Nepuno radno vreme kao fleksibilni oblik rada

UDK: 331.573(497.11)
331.312.82(497.11)

NEPUNO RADNO VREME KAO FLEKSIBILNI OBLIK RADA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.

Rezime: Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu iz jula 2014. godine, izvršeno je noveliranje velikog broja odredaba. U Obrazloženju Predloga zakona, pored ostalog, istaknuta je potreba za obezbeđivanje pravnog okvira za fleksibilnije regulisanje odnosa između poslodavaca i zaposlenih, kojima se obezbeđuje zadovoljavanje potreba zaposlenih i poslodavaca u uređivanju njihovih međusobnih odnosa, a u cilju podsticanja zapošljavanja i smanjenja rada “na crno“. U proteklih dvadesetak godina, usled velikih promena u oblasti svetske ekonomije, društvenih, tehnoloških i drugih uslova u kojima se odvija rad, menja se i način odvijanja radnih odnosa. Destabilizuju se klasični, stalni radni odnosi, a sve više se primenjuju tzv. fleksibilne forme.
U fleksibilne oblike radnog angažovanja spadaju: 1) rad sa nepunim radnim vremenom; 2) rad na određeno vreme; 3) privremeni i povremeni poslovi, 4) rad kod kuće i rad na daljinu, 5) privremeno ustupanje radnika preko agencija, 6) samozapošljavanje (pri čemu se radi za određenog poslodavca), 7) rad kod poslodavca po osnovu građansko-pravnih ugovora.
Tema ovog rada je zakonsko uređenje nepunog radnog vremena u Republici Srbiji i izazovi u primeni ovog fleksibilnog oblika radnog angažovanja.

Ključne reči: fleksibilni oblici rada, nepuno radno vreme, radnopravni položaj žene, rad “na crno“, nezaposlenost.

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji

UDK: 349.2:331.326(497.11)
342.731

ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Vesna Bilbija, Upravni sud Republike Srbije.

Rezime: U Republici Srbiji na snazi je Zakon o državnim i drugim praznicima iz 2001. godine, koji je do sada menjan i dopunjavan dva puta, 2009. i 2011. godine. U istoriji svih civilizovanih naroda i država postoje određeni datumi kojima se slave i obeležavaju događaji ili ličnosti značajne za izgradnju i utemeljenje država, njihovu kulturu, istoriju i tradiciju, zbog čega državni praznici predstavljaju i stvar identiteta jedne države. Neretko je taj identitet, baš kao i simboli države (himna, grb i zastava), više vezan za vladajuću ideologiju, nego za istinsku tradiciju i istoriju. U proslavljanju i obeležavanju verskih praznika u Republici Srbiji u prethodnom periodu postojao je diskontinuitet, zbog čega, u pokušaju obnove običaja i traganja za verskim identitetom, možemo uočiti da ima i preterivanja.
U Republici Srbiji sada imamo 10 prazničnih neradnih dana, tačnije prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) državni praznici su:
1) Nova godina, 1. i 2. januar
2) Sretenje – Dan državnosti Srbije, 15. i 16. februar
3) 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
4) Praznik rada, 1. i 2. maj
5) Dan pobede, 9. maj (praznuje se radno)
6) 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
7) 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu
U Republici Srbiji praznuju se verski praznici:
8) 7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
9) Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
10) 27. januar – Sveti Sava – Dan duhovnosti (praznuje se radno)
11) 28. jun – Vidovdan (praznuje se radno)

Ključne reči: Zakon, državni praznik, verski praznik, radni dan, neradni dan.

Suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa kroz praksu Evropskog suda pravde i praksu domaćih sudova

UDK: 347.91:331.109(4)
342.722:347.962.6
SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA KROZ PRAKSU EVROPSKOG SUDA PRAVDE I PRAKSU DOMAĆIH SUDOVA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.

Rezime: Iako u postupcima u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova, oni traju godinama i zbog toga neretko završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Broj predstavki u Strazburu je u periodu od 2011. do 2013. godine porastao 300 puta, što je za posledicu imalo obavezu Republike Srbije da isplati visoke iznose na ime naknade štete.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem od maja 2014. godine kroz modalitet „ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Uvođenje ove ustavne žalbe predstavljalo je intervenciju zakonodavca u cilju otklanjanja daljih povreda ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine.
Budući da ovo rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, u Republici Srbiji je ovo ljudsko i Ustavom zajemčeno pravo, po prvi put uređeno posebnim zakonom – Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje od 1. 1. 2016. godine.
U ovom radu učinjen je osvrt na praksu sudova, Evropskog i domaćih, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa.

Ključne reči: pravo na suđenje u razumnom roku, parnice iz radnih odnosa, hitno rešavanje radnih sporova, optimalno potrebno vreme.

Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza sa poesbnim osvrtom na meru opomene sa najavom otkaza

UDK: 331.62/.64

MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA SA POSEBNIM OSVRTOM NA MERU OPOMENE SA NAJAVOM OTKAZA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Prema odredbama člana 179a Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da otkaže ugovor o radu, umesto otkaza, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od 15 radnih dana;
2) novčanu kaznu u iznosu do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
U ovom radu učinjen je poseban osvrt na meru opomene sa najavom otkaza. Navedena mera bila je obilato zastupljena u sistemu disciplinskih mera do 90-ih godina prošlog veka, kada je izraženo vaspitno-moralno dejstvo bilo njeno osnovno obeležje i differentia specifica u odnosu na sve druge mere. Pored istorijskog, u ovom radu učinjen je osvrt na meru opomene sa najavom otkaza i u svetlu novih zakonskih rešenja.

Ključne reči: disciplinska odgovornost, disciplinska mera, radna obaveza, radna disciplina, moralno-vaspitno dejstvo, opomena sa najavom otkaza.

Fleksibilno uređivanje nezakonitog otkaza ugovora o radu

UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)

FLEKSIBILNO UREĐIVANJE NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU
Vesna Bilbija, magistar prava, Javno preduzeće „Pošta Srbije“, Beograd, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Koncepcija fleksibilne sigurnosti treba da pomiri fleksibilnost kao glavni trend u razvoju sistema zapošljavanja i radnih odnosa i njegovu protivtežu sigurnost (zarade, zaposlenja). Zahtev za fleksibilno uređivanje radnih odnosa proširio se na većinu oblasti sveta rada, pa i materiju prestanka radnog odnosa i posledica nezakonitog otkaza.
Posledice nezakonitog odnosa mogu biti različite, u zavisnosti da li je tužilac/zaposleni zahtevao u tužbi da se vrati na posao ili ne. Ukoliko nije zahtevao da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev dosuditi naknadu štete od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Ako zaposleni zahteva da se vrati na rad, sud može taj zahtev odbiti, ako u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, u kom slučaju iznos naknade štete je dvostruki iznos od prethodno navedenog.
Naročitu novinu predstavlja rešenje po kome će sud, ako utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali je poslodavac povredio propisani postupak za otkaz, odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i dosuditi mu naknadu štete u iznosu do šest zarada.

Ključne reči: fleksibilnost, postupak, nezakoniti otkaz ugovora o radu, naknada štete.

Zakon o volontiranju – pola decenije primene

UDK: 349.22:331.314(497.11)

ZAKON O VOLONTIRANJU – POLA DECENIJE PRIMENE
Vesna Bilbija, magistar, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Javno preduzeće „Pošta Srbije“.

Rezime: Zakon o volontiranju Republike Srbije je više od pet godina u primeni. Njegovim donošenjem u pravni sistem se uvodi oblik volontiranja, kao pružanje usluga za opšte dobro ili dobro drugog lica, dobrovoljno i bez naknade i na taj način jasno se definiše razlika u odnosu na radno angažovanje lica na osnovu ugovora o radu i rada van radnog odnosa.
U ovom radu predstavljen je Zakon o volontiranju Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 36/2010) i to: donošenje, regulisanje pojma volontiranja i osnovnih načela, prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja, pojam korisnika volontiranja, ugovor o volontiranju. U radu su, dalje, predstavljeni propisi za izvršenje zakona, tj. pravilnici doneti od strane ministra za rad i socijalnu politiku. Zatim, pažnja je posvećena dilemama u pogledu pojedinih zakonskih rešenja uz osvrt na pojedina rešenja iz Zakona o volonterstvu Republike Hrvatske i iskustva u oblasti volontiranja u ovoj republici.

Ključne reči: dugoročno volontiranje, kratkoročno volontiranje, volonter, organizator volontiranja, korisnik volontiranja, ugovor o volontiranju.

Zakonsko i podzakonsko regulisanje zaštite uzbunjivača ključne odrednice

UDK: 343.85:343.352(497.11)
342.726-057.1:343.353(497.11)

ZAKONSKO I PODZAKONSKO REGULISANJE ZAŠTITE UZBUNJIVAČA – KLJUČNE ODREDNICE
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, Arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije i Zakonom o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, Republika Srbija se obavezala da na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštite lica koja prijavljuju sumnju na korupciju i drugo nezakonito postupanje. Shodno članu 9. Građanskopravne konvencije o korupciji, svaka strana ugovornica treba da obezbedi u domaćem pravu odgovarajuću zaštitu od bilo koje neopravdane sankcije protiv zaposlenih, koji imaju osnovanog razloga da sumnjaju u korupciju i koji, u dobroj veri, svoju sumnju prijave odgovornim licima ili organima.
Opredeljenje Republike Srbije za odlučnu borbu protiv korupcije koje podrazumeva stvaranje uređenog normativog okvira, sistemsku izgradnju i jačanje institucija kao preduslov za efikasnu borbu protiv korupcije, potvrđeno je donošenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i pratećim Akcionim planom.
Donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača, Republika Srbija preduzela je neophodne korake ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije i istovremeno ostvaruje preuzete obaveze iz međunarodnih akata, a pre svega preporuka Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO).
Ministar pravde je na osnovu čl. 17. i 25. stav 3. Zakona o zaštiti uzbunjivača doneo sledeće podzakonske akte: Pravilnik o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja, načinu određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i drugim pitanjima od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih i Pravilnik o Programu sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača.

Ključne reči: zakon, korupcija, uzbunjivanje, uzbunjivač, zaštita uzbunjivača.

Zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljaja na radu

UDK: 343.62-057.16(497.11)
349.2(497.11)

ZLOUPOTREBA PRAVA NA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Ni svojim se pravom služit’, ne moš’, tek drugom na štetu, il’ dosadu.
Član 1000. OIZ CG

Rezime: Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Budući da je zakonom pored zabrane zlostavljanja, istovremeno regulisana i zabrana zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja, važno je nesporno utvrditi koji uslovi moraju biti ispunjeni da bismo govorili o zloupotrebi prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, čini zaposleni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.
Prvi uslov je postojanje umišljaja: da je zaposleni svestan (direktni umišljaj) ili je morao biti svestan (eventualni umišljaj), a drugi uslov je postojanje namere: zaposleni pokreće ili inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, zloupotreba, zaštita, poslodavac, zaposleni.

Pravni i stvarni položaj posrednika, arbitara i miritelja

UDK: 347.91(497.11)

PRAVNI I STVARNI POLOŽAJ POSREDNIKA, ARBITARA I MIRITELJA
Mr Vesna Bilbija, JP “Pošta Srbije”, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum.
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
(Proculus-D. 17,2,76).

Rezime: Mirno, vansudsko rešavanje sporova predstavlja potencijal koji zaslužuje sistemsku podršku kako bi u budućnosti doživeo potpunu afirmaciju. Razlozi su, s jedne strane, u prednostima koje ima vansudsko-alternativno rešavanje sporova: dobrovoljnost, nepristrasnost, zasnovanost na toleranciji, kulturi kompromisa i dijaloga, rešenje prihvatljivo za obe strane, fokus na tačke slaganja, brzina, ekonomičnost i efikasnost, itd, a sa druge u “manama“ sudskog postupka: statičnost, formalnost, sudski postupci dugo traju, produbljivanje sukoba i nedobrovoljnost u izvršavanju presude, gubitak poverenja u pravosuđe, visoki troškovi sudskih taksi i zastupanja. Imajući u vidu da za vansudske postupke nisu predviđene krute procesne pretpostavke, u potpunosti dolazi do izražaja sposobnost i stručnost posrednika/arbitra/miritelja da efikasnim delovanjem u postupku dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane. Neutralan i nepristrasan posrednik, arbitar ili miritelj pomaže u pronalaženju kompromisa, a takvo lice mora krasiti odgovarajuće visoko obrazovanje, stručnost, dostojnost, integritet, nepristrasnost, realnost, preciznost, asertivnost i socijalna inteligencija i dr. Pravni položaj posrednika, miritelja i arbitara definisan je odredbama više zakona. Novi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova reguliše pojam, načela, postupak i pravno dejstvo posredovanja u rešavanju sporova, uslove za obavljanje posredovanja, prava i dužnosti posrednika i program obuke posrednika. Predmet Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova. Zatim, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, u svom trećem poglavlju uređuje postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca – postupak posredovanja. Mogućnost arbitraže predviđena je i u Zakonu o radu: zaštitu pojedinačnih prava zaposleni mogu ostvariti u postupku tzv. “unutrašnje arbitraže“.

Ključne reči: mirno rešavanje sporova, postupak, posrednik, arbitar, miritelj.

Teret dokazivanja (onus probandi) u Zakonu o radu

UDK: 347.94:343.62-057.16(497.11)

TERET DOKAZIVANJA (ONUS PROBANDI) U SPOROVIMA O DISKRIMINACIJI I ZLOSTAVLJANJU NA RADU
Vesna Bilbija, magistar, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, Radna jedinica poštanskog saobraćaja “Subotica“.

Rezime: Pod uticajem antidiskriminacionih zakona, klasično pravilo o teretu dokazivanja, actori incumbit probatio, koje znači da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, trpi sve više izuzetaka. Nakon Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, matični zakon u oblasti rada, Zakon o radu, dopunjen je odredbama o teretu dokazivanja. Tako, prilikom regulisanja zabrane diskriminacije i pokretanja postupka pred nadležnim sudom za naknadu štete od poslodavca, teret dokazivanja, onus probandi, regulisan je na sledeći način: ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je diskriminacija izvršena, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuženom, odnosno na poslodavcu. Takođe, u oblasti posebne zaštite od otkaza ugovora o radu predstavnika zaposlenih, teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima je na poslodavcu.

Ključne reči: diskriminacija, Zakon o radu, teret dokazivanja, tužilac, tuženi.