Povreda radne obaveze

Nepoštovanje pisane instrukcije i pravila o blagajničkom poslovanju banke predstavljaju skrivljenu povredu radne obaveze.

I z  o b r a z l o ž e n j a:

Prvostepeni sud je poništio rešenje tužene broj 6461 od 11. 4. 2014. godine kao nezakonito, ocenivši da se neprijavljivanje direktoru ekspoziture postojanja vanopticajnih rubalja u trezoru ne može pripisati u krivicu tužilje u smislu prikrivanja problema jer je ona, po stavu prvostepenog suda, upravo preduzimala mere za njegovo rešavanje na način koji je uobičajen u praksi tužene banke – u vidu otkupa od strane blagajnika koji je primio nevažeću valutu, a što nije moglo biti učinjeno pre kraja februara 2014. godine, kada je prijemom naknade zarade i regresa blagajnik A. P. stekao mogućnost da otkupi nevažeću valutu i na taj način reši nastali problem.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda, već je ocenio da je sporno rešenje zakonito, zato što postoji odgovornost tužilje za radnje koje su joj stavljene na teret, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.

Po oceni drugostepenog suda, kod utvrđene činjenice da je tužilja propustila da preduzme odgovarajuće, internim aktima banke propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka u slučaju primljene vanopticajne valute u skladu sa Instrukcijom BIB 2500 I 039 i Pravilnikom tuženog o blagajničkom poslovanju broj BIB 2500. PR 001 što je bila u obavezi, kao i da je nakon što je saznala da su u ekspozituri primljene vanopticajne rublje, dozvolila da takva valuta bude zadržana u blagajni duže od 20 dana, nedvosmisleno proizlazi da je tužilja učinila predviđenu povredu radne obaveze za koju je odgovorna i da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu shodno članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu.  Tom zakonskom odredbom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i na njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2), ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ocenjeno je i da je sporno rešenje doneto uz pravilnu primenu odredbe člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o radu kojom je propisano da je zaposleni dužan da poštuje organizaciju rada i poslove kod poslodavca kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, kao i  da je tužena prilikom davanja otkaza o radu tužilji u svemu postupila po proceduri propisanoj odredbom člana 180. Zakona o radu. Tužilji je pre otkaza ugovora o radu uručila upozorenje 11. 2. 2014. godine, a potom i novo upozorenje od 18. 3. 2014. godine, sve zbog izvršene povrede radne obaveze – nemarnog izvršavanja redovnih radnih obaveza i kršenja pravila i procedura, radnih instrukcija i internih akata tužene koje je imalo štetne posledice, zbog čega je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, te tužilja nema pravo na vraćanje na rad kod tužene jer nisu nastupili uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužilje utvrđenim u spornom rešenju, stekla obeležja povrede radne obaveze iz citiranih odredbi Zakona o radu, Instrukcija i Pravilnika tužene i da je ono doneto u svemu po postupku propisanom članom 180. tada važećeg Zakona o radu, imajući u vidu da su mu prethodila dva upozorenja o postojanju  otkaznog razloga zvog nemarnog obavljanja redovnih radnih obaveza u kojima su navedene povrede koje joj se stavljaju na teret, uz navođenje vremena, mesta i načina na koji su učinjene. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, te je pravilno odbijen tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad.