Obaveza isplate otpremnine zaposlenom koji je proglašen za tehnološki višak
RADNO PRAVO
Obaveza isplate otpremnine zaposlenom koji je proglašen za tehnološki višak
U slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji je proglašen za tehnološki višak, poslodavac je dužan da isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu, u suprotnom rešenje o otkazu je nezakonito.I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik Republike Srbije“, broj 24/05, 113/17) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Prema odredbi člana 158. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.
Odredbom člana 191. stav 5. Zakona o radu propisano je da ako sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati nakanadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
Po stanovištu Vrhovnog suda, neosnovani su revizijski navodi o tome da je otkaz ugovora o radu zbog smanjenja obima posla samostalan pravni osnov za otkaz ugovora o radu, za koji nije obavezna prethodna isplata otpremnine. Radi se o pravnom osnovu iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, a za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu po tom osnovu, neophodno je ispunjenje uslova iz člana 158. stav 1. Zakona o radu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezali tuženu da tužiocu isplati naknadu štete u vidu izgubljenje zarade za period januar–jun 2018. godine.
Neosnovani su revizijski navodi da tužiocu ne pripada pravo na otpremninu, te da je iz tog razloga rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tužiocu ugovor o radu otkazan na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, a na osnovu člana 158. stav 1. Zakona o radu poslodavac je u tom slučaju dužan da isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Stoga je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, pa tužiocu pripada i naknada štete zbog izgubljene zarade u smislu odredbe člana 191. st. 1. i 2. Zakona o radu.
(Presuda Vrhovnog suda, Rev2. 981/22 od 31. VIII 2023)