Izvršna isprava
UDK: 347.952(497.11)
IZVRŠNA ISPRAVA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Izvršna isprava i verodostojna isprava predstavljaju materijalno-pravni ali i formalni osnov za pokretanje i vođenje izvršnog postupka. U ovom članku tema kojom se autori bave jeste izvršna isprava.
Na osnovu izvršne isprave sud ili javni izvršitelj (u zavisnosti ko je nadležan) donose rešenje o izvršenju na osnovu kog se sprovodi izvršenje. Osim što mora postati izvršna (po pravilu kod najvećeg broja izvršnih isprava izvršnosti prethodi pravnosnažnost), izvršna isprava mora biti i podobna za izvršenje i tada govorimo o perfektnoj izvršnoj ispravi.
Izvršne isprave su: sudske odluke (presuda i rešenje), poravnanje zaključeno pred sudom, odluke donete u upravnom postupku i upravno poravnanje, pod uslovom da glase na novčanu obavezu, izvod iz Registra zaloga i izvod iz Registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, kao i založna izjava sačinjena saglasno odredbama Zakona o hipoteci uz uslov da su u katastru nepokretnosti upisani kao izvršna vansudska hipoteka, plan reorganizacije, sporazum o rešavanju spora putem posredovanja koji ispunjava uslove određene u Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova, ali i sve isprave koje su drugim zakonom određene kao izvršne isprave. Strana izvršna isprava koja bude priznata od strane nadležnog suda izjednačava se sa domaćom izvršnom ispravom što prvenstveno za posledicu ima mogućnost da se na osnovu strane izvršne isprave pokrene i vodi izvršni postupak.
Podobna izvršna isprava glasi na neku obavezu koju je dužan da ispuni izvršni dužnik, a specifične situacije postoje kada je reč o izvršnim ispravama koje sadrže uslovnu i uzajamnu obavezu, zatim alternativnu obavezu po izboru izvršnog dužnika ili obavezu sa fakultativnim izborom izvršnog dužnika.
Ključne reči: izvršna isprava, potvrda o izvršnosti, rešenje o izvršenju, izvršni poverilac, izvršni dužnik.
Prethodne mere
UDK:340.134:347.952(497.11)
PRETHODNE MERE
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Zoran Vavan, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Nina Nikolić, master pravnik, polaznik IX generacije Pravosudne akademije.
Rezime: Rad je posvećen jednom od zakonom predviđenih sredstava obezbeđenja. Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke suda koja glasi na novčano potraživanje, koja nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna. Uslov je da izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog sredstva obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarivanje potraživanja. Stoga je osnovni cilj prethodne mere obezbeđenje novčanog potraživanja sprečavanjem osujećenja namirenja tog potraživanja. Prethodna mera se može odrediti i na osnovu zaključenog poravnanja pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku uz uslov da novčano potraživanje nije dospelo, kao i na osnovu rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu menice ili čeka.
Ključne reči: sud, sredstvo obezbeđenja, prethodna mera, opasnost po potraživanje, zabrana raspolaganja.
Analiza radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije – Korak napred – korak nazad
UDK: 342.4(497.11)
ANALIZA RADNOG TEKSTA AMANDMANA MINISTARSTVA PRAVDE NA USTAV REPUBLIKE SRBIJE
KORAK NAPRED – KORAK NAZAD
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“ u Beogradu.
Rezime: Rad je posvećen javnoj raspravi o predlogu za najavljene izmene Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosudni sistem.
Rad je koncipiran tako što su najpre podržana neka od predloženih rešenja (naziv Vrhovnog suda, ukidanje prvog trogodišnjeg izbora sudija i sl).
U drugom delu dat je kritički prikaz predloženih rešenja koja se odnose na sastav i nadležnost Visokog saveta sudstva, način izbora sudija, ovlašćenja Pravosudne akademije i sl.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, reforma pravosuđa, Visoki savet sudstva, Vrhovni sud Srbije, sudijska nezavisnost, izbor sudija.
Pogrešna i nepravilna primena pravne norme iz člana 20. stav7. ZIO u parnici za naknadu štete zbog protivzakonitog rušenja objekta
UDK: 347.952
POGREŠNA I NEPRAVILNA PRIMENA PRAVNE NORME IZ ČLANA 20. STAV 7. ZIO U PARNICI ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG PROTIVZAKONITOG RUŠENJA OBJEKTA
– Ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koja izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, odnosno zaključka kojim se određuje izvršenje –
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da „postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno“, a nijednim propisom nije propisano da se procesna odredba člana 20. stav 7. ZIO primenjuje u parničnom postupku.
Stoga pozivanje suda u parničnom postupku na odredbe izvršnog prava i to člana 20. stav 7. ZIO a u vezi sa aktivnom legitimacijom nije moguće jer nije ni bilo predmet razmatranja u izvršnom postupku, pa samim tim ovakav pravni stav nije održiv. Ako se pri tome izvršni postupak vodio po Zakonu o izvršnom postupku, a u ovom zakonu nije postojala ovakva odredba, naknadno pozivanje na član 20. stav 7. ZIO nije moguća i zbog toga što bi se time uvela ustavno nedozvoljena retroaktivnost.
Ključne reči: izvršenje, parnični postupak, retroaktivnost zakona.
Primena načela formalnog legaliteta na rad javnih izvršitelja
UDK: 340.134:347.952(497.11)
35.078.3:347.952-051
PRIMENA NAČELA FORMALNOG LEGALITETA NA RAD JAVNIH IZVRŠITELJA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Načelo formalnog legaliteta podrazumeva nemogućnost da se u izvršnom postupku na bilo koji način preispituje, menja ili prilagođava izvršna isprava – sudska odluka, doneta u parničnom ili nekom drugom postupku. Ono što se podrazumeva, ali ipak želimo da naglasimo, ovo načelo sada dobija izuzetnu snagu i važnost jer se ono primenjuje i ostvaruje i preko javnih izvršitelja. Ovo načelo ima čak i intenzivniji značaj kada se radi o primeni istog na rad javnog izvršitelja, nego na rad sudova, zbog specifičnog položaja javnih izvršitelja kao privatne pravosudne profesije.
Kada se u pravu uvode neki novi pravni instituti, ili nekoj već postojećoj instituciji daju nova ovlašćenja, moramo biti izuzetno oprezni i pažljivo pratiti rad te institucije ili primenu tog novog instituta.
Javni izvršitelji kao nova pravosudna profesija koja zapravo ima dominantnu ulogu u postupku sprovođenja izvršenja, moraju biti pod izuzetnim nadzorom stručne javnosti, ali i same javnoizvršiteljske profesije, odnosno Komore. Mora se striktno voditi računa o primeni načela formalnog legaliteta kao jednog od temeljnih načela izvršnog prava. Ni sud pa ni javni izvršitelj ne sme odstupiti od izvršne isprave jer bi se na taj način dovelo u pitanje postojanje pravnosnažne i izvršne odluke a samim tim bi se dovela u pitanje i načela pravne sigurnosti, zakonitosti i nadasve načelo ustavnosti.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, sud, javni izvršitelj.
Načelo formalnog legaliteta u praksi izvršenja sudskih odluka
UDK: 347.952
NAČELO FORMALNOG LEGALITETA U PRAKSI IZVRŠENJA SUDSKIH ODLUKA
Prof. dr Nebojša Šarkić, v. d. dekana Pravnog fakulteta Univerziteta UNION u Beogradu.
Rezime: U teoriji izvršnog prava kao nesporno je utvrđeno da se mogu izvršavati samo kondemnatorne odluke, i koje su podobne za sudsko rešenje. Takođe teorija prihvata načelo formalnog legaliteta, po kojem izvršni sudija a samim tim ni javni izvršitelj u izvršnom postupku ne mogu izvršnu ispravu menjati, usaglašavati ili preinačavati. Nažalost, u praksi se dešavaju odstupanja od načela formalnog legaliteta a što je i bio predmet izučavanja u ovome radu.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju; izvršno pravo; izvršna i verodostojna isprava, formalni legalitet, podobnost za izvršenje.
Izvršavanje odluka u porodičnopravnoj zaštiti prema odredbama novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju Republike Srbije
UDK: 347.952:347.63/.64(497.11)
IZVRŠAVANJE ODLUKA U PORODIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI PREMA ODREDBAMA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Prof. dr Milan Počuča, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija Novi Sad.
Rezime: Pitanje primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju u delu izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima predstavlja cilj i svrhu ovog rada. U radu autori komentarišu, upoređuju i predlažu nova rešenja vezana za glavu pet Zakona. Pitanja predaje deteta u izvršnom postupku,izvršavanja radi utvrđivanja ličnih odnosa sa detetom i izvršavanja radi zaštite od nasilja u porodici u cilju zaštite prava deteta, razmatraju se kroz odredbe samog Zakona ali i očekivane posledice koje će primena ovog dela Zakona izazvati u sudskoj praksi.
Pored pomenutih pitanja autori posebno obrađuju temu privremenih mera koja je izuzetno važna u samoj primeni Zakona u delu porodičnopravnih odnosa. Obrađuje se i analizira i uloga centara za socijalni rad u izvršenju sudskih odluka u oblasti porodičnih odnosa.
Ključne reči: predaja deteta, izvršenje, prinudno oduzimanje deteta, organ starateljstva, privremene mere.
Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga
UDK: 347.954:351.824.11
NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.
Osnovni principi obavljanja javnobeležničke službe i institut uskraćivanja javnobeležničkih radnji
UDK: 347.961(497.11)
OSNOVNI PRINCIPI OBAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKE SLUŽBE I INSTITUT USKRAĆIVANJA JAVNOBELEŽNIČKIH RADNJI
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mr Vladimir Crnjanski, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Javni beležnici predstavljaju novu pravosudnu profesiju u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Javnobeležnička služba je već u svojim prvim koracima, počev od 1. 9. 2014. godine kada su prvoimenovani javni beležnici započeli sa svojim radom, izazvala niz kontroverzi i oprečnih stavova. Ovim radom je pokušano da se, kroz prikaz osnovnih principa obavljanja javnobeležničke službe, ukaže na pravnu prirodu i značaj javnobeležničkog poziva – posebno u pogledu podizanja nivoa ukupne pravne sigurnosti. Uporedo sa tim, analizirana je i međusobna pravna uslovljenost između instituta zloupotrebe prava i instituta uskraćivanja preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Ključne reči: javni beležnik, javno poverenje i nepristrasnost, dužnost čuvanja javnobeležničke tajne, obaveza pružanja pomoći i pouke strankama, zloupotreba prava i uskraćivanje preduzimanja javnobeležničkih radnji.