Sticanje svojine putem održaja na idealnom delu nepokretnosti
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine putem održaja na idealnom delu nepokretnosti
Zakon o svojinskopravnim odnosima ne isključuje mogućnost sticanja prava svojine putem održaja na idealnom delu nepokretnosti, s tim da u parnici moraju učestvovati svi upisani nosioci prava svojine na predmetnim nepokretnostima.
Sticanje svojine održajem na stanu koji je dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem na stanu koji je dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje
Na stanu koji je dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje ne može se steći pravo svojine održajem jer nije bio savestan držalac s obzirom da je znao da mu je stan dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje.
Sticanje svojine na osnovu redovnog održaja
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine na osnovu redovnog održaja
Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.
Sticanje prava svojine dogradnjom ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta
STVARNO PRAVO
Sticanje prava svojine dogradnjom ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta
Dogradnjom ili adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta ne stiče se pravo svojine, a samo izuzetno dogradnjom ili nadziđivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj stiče pravo svojine na poseban deo zgrade ako je vlasnik znao za gradnju i nije se tome protivio.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Sticanje službenosti prolaza održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje službenosti prolaza održajem
Stvarna službenost prolaza stiče se održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost prolaza za vreme od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio.
Ništava odredba ugovora o hipoteci
STVARNO PRAVO
Ništava odredba ugovora o hipoteci
Ništava je odredba ugovora o hipoteci kojom hipotekarni poverilac ugovara za sebe pravo da u slučaju neisplate duga namiri svoje potraživanje sticanjem prava svojine na založenoj nepokretnosti, ubiranjem plodova koje ta nepokretnost daje ili iskorišćavanjem nepokretnosti na drugi način.
Naknada za eksproprisane nepokretnosti
STVARNO PRAVO
Naknada za eksproprisane nepokretnosti
Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasniku takvog zemljišta, u slučaju ekspropijacije, pripada naknada na osnovu njene tržišne vrednosti kao građevinskog zemljišta.
Predmet hipoteke
STVARNO PRAVO
Predmet hipoteke
U predmet hipoteke ulaze sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke, a ne i ona koja su učinjena pre zasnivanja hipoteke.
Naknada za eksproprisanu nepokretnost
STVARNO PRAVO
Naknada za eksproprisanu nepokretnost
Zadatak Poreske uprave nije da određuje tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, a ukoliko se ne postigne sporazum o naknadi, jedino je sud nadležan da odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost i da se visina tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti može utvrditi na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka.
INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU
TEMA BROJA
UDK: 347.232.4(497.11)
INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU
* Dr Katarina Dolović Bojić, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
** Dr Snežana Dabić Nikičević, docent Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
Rezime: Ustanova održaja doživela je razvoj u našem pravnom sistemu u periodu neurednog vođenja zemljišnih knjiga. Prednost se davala faktičkom u odnosu na registarsko stanje, što je suština i ustanove održaja: kod njega se nesklad između pravnog i faktičkog stanja rešava u korist faktičkog. Uprkos tome što je poslednje dve decenije učinjen veliki napor u cilju rešavanja problema u vezi sa registracijom i prometom prava na nepokretnostima, čini se da u sudskoj praksi i dalje provejavaju iste ideje koje pogoduju široj primeni ustanove održaja. Autorke dovode u pitanje osnovanost i opravdanost takvih shvatanja. U sistemu uredno vođenih registara nepokretnosti nema mesta široj primeni ustanove održaja jer bi i sam pojam savesnog sticaoca trebalo tumačiti usko – savestan je samo onaj koji opravdano veruje da je i sam postao vlasnik, a to bi načelno mogao biti slučaj samo ako je stekao od upisanog prethodnika, na osnovu punovažnog ugovora, te ako se upisao u katastar. Izuzetak u pogledu tumačenja savesnosti bi trebalo da postoji samo ukoliko na određenoj teritoriji nije ustrojen registar nepokretnosti, ili sama nepokretnost nije upisana, ili je pak upisana ali postoji opravdan razlog zbog kojeg ne postoji mogućnost da imalac prava svojine bude upisan.
Ključne reči: Održaj. Redovni održaj. Vanredni održaj. Katastar nepokretnosti. Načelo upisa. Načelo pouzdanja.