Povreda radne obaveze

DISKRIMINACIJA U SVETU RADA – OSVRT NA RIZIK DISKRIMINACIJE PRILIKOM UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 331.108.644.7
COBISS.SR-ID 141319177

DISKRIMINACIJA U SVETU RADA – OSVRT NA RIZIK DISKRIMINACIJE PRILIKOM UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH
* Mina Kuzminac, master pravnica, studentkinja doktorskih akademskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Rad se bavi pitanjem zabrane diskriminacije u svetu rada, sa posebnim fokusom na rizik diskriminacije prilikom utvrđivanja viška zaposlenih. Iako radno pravo počiva na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija i danas znatno oblikuje svet rada. U vezi sa navedenim, izuzetno je važno posmatrati i prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca iz ugla zabrane diskriminacije. Naime, put od zabrane zloupotrebe prava na otkaz do koncepcije valjanih otkaznih razloga je bio dug i ne tako jednostavan, dok je regulisanje ovog pitanja uvelo i nedvosmislenu zabranu diskriminatornog otkaza. Ipak, usled postojanja raskoraka propisa i prakse, rizik diskriminacije prilikom prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca i dalje postoji. U tom smislu, rizik diskriminacije postoji i kada je reč o prestanku radnog odnosa iz razloga koji su u vezi sa potrebama poslodavca, a posebno kada je reč o kolektivnom otpuštanju, odnosno utvrđivanju viška zaposlenih. Cilj rada je da ukaže na ovaj rizik, kroz analizu, kako pravnih garantija, na međunarodnom i nacionalnom nivou, tako i sudske prakse u Republici Srbiji.
Ključne reči: svet rada, diskriminacija, otkaz ugovora o radu, višak zaposlenih, sudska praksa.

Prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka

USTAVN O PRAVO

Prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka

Prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka može se podneti i kada je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, jer se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka.

Deeksproprijacija i neosnovano obogaćenje

PROCESNO PRAVO

Deeksproprijacija i neosnovano obogaćenje

Uslov za naplatu potraživanja za naplatu deeksproprijacije je donošenje rešenja i vraćanje svojine naslednicima lica kome je izvršena eksproprijacija.

Nastavak postupka izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije

USTAVNO PRAVO

Nastavak postupka izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije

Postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može se nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, uz dostavljanje potrebnih izvoda iz registra APR.

Zastarelost potraživanja naknade za korišćenje fonograma

AUTORSKO PRAVO

Zastarelost potraživanja naknade za korišćenje fonograma

Potraživanje naknade za korišćenje fonograma zastareva u opštem zastarnom roku od deset godina.

Pravo koje sprečava izvršenje

PROCESNO PRAVO

Pravo koje sprečava izvršenje

Savestan i zakoniti držalac stana po punovažnom kupoprodajnom ugovoru, ima pravo koje sprečava izvršenje, bez obzira što nije upisan u katastru kao vlasnik stana.

Odgovornost države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom

USTAVN O PRAVO

Odgovornost države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom

Sama činjenica da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna je da se utvrdi odgovornost države za naknadu imovinske štete.

Informacije od javnog značaja i troškovi

UPRAVNO PRAVO

Informacije od javnog značaja i troškovi

U jednostranačkom postupku koji nije složen stranka nema pravo na naknadu advokatskih troškova (za žalbu) jer se na internet stranici nalazi formular žalbe.

Prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

PREKRŠAJNO PRAVO
Prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

Vlasnik, odnosno korisnik registrovanog vozila, koji u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice i ne vrati registarske tablice organu koji je iste izdao, čini prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Članom 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik registrovanog vozila, ako u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, dužan da vrati registarske tablice organu koji je iste izdao, a stavom 2. iste odredbe propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan da u roku od 15 dana odjavi vozilo ako je uništeno ili otpisano ili da prijavi promenu bilo kog podatka koji se upisuje u saobraćajnu dozvolu.
Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepeni prekršajni sud okrivljenog A. A. presudom Pr. br. 34361/21 od 27. 5. 2022. godine oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima što kao vlasnik putničkog vozila marke…. nije u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice koja je istekla dana 16. 6. 2020. godine, podneo zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, niti je registarske tablice vratio organu koji je iste izdao, PU za grad Beograd, što je utvrđeno proverom kroz evidenciju – Jedinstveni registar vozila, koji se vodi u Jedinstvenom informacionom sistemu Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored ovoga, u razlozima presude, sud je naveo da je okrivljeni postupio protivno odredbi člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, što je potkrepljeno izvedenim dokazima i priznanjem okrivljenog.
Kako je u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude navedena pravna kvalifikacija prekršaja – član 332. stav 1. tačka 102, kao i ceo zakonski opis blanketne odredbe iz člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na koji se taj prekršaj odnosi, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da okolnost što u istoj nije navedena numerička oznaka blanketne norme koja je prekršena, ne čini izreku te presude nerazumljivom.
Shodno tome, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlazi postupanje okrivljenog suprotno odredbi člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. Zakona o prekršajima, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz Pr. 49/22 od 27. X 2022)