Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je prvostepeni sud zasnovao činjenično stanje na iskazu lica koje je prvo pred istražnim sudijom saslušan u svojstvu osumnjičenog, a njegov iskaz dat u tom svojstvu je potom na glavnom pretresu pročitan iako je to lice imalo svojstvo svedoka.
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Izdavanje naloga za uklanjanje vozila sa površina javne namene, odnosno javnih parkirališta
USTAVNO PRAVO
Izdavanje naloga za uklanjanje vozila sa površina javne namene, odnosno javnih parkirališta
Izdavanje naloga za uklanjanje vozila sa površina javne namene, odnosno javnih parkirališta, isključivo je pravo i dužnost komunalnog inspektora koji je u vršenju poslova inspekcijskog nadzora utvrdio da su vozila parkirana protivno propisima jedinice lokalne samouprave o korišćenju javnih parkirališta.
Donošenje presude zbog izostanka
PROCESNO PRAVO
Donošenje presude zbog izostanka
Za donošenje presude zbog izostanka potrebno je da bude ispunjen i uslov konkludentnosti tužbe, tj. da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjeničnih navoda u tužbi, kao i ispunjenost ostalih uslova iz člana 351. ZPP.
Ćutanje presude o prigovoru zastarelosti
PROCESNO PRAVO
Ćutanje presude o prigovoru zastarelosti
Izostanak razloga u prvostepenoj presudi o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.
Odbacivanje zahteva za azil
UPRAVNO PRAVO
Odbacivanje zahteva za azil
Nadležni organ će odbaciti zahtev za azil lica koje je došlo iz sigurne treće države, u kojoj je imalo mogućnost podnošenja zahteva za azil, a nije pri tom dokazalo da ta država za njega nije sigurna.
Učesnici u postupku raspravljanja zaostavštine
NASLEDNO PRAVO
Učesnici u postupku raspravljanja zaostavštine
Učesnici u postupku raspravljanja zaostavštine su naslednici umrlog i to zakonski i testamentalni naslednici, legatari, Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo ukoliko nema naslednika, kao i izvršilac testamenta. Lice u čiju korist je ostavilac raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju i ugovorom o poklonu – nije učesnik u postupku raspravljanja zaostavštine.
Nedozvoljenost revizije
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Nedozvoljenost revizije
Revizija izjavljena protiv rješenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka kad se ne pobija odluka o glavnoj stvari, nije dozvoljena.
Izjašnjenje okrivljenog o preciziranom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Izjašnjenje okrivljenog o preciziranom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka
Prekršajni sud je u obavezi da okrivljenom omogući da se izjasni o preciziranom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, jer bi u protivnom povredio njegovo pravo na odbranu.
Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika
UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5
ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.
Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.