Pojedine nedoumice i problemi u primeni saobraćajnih propisa
UDK: 351.81(497.11)
POJEDINE NEDOUMICE I PROBLEMI U PRIMENI SAOBRAĆAJNIH PROPISA
Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu.
Rezime: Od 10. decembra 2009. godine počela je primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovaj zakon prate i brojni podzakonski propisi. U radu se daje kratak osvrt na do sada važeće kao i pojedine odredbe iz ovog zakona ali i pojedinih drugih propisa iz oblasti saobraćaja. Takođe, u radu se ukazuje na pojedine uočene probleme u primeni pojedinih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja koji su od značaja za pravilan rad nadležnih javnih tužilaštava odnosno sudova.
Ključne reči: saobraćajni propisi, autoput, problemi u praksi.
Ispitivanje optužnice i stvarna nadležnost suda
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Ispitivanje optužnice i stvarna nadležnost suda
U fazi ispitivanja optužnice sud nije vezan pravnom kvalifikacijom ali jeste činjeničnim opisom radnji i priloženim dokazima.
Penzijski staž kao uslov za ostvarivanje prava na penziju
Molimo Prijava pristup ovom sadržaju. (Niste registrovani? Registrujte se)
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije
UDK: 343.85:343.9.02(497.11)
ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA
U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: U drugoj polovini 2016. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije koje se odnosi na suzbijanje posebno teških krivičnih dela, među kojima su novela važećeg Krivičnog zakonika i usvajanje potpuno novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetog zakona koji će se primenjivati od marta 2018. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti teškog kriminaliteta na koje se on odnosi, i analizirane novine u njegovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutog zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike, unapređenje sistema saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz uvođenje službenika za vezu i udarnih grupa, i drugo.
Ključne reči: Zakon, organizovani kriminal, terorizam, korupcija, finansijska forenzika, službenik za vezu, udarna grupa.
Ispitivanje optužnice
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Ispitivanje optužnice
Veće prvostepenog suda nema zakonskih ovlašćenja da povodom izjavljenog odgovora na optužnicu OJT zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje vatrenog oružja (iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ), ocenjuje prikupljene dokaze, jer se o tome može odlučivati samo na glavnom pretresu.
Sporazum o priznanju krivičnog dela
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Sporazum o priznanju krivičnog dela
Sporazum o priznanju krivičnog dela saokrivljenog, ne može biti jedini isključivi dokaz krivice okrivljenog, koji u tom sporazumu nije učestvovao.
Dokazi – obaveštenja dobijena od građana
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Dokazi – obaveštenja dobijena od građana
Obaveštenja dobijena od građana u smislu člana 288. stav 2. ZKP, ne mogu biti dokaz u krivičnom postupku niti se na takvim iskazima može zasnivati sudska odluka.
Povreda člana 1. Protokola broj 1 uz EK – Vijatović protiv Hrvatske
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
Povreda člana 1. Protokola broj 1 uz EK
Vijatović protiv Hrvatske
(Predstavka br. 50200/13)
Aplikantkinja, Vera Vijatović, je hrvatska državljanka rođena 1927. godine.
Predmet se odnosi na njen prigovor o odbijanju njenog zahteva za otkup stana na kojem je imala stanarsko pravo. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo iz 1995. godine dozvoljena je prodaja stanova u državnom vlasništvu. Rok za podnošenje zahteva za kupovinu takvog stana je postavljen na 60 dana od dana kada je ovaj Zakon stupio na snagu, a to je 17. avgust 1995. godine. Ovaj rok je naknadno ukinuo Ustavni sud, koji je istakao da nove rokove može utvrditi ne samo zakonodavac već i Vlada Republike Hrvatske.
Odlaganje krivičnog gonjenja
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Odlaganje krivičnog gonjenja
Rešenje javnog tužioca o odbačaju krivične prijave u situaciji kada je osumnjičeni u roku izvršio obaveze koje su propisane u odredbama o odlaganju krivičnog gonjenja može se smatrati “res iudicata” s obzirom da se u takvoj situaciji ne primenjuje odredba koja se odnosi na pravo oštećenog da podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca.
Božanstvo i pravo
UDK: 340.12/.13
BOŽANSTVO I PRAVO*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
* Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2019. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“ koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Možda je na pitanje zašto je izabrana upravo ova a ne neka druga tema odgovor sadržan u sledećem: najveća opasnost za većinu nas nije u tome što je naš cilj isuviše visoko i što ga ne dostižemo, nego u tome što je isuviše nisko i što ga dostižemo.
Na osnovu sačuvanih artefakata i najstarijih pravnih spomenika mogu se zamisliti četiri faze u razvoju veze božanstva i prava: prva je pretpostavljena vladavina bogova i božanskih zakona, u kojoj se bogovi ili bog pojavljuju kao tvorci i izvršioci prava nad ljudima; druga je vladavina božjih namesnika, tj. nešto poznatija faza u kojoj bogovi podaruju božanske zakone izabranim pojedincima koji vladaju u ime božanstva i staraju se o sprovođenju prava nad ljudima; treća je prihvaćena i dobro poznata vladavina ljudskih vladara kao stvaralaca i izvršilaca naknadno idealizovanog ljudskog prava, prethodno miropomazanih od strane nekog verskog autoriteta; četvrta je naša sadašnjost koju predstavlja vladavina izabranih laičkih vladara ili predstavničkih organa državne vlasti, koji zasebno ili zajedno stvaraju i sprovode vladavinu svetovnih zakona i prava.
Ali, to nije kraj, jer ljudski vladari postoje, i danas se ponašaju kao da su bogovi. Samo su u senci, izvan javne scene koju oličava zvanična vlast, koja ih sluša, dela po njihovim zapovestima a prikazuje sebe kao ispravnu i pravednu. Dakle, bogovi i vladari i dalje postoje, samo nisu astronauti sa drugih planeta, božji namesnici na zemlji ili miropomazana ljudska bića. Danas su oni skriveni, nevidljivi i skoro nepoznati, dok je pravo postalo još važnije sredstvo za meko sprovođenje vlasti nad ljudima. I samo pravo je postalo neka vrsta božanstva. Malo se toga suštinski promenilo tokom proteklih šest milenijuma.
Novi svetski poredak je 29. januara 1991. godine zvanično najavio tadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji u svom obraćanju američkom Kongresu. I dok jedni smatraju da je reč samo o političkoj frazi, drugi misle da je reč o stvaranju novog feudalnog ili robovlasničkog svetskog poretka, treći o ukidanju sadašnjih država i nacija u korist totalitarne Svetske države ili barem Svetske vlade korporativnog tipa, četvrti o suštinskoj promeni ljudskog bića u duhu eugenike, transhumanizma itd. Jedno je sigurno: globalisti žele da u potpunosti preobraze sve što je vezano za današnje društvo. To uključuje ekonomiju, vladu, zabavu, društvene odnose, porodicu, pa čak i religijska verovanja.
Ključne reči: božanstvo, istorija, pravo, zakonici, vladar, vladavina prava.