Podeljena odgovornost za štetu
OBLIGACIONO PRAVO
Podeljena odgovornost za štetu
Kada je tužilja pretrpela tešku telesnu povredu u zimskom periodu padom sa pešačke staze na trotoar, a tim pravcem svakodnevno prolazi, tada postoji njen doprinos nastanku nematerijalne štete.
Politrauma tela i multiple povrede u parničnom postupku
UDK: 340.66:656.1
347.948:656.1
347.513:656.1
POLITRAUMA TELA I MULTIPLE POVREDE U PARNIČNOM POSTUPKU
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.
Rezime: Sve veća stopa traumatizma, posebno politrauma, vodeći su problemi savremenog zdravstva. Temperament i ambicioznost čoveka često prelaze realne mogućnosti njegovog biološkog sastava.
Povećanje broja saobraćajnih nezgoda danas predstavlja najvažniji uzrok nasilnog oštećenja zdravlja, što nameće potrebu zajedničkog multidisciplinarnog, tj. saobraćajno-tehničkog i sudskomedicinskog veštačenja. Smatra se da se svakih 15 sekundi negde u svetu dogodi jedna saobraćajna nezgoda.
Međunarodno udruženje za saobraćajnu medicinu objavilo je da je tokom poslednja dva veka u saobraćaju povređeno oko 350 miliona stanovnika, a oko šest miliona je poginulo. Povrede u saobraćaju bile su deseti vodeći uzrok smrti, odgovoran za 2,2% svih smrti i blizu 3% svih invaliditeta u svetu. Radi bolje ilustracije, ratne ozlede, kao uzrok smrtnosti, nalaze se na 21. mestu. Do visoke smrtnosti stradalih u saobraćaju dolazi pretežno zbog multiplih kranio-cerebralnih povreda i politrauma.
Smatra se da su povrede u saobraćaju uzrok u oko 80%, a povrede na radu u oko 6% u ukupnom broju politrauma. Preostalih 14% politrauma uzrokuju svi drugi etiološki činioci. Smrtnost je kao posledica politraume visoka i kreće se 30–70%.
Ključne reči: saobraćajna trauma, multiple povrede, posledice i komplikacije, nematerijalna šteta, veštačenje.
Povrede u saobraćajnim nezgodama – uloga veštaka medicinske i saobraćajne struke
UDK: 340.66:617.53-001
POVREDE U SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA – ULOGA VEŠTAKA MEDICINSKE I SAOBRAĆAJNE STRUKE
Gavrilo Šćepanović, primarijus, ortoped-hirurg, sudski veštak.
Pavle Galić, docent dr sci, saob. ing, sudski veštak.
Rezime: Veštačenje saobraćajnih nezgoda ponekad zahteva kombinovano veštačenje veštaka medicinske i saobraćajne struke. Prilikom naleta motornog vozila na pešake ili dvotočkaše i pri sudaru ili sletanju motornog vozila, telo pešaka i lica u vozilu čine za veštačenje nedeljivu celinu sa vozilom. Pri tome, motorno vozilo i telo pešaka, odnosno putnika u vozilu deluju jedno na drugo, rezultat čega su povrede pešaka i lica u vozilu, te oštećenja na vozilu.
Veštaci saobraćajne i medicinske struke, na osnovu poznavanja dinamike nastanka raznih tipova saobraćajnih nezgoda, utvrđuju način nastanka povrede stradalih i oštećenja vozila. Osim toga utvrđuju se i povrede stradalih nastale u kontaktu sa pojedinim delovima vozila, pri čemu su kao posledica kontakta nastala oštećenja na vozilu.
Potrebno je najpre utvrditi saobraćajno-tehničku situaciju, odnosno način kretanja vozila pre nezgode, u momentu sudara ili naleta, te utvrditi oštećenja na vozilu i sve ostalo relevantno za interpretaciju dinamike saobraćajne nezgode.
Kombinovanim medicinskim i saobraćajnim veštačenjem, prema raspoloživim materijalnim dokazima, postoji mogućnost da se odgovori na više pitanja značajnih za sud, na osnovu kojih se zasniva presuda:
– Pri sudaru vozila sa pešakom moguće je definisati položaj pešaka u odnosu na vozilo, brzinu vozila pri sudaru, brzinu i način kretanja pešaka prilikom sudara.
– Za povređene osobe u vozilu da se odredi njihova pozicija unutar vozila, pogotovo u slučaju kada je sporno ko je upravljao vozilom.
– Pri sudaru vozila sa motociklistom ili biciklistom da se definiše međusobni položaj i način kretanja učesnika nezgode.
– Da se definiše uzročno-posledična veza nastalih povreda i same nezgode, što se posebno ističe u parničnom postupku, pri čemu se postavlja pitanje značaja vezivanja putnika u vozilu sigurnosnim pojasevima i nošenje zaštitne kacige motociklista.
U toku veštačenja treba prikupiti čitav niz podataka. Saobraćajni veštak treba da definiše pravac, smer i intenzitet sila kojima su izloženi učesnici nezgoda pri sudaru, na osnovu raspoloživih materijalnih dokaza iz zapisnika o izvršenom uviđaju, skice lica mesta, policijskog zapisnika, tipova vozila, njihove mase, visine štete, fotografija vozila i sl. Medicinski veštak na osnovu medicinske dokumentacije može utvrditi povrede konstatovane pregledom nakon saobraćajne nezgode, pri čemu treba voditi računa o tome da su prvi podaci o tegobama i povredama ujedno i najpouzdaniji.
Ključne reči: saobraćajni udesi, posledice povreda, nematerijalna šteta, veštačenje.
Naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
USTAVNO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Stranka ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Pravo na zateznu kamatu na dosuđeni novčani iznos nematerijalne štete
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na zateznu kamatu na dosuđeni novčani iznos nematerijalne štete
Pravo na zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni novčani iznos nematerijalne štete pripada od dana donošenja presude pa do isplate.
Trzajne povrede vrata – veštačenje u krivičnom i parničnom postupku
UDK: 340.66:617.53-001
347.513:656.1
TRZAJNE POVREDE VRATA – VEŠTAČENJE U KRIVIČNOM I PARNIČNOM POSTUPKU
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.
Rezime: Usled razvoja industrije i saobraćaja povećava se incidencija trzajne povrede vrata čije posledice mogu imati reperkusije na životnu aktivnost, kao i na obavljanje bilo koje delatnosti, iz čega proizlazi i njen epidemiološki, stručni, sudskomedicinski, ekonomski, a naročito preventivni značaj.
Sa razvojem saobraćaja ove povrede su postale učestalije i danas predstavljaju značajan pravno-medicinski problem. Trzajna povreda vratne kičme kod nas predstavlja najčešću povredu koju zadobijaju učesnici saobraćajnih nezgoda.
Veštačenje ove povrede zahteva dobro poznavanje biomehanike, patofiziologije, patoanatomije i lečenja ove povrede. Ta multidisciplinarna znanja u oblasti sudskomedicinskog veštačenja mogu se steći stalnim praćenjem ovih oblasti koje intenzivno prate, objašnjavaju, uvode nove metode lečenja i daju realniju procenu stvarnih posledica povrede.
Utvrđivanjem zdravstvenih posledica nakon trzajne povrede vratne kičme, procenjuju se njihove reperkusije na funkcionalnost i sposobnost organizma za obavljanje uobičajenih životnih aktivnosti i naviknutih radnji i kvantifikuje se njihovo umanjenje u odnosu na procenjenu prethodnu životnu aktivnost oštećenog, što podrazumeva životnu aktivnost pre predmetnog događaja. Delta V podrazumeva promenu brzine, tj. razliku u brzini kretanja vozila pre i nakon sudara. QTF protokol primarno, u četiri stepena klasifikuje težinu trzajne povrede vrata.
Ključne reči: saobraćajni udesi, trzajna povreda vrata, posledice povreda, nematerijalna šteta, QTF protokol, veštačenje.
Nematerijalna šteta učinjena preko društvenih mreža i mesna nadležnost suda
PROCESNO PRAVO
Nematerijalna šteta učinjena preko društvenih mreža i mesna nadležnost suda
U sporovima radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda učinjene preko tzv. “društvenih mreža“ Viši sud u Beogradu nije isključivo mesno nadležan za presuđenje.
Naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti lakog stepena
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti lakog stepena
Kada je pas lutalica ujeo tužilju za nogu, ona nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove ako je naruženost lakog stepena, a postoje samo duševne patnje lakog intenziteta.
Novčana naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha
OBLIGACIONO PRAVO
Novčana naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha
Ako tužilac u saobraćajnoj nezgodi nije pretrpeo telesne povrede, to još ne znači da nema pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha.
Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (II deo)
UDK: 347.948:347.513
VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (II deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.
Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.
Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.