Oblik vinosti okrivljenog lica
PREKRŠAJNO PRAVO
Oblik vinosti okrivljenog lica
U izreci i u obrazloženju presude mora se označiti i obrazložiti oblik vinosti okrivljenog lica, jer je krivica bitno obeležje prekršaja.
Duži rok za nastupanje zastarelosti
PREKRŠAJNO PRAVO
Duži rok za nastupanje zastarelosti
Ožalbeno rešenje je ispravno ukinto zato što je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe kojima se određuje da li je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.
Dokazni postupak nakon rešenja o obustavi postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Dokazni postupak nakon rešenja o obustavi postupka
Izreka je protivrečna razlozima rešenja jer iz obrazloženja proizlazi da sud sprovodi dokazni postupak i pored činjenice da je doneo rešenje o obustavi postupka.
Radnje koje se ne podvode pod nužne troškove postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Radnje koje se ne podvode pod nužne troškove postupka
Izjašnjavanje punomoćnika oštećenog na odbranu okrivljenog nije nužni izdatak, kao ni samoinicijativno dostavljanje pisane odbrane i podneska sa sudskom praksom.
Prekršajni postupak protiv maloletnog učinioca prekršaja koji je u toku prekršajnog postupka postao punoletan
PREKRŠAJNO PRAVO
Prekršajni postupak protiv maloletnog učinioca prekršaja koji je u toku prekršajnog postupka postao punoletan
Ako je maloletni učinilac prekršaja pre ili u toku prekršajnog postupka postao punoletan, primenjivaće se odredbe o maloletnicima, osim odredaba o vaspitnim merama.
Obaveza dostavljanja presude braniocu okrivljenog
PREKRŠAJNO PRAVO
Obaveza dostavljanja presude braniocu okrivljenog
Ako okrivljeni ima branioca, prvostepena presuda mora se dostaviti braniocu okrivljenog kako bi mogao izjaviti žalbu u korist okrivljenog.
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka
Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.
Troškovi prekršajnog postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Troškovi prekršajnog postupka
Troškove prekršajnog postupka čine izdaci učinjeni povodom prekršajnog postupka od njegovog pokretanja do završetka, kao i nagrada i nužni izdaci branioca.
Polovično odlučivanje suda o zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Polovično odlučivanje suda o zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka
Presuda se mora ukinuti kada sud treba da odluči o dva prekršaja iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a on donese odluku samo o jednom.
NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM ZA PREKRŠAJ
TEMA BROJA
PREKRŠAJNO PRAVO
UDK:340.142:347.513(497.11)
343.11
COBISS.SR-ID 70547721
NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM
ZA PREKRŠAJ
* Dr Mirjana Martić, sudija i zamenik predsednika Prekr-šajnog suda u Beogradu i predsednik Izvršnog odeljenja
suda.
Rezime: Institut prekršajnog naloga uveden je u prekršajno pravo 2013. godine. On predstavlja izuzetak od
pravila da kaznu za prekršaj izriče prekršajni sud. Izdavalac prekršajnog naloga je organ uprave koji izriče
novčanu kaznu za prekršaj, a kažnjeno lice ima mogućnost da pokrene prekršajni postupak u roku od osam dana
od dana uručenja prekršajnog naloga i na taj način obezbedi sebi pravo da se o optužbi za prekršaj odluči pred
nezavisnim i nepristrasnim sudom.
Prekršajni nalozi uvedeni su za najlakše prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Korist od
prihvatanja odgovornosti za prekršaj na osnovu prekršajnog naloga je mogućnost da se u roku od osam dana od
dana uručenja uplati polovina izrečene novčane kazne, u kom slučaju se druga polovina oprašta. Međutim, ovaj
institut je ubrzo postao široko rasprostranjen u praksi, a po mišljenju autora, on je ujedno postao i način da se „na
mala vrata“ izdavaocima prekršajnih naloga – organima uprave „vrati“ nadležnost da kažnjavaju za prekršaje.
Prekršajne naloge izdaju organi uprave, ali na osnovu Zakona o prekršajima, zbog čega autor na početku rada
analizira njegovu pravnu prirodu sa aspekta upravnog i prekršajnog prava. U nastavku, autor sagledava pravni okvir
kojim je uređena oblast naknade štete neopravdano kažnjenom licu za prekršaj, tako što upoređuje rezultate ogleda
jezičkog i ciljnog tumačenja odredaba Zakona o prekršajima. Rezultati ogledne analize izloženi su u zaključnom
delu u kojem autor nastoji da odgovori na pitanje da li se lice kažnjeno za prekršaj prekršajnim nalogom može
kvalifikovati kao neopravdano kažnjeno lice i pod kojim uslovima.
Ključne reči: prekršajni nalog, naknada štete, prekršaj, neopravdano kažnjen, neosnovana osuda, ponavljanje
postupka.