Povreda prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na pravično suđenje
Povređeno je pravo na pravično suđenje kada drugostepeni sud bez otvaranja rasprave, utvrdi drugačije činjenično stanje od onog utvrđenog pred prvostepenim sudom i na tome zasnuje svoju preinačujuću presudu.
Pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu
Postoji kršenje prava na suđenje u razumnom roku kao jednog od aspekata prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u situaciji kada je parnični postupak trajao skoro 25 godina, od kojih 16 godina i pet mjeseci ulazi ratione temporis u nadležnost Ustavnog suda, te kada se neopravdano trajanje postupka u najvećoj mjeri može pripisati ponašanju redovnih sudova. S druge strane, Ustavni sud smatra da nema povrede u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u situaciji kada su redovni sudovi za svoj zaključak o neosnovanosti navoda apelanata dali detaljne, jasne i logične razloge za primjenu relevantnog prava, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
Pravo na pravično suđenje i kažnjavanje samo na osnovu zakona
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na pravično suđenje i kažnjavanje samo na osnovu zakona
Naknada štete zbog neosnovane osude
USTAVNO PRAVO
Naknada štete zbog neosnovane osude
Pretpostavka za ostvarivanje prava na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovane osude je postojanje duševnog bola zbog povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, pri čemu do povrede ovih zaštićenih ličnih dobara ne dolazi samo u slučaju kada oštećenom prestane radni odnos, funkcija, odnosno dužnost koju obavlja.
Povreda prava na pravnu sigurnost i prava na jednaku zaštitu prava
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na pravnu sigurnost i prava na jednaku zaštitu prava
Da bi se moglo ceniti da li postoji povreda prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih čl. 32. stav 1. i 36. stav 1. Ustava RS, potrebno je da su sudovi poslednje instance u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, različito postupali.
Pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje
Pravo je sudova da u ponovnim postupcima donose drugačije odluke, ali su sudovi dužni da navedu i obrazlože okolnosti koje su ih opredelile da povodom istih pitanja zauzmu drugačija pravna stanovišta, posebno ukoliko se radi o sudovima poslednje instance.
Pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu
Nisu povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i pravo na imovinu iz člana II/3k) Ustava Bosne i Hercegovine kada su redovni sudovi u osporenim odlukama dali iscrpno obrazloženje u pogledu primjene relevantnog materijalnog prava, konkretno člana 24. Granskog kolektivnog ugovora, a data obrazloženja, u okolnostima konkretnog slučaja, Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
Stambeni odnosi
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Stambeni odnosi
Postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada sud, pri donošenju svoje odluke, očigledno arbitrarno primijeni materijalno pravo.
Obrazložena sudska odluka, kao sastavni deo prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Obrazložena sudska odluka, kao sastavni deo prava na pravično suđenje
Odluka suda o nečijem pravu ili obavezi, mora biti obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.
Pravo na pravično suđenje – Radni spor
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na pravično suđenje
Radni spor
Nije povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi odbili tužbeni zahtjev apelanata zbog promašene pasivne legitimacije, za što u obrazloženjima osporenih presuda nije izostalo jasno i argumentovano obrazloženje utemeljeno na relevantnim odredbama procesnog prava. Pri tom, nije povrijeđeno ni pravo apelanata na suđenje u “razumnom roku“ u situaciji kada apelanti nisu mogli imati legitimno očekivanje da će uspjeti u postupku koji je bio usmjeren protiv organa koji s njima nije bio u poslovno-pravnom odnosu.