budu sudije.
Tok glavnog pretresa u skraćenom postupku
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Tok glavnog pretresa u skraćenom postupku
Kod činjenice da je okrivljena optužena zbog krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, da je bila uredno pozvana na glavni pretres i da je tokom postupka već saslušana, održvanjem glavnog pretresa bez njenog prisustva nije povređeno pravo na odbranu i pravo na pravično suđenje.
Naplata potraživanja na osnovu verodostojne isprave
USTAVNO PRAVO
Naplata potraživanja na osnovu verodostojne isprave
Preuranjeno pokretanje parničnog postupka radi naplate novčanog potraživanja koje se moglo naplatiti u izvršnom postupku na osnovu obračuna o nagradi i naknadi troškova advokata kao verodostojne isprave, ne predstavlja zakonom propisani procesni razlog za odbacivanje tužbe.
Postupak za opozivanje uslovne osude i određivanje ročišta
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Postupak za opozivanje uslovne osude i određivanje ročišta
Postupak za opozivanje uslovne osude sproveden je zakonito i bez povrede prava na odbranu okrivljenog kada je okrivljeni u pozivu za ročište jasno upozoren da će se ročište održati i u slučaju njegovog nedolaska, a kada odbrana nije obavezna i u slučaju nedolaska njegovog branioca, kod činjenice da uredno pozvani okrivljeni i njegov branilac nisu pristupili na zakazano ročište.
Kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje
Nanošenje lake telesne povrede nekom licu kao kvalifikatorna okolnost krivičnog dela nasilničko ponašanje postoji kada je ova povreda naneta nekom licu prilikom vršenja nasilničkog ponašanja, pri čemu nije od značaja da li je nanesena licu prema kome je nasilje bilo upravljeno ili prema nekom drugom licu (slučajni prolaznik, lice koje je pokušavalo da spreči vršenje nasilja), a okrivljeni prema nanošenju lake telesne povrede, kao kvalifikatornom elementu, treba da postupa sa nehatom.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Izreka presude je nerazumljiva ukoliko ne sadrži opis radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojnih droga.
ALPERIN PROTIV UKRAJINE
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
ALPERIN PROTIV UKRAJINE
(Predstavka broj: 41028/20)
10. X 2024.
Podnosilac predstavke je Vadim Oleksandrovič Alperin, sa dvojnim državljanstvom Ukrajine i Izreala, rođen 1972. godine i živi u Odesi (Ukrajina).
Predmet se tiče hapšenja g. Alperina 27. novembra 2019. godine zbog sumnje da je organizovao lanac krijumčarenja, koji je obuhvatao carinske službenike, za uvoz tekstila i ostalih proizvoda i njihovo carinjenje po nižim tarifama. On je pušten uz jemstvo ubrzo nakon hapšenja. Krivični postupak protiv njega je okončan 2023. godine, a žalbeni postupak na donetu odluku je u toku.
Pozivajući se na član 5. st. 1. i 3. (pravo na slobodu i sigurnost) podnosilac predstavke se žali da je njegovo lišenje slobode, bez prethodne sudske naredbe, bilo nezakonito i da sudovi nisu u dovoljnoj meri obrazložili svoje odluke o određivanju pritvora i da su iznos jemstva previsoko postavili (2.330.000 evra).
Pozivajući se na član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine), on se žali da mu je oduzeta polovina datog jemstva, jer se nije povinovao obavezi predaje svog izraelskog pasoša, bez obzira što je nadležnim organima objasnio da je izgubio ovaj dokument. Na kraju, on tvrdi, pozivajući se na član 18 (granice korišćenja ograničenja prava) da su sva navedena kršenja njegovih prava imala skriveni motiv, odnosno da se pokaže da se institucije bore protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U pogledu navoda vezanih za član 5. Konvencije, Evropski sud je, između ostalog, istakao da je podnosilac predstavke propustio da pruži relevantne dokaze u prilog svojoj pritužbi, te da Sud nije uveren da je hapšenje podnosioca predstavke bez prethodnog sudskog naloga bilo nezakonito ili proizvoljno. Ovaj deo predstavke je proglašen nedopuštenim. U vezi sa iznosom jemstva Evropski sud je, između ostalog, istakao da podnosilac predstavke nije dostavio nikakve informacije koje bi ukazivale na to da je imao poteškoće u pronalaženju novca za jemstvo. Okolnosti predmeta ne ukazuju na to da je domaći sud odredio jemstvo u iznosu koji nije u skladu sa zahtevima člana 5. stav 3. Konvencije. Što se tiče prigovora koji se odnosi na odluku o povećanju iznosa jemstva Sud je primetio da nema dokaza da je podnosilac predstavke bio stavljen u pritvor na osnovu te odluke ili zbog toga što se nije pridržavao uslova jemstva. Takođe nije dokazao bilo kakve nepotrebne poteškoće u pronalaženju dodatnog novca za jemstvo. Ovaj deo predstavke je odbačen kao očigledno neosnovan.
U vezi sa oduzimanjem jemstva u kontekstu prava na imovinu Evropski sud je istakao da je oduzimanje jemstva rezultat potpuno kontradiktornog postupka tokom kojeg je podnosilac predstavke mogao izneti svoje argumente. Domaći su sudovi pomno ispitali relevantna pitanja, a žalbeno veće je iscrpno obrazložilo svoju odluku. Evropski sud nije našao razloge da se ne složi sa mišljenjem domaćeg suda da je podnosilac predstavke trebao shvatiti da bi nepredavanje svih međunarodnih putnih isprava koje bi mu omogućile prelaz državne granice potencijalno dovelo do povrede njegovih obaveza. Stoga se od njega razumno očekivalo da učini sve što je moguće kako bi uverljivo pokazao da je u dobroj veri ispunio sve obaveze koje su mu postavljene. Što se tiče iznosa jemstva koji je oduzet, Sud primećuje da je žalbeno veće izvršilo temeljnu procenu ovog pitanja i pružilo dovoljno razloga za svoju odluku, ograničivši oduzimanje polovine iznosa jamčevine iz razloga proporcionalnosti. Evropski sud je zaključio da je odluka o oduzimanju dela jemstva uspostavila „pravičnu ravnotežu“ između zahteva opšteg interesa zajednice i zahteva prava podnosioca predstavke u okolnostima slučaja. Prema tome, nije došlo do povrede člana 1. Protokola br. 1.