Pravo na suđenje u razumnom roku
USTAVNO PRAVO
Pravo na suđenje u razumnom roku
Da bi se neko lice moglo pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku, odnosno prava na pravično suđenje, mora se i samo ponašati u skladu s pravilima postupka koji osporava.
Praksa Privrednog apelacionog suda u rešavanju radnih sporova nakon otvaranja stečaja
UDK: 340.142:347.998.4(497.11)
349.2:347.736/.739(497.11)
PRAKSA PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA U REŠAVANJU RADNIH SPOROVA NAKON OTVARANJA STEČAJA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Članom 25. Zakona o uređenju sudova1) je propisano da privredni sudovi između ostalog postupaju u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Članom 58. Zakona o parničnom postupku2) je propisano da za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Član 88. Zakona o stečaju predviđa da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja se prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Međutim, odredbom čl. 91. i 90. Zakona o stečaju su propisani uslovi pod kojima se prekinuti postupci nastavljaju. Tako je članom 91. stav 3. propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Upravo na osnovu gorenavedenih odredbi pred privrednim sudovima se nastavi znatan broj parničnih postupaka koji su po svojoj prirodi radni sporovi, sporovi u kojima tužioci, zaposleni ostvaruju svoja prava po osnovu rada.
Druga grupa postupaka koji se pojavljuju radi ostvarivanja prava po osnovu rada su postupci koje pokreću zaposleni koji su zadržani na radu nakon otvaranja stečajnog postupka ili su pak angažovani po nekom drugom osnovu kod stečajnog dužnika.
Posebnu grupu čine postupci povodom ostvarivanja prava nakon usvojenog plana reorganizacije.
Predmet ovog rada je sagledavanje ostvarivanja prava zaposlenih – zadržanih na radu kod stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, kroz praksu Privrednog apelacionog suda, odnosno Višeg trgovinskog suda, primenom stečajnih zakona, po kojima se još uvek vode stečajni postupci u RS.
Ključne reči: stečaj, zaposleni, radni odnos, prava po osnovu rada, reorganizacija.
Obnova postupka i izmena pravnosnažnog rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja
UPRAVNO PRAVO
Obnova postupka i izmena pravnosnažnog rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja
Obnova postupka i izmena pravnosnažnog rešenja kojim se rešava o pravu osiguranika iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, moguća je ako se sazna za nove činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja pravosnažnog rešenja.
Dragan Petrović protiv Srbije
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
Dragan Petrović protiv Srbije
(Predstavka 75229/10)
14. 4. 2020.
Aplikant je Dragan Petrović, državljanin Srbije.
U julu 2008. policija je dobila informacije da je aplikant možda umešan u teško premlaćivanje i kasniju smrt starijeg muškarca. Na osnovu tih podataka istražni sudija, u dve odvojene odluke, naredio je pretres aplikantovog stana i uzimanje uzorka sline za DNK analizu.
Derivativno sticanje svojine na nepokretnosti
STVARNO PRAVO
Derivativno sticanje svojine na nepokretnosti
Za derivativno sticanje prava svojine na nepokretnosti potrebno je da je prenosilac vlasnik stvari, da postoji punovažan pravni posao podoban za sticanje prava svojine (pravni osnov) i da je izvršen upis prava u javne evidencije nepokretnosti (način sticanja).
Naziv izborne liste koju podnosi grupa građana
UPRAVNO PRAVO
Naziv izborne liste koju podnosi grupa građana
Ako izbornu listu podnosi grupa građana, naziv izborne liste sadrži naziv utvrđen sporazumom o obrazovanju te grupe građana.
Ocena dokaza
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Ocena dokaza
Iako DNK veštačenjem nije utvrđeno prisustvo bioloških tragova jednog od okrivljenih na paketićima u kojima je pronađena opojna droga amfetamin, ovaj dokaz ne opovrgava navod odbrane drugog okrivljenog i iskaz svedoka na osnovu kojih je prvostepeni sud utvrdio da je upravo okrivljeni D. M. prodavao opojnu drugu okrivljenom G. N.
Sticanje svojine održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina, pri čemu vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.
Pravo na privatni i porodični život i praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
UDK: 342.738(497.6)
340.142:341.645(4)
PRAVO NA PRIVATNI I PORODIČNI ŽIVOT I PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE
Prof. dr Milena Simović, vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine i vanredni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci i Pravnog fakulteta Univerziteta „Vitez“ u Vitezu.
Rezime: Pravo na privatnost obuhvata pravo na porodični život, dom i prepisku, pravo na sklapanje braka i osnivanje porodice i na jednakost supružnika. Kad se radi o ljudskim pravima ove prirode, onda se zapravo od države traži apstinencija ili negativne obaveze. Važno je da pravo na privatnost štiti ličnu autonomiju pojedinca, bez obzira na to da li je u drugim zakonskim odredbama to pravo precizirano. Ovo pravo mora biti Ustavom zagarantovano da bi postojala ravnoteža sa drugim pravima koja mogu biti ograničavajuća.
Privatni život izražava pravo čovjeka da uredi svoj privatni život po vlastitoj želji, da bude zaštićen od neželjene javnosti i da odnose sa drugim ljudima takođe uspostavlja po vlastitom nahođenju. To privatnost povezuje sa javnošću u mjeri u kojoj je to upravo uslov njegovog vlastitog poimanja razvoja i afirmacije vlastite ličnosti i ličnosti onih koji ga neposredno okružuju. To pravo, shvaćeno kao zaštita od neželjenog publiciteta, često se sukobljava sa slobodom štampe. Ta dva dobra, privatnost i slobodu štampe, treba staviti u ravnotežu i odrednicom o opravdanom interesu javnosti da štampa ima pravo da objasni sve što je u interesu javnosti, ali ne i da naruši privatnost. Kada dođe do sukoba takva dva prava, prednost je na snazi onog koje ima ustavnu garanciju.
Ključne riječi: privatnost, porodični život, Ustav Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Evropski sud za ljudska prava.
Nedozvoljena revizija
PROCESNO PRAVO
Nedozvoljena revizija
U sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.