Sloboda medijskog izražavanja i prava ličnosti
UDK: 342.727(497.11)
342.732(497.11)
SLOBODA MEDIJSKOG IZRAŽAVANJA I PRAVA LIČNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bez ograničenja, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto iskazivanje mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava ili interese drugih. Ograničenja mogu biti supstanciona i konkordancijalna. Supstanciona postoje radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna postoje radi zaštite ličnih prava onih na koje se informacije odnose. Njihov smisao je da se sloboda izražavanja učini saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo ispoljavanja verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti. Ako ta prava budu informacijom narušena, licu iz informacije stoje na raspolaganju sredstva zaštite.
Ključne reči: sloboda mišljenja i izražavanja, supstanciona i konkordancijalna ograničenja, pravo ličnosti, sredstva zaštite.
Zakonska subrogacija hipotekarnog poverioca
STVARNO PRAVO
Zakonska subrogacija hipotekarnog poverioca
Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima.
Otkaz ugovora o radu titulara prava na penziju
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu titulara prava na penziju
Poslodavac ne može jednostrano da otkaže tužilji kao zaposlenoj ugovor o radu samo zbog činjenice što je ona u vreme zasnivanja radnog odnosa kod tuženog bila titular prava na penziju.
Pravo na minimalnu zaradu
RADNO PRAVO
Pravo na minimalnu zaradu
Da bi pravo na minimalnu zaradu bilo ostvareno neophodno je da ista bude ugovorena, a ako se ne ugovori poslodavac ostaje u obavezi da isplati odgovarajuću zaradu.
Sporno shvatanje nadležnosti u presudi Upravnog suda
UDK: 35.076/.078
SPORNO SHVATANJE NADLEŽNOSTI U PRESUDI UPRAVNOG SUDA
Julijana Nedeljković, dipl. pravnik, Uprava GO Lazarevac
Rezime: Nadležnost se ispoljava kao pravo i dužnost određenog organa da obavlja jedino propisima mu poverene poslove a ne i neke druge. Određena je prinudnim propisima – i kao takva, ne sme se menjati. Zaključkom Vlade mogu se usmeriti aktivnosti učesnika u postupku pre pokretanja postupka, ali kad se on pokrene – tada je usmeravanje prepušteno zakonima. Ako se dogodi da Upravni sud zanemari odredbe o nadležnosti, onda grešku ispravlja isti sud, imajući u vidu obaveznost presuda Upravnog suda i nepostojanje redovnog pravnog leka na presude ovoga suda.
Ključne reči: pravno shvatanje, obaveznost presude, stvarna nadležnost, građevinska inspekcija, eksproprijacija, ujednačavanje sudske prakse.
Advokatska tarifa i nužni troškovi
PROCESNO PRAVO
Advokatska tarifa i nužni troškovi
Uvek se primenjuje advokatska tarifa, važeća u vreme presuđenja, a priznaju se samo nužni troškovi, u šta ne spada angažovanje branioca sa područja drugog mesno nadležnog suda.
Međunarodni prevoz, red vožnje i cenovnik
UPRAVNO PRAVO
Međunarodni prevoz, red vožnje i cenovnik
Bilateralna dozvola za međunarodni javni linijski prevoz putnika za međunarodnu saobraćajnu liniju ne može se izdati bez odobrenog reda vožnje i cenovnika koji bi bili sastavni delovi dozvole.
Ustupanje potraživanja (cesija)
OBLIGACIONO PRAVO
Ustupanje potraživanja (cesija)
Ukoliko se ugovorom ustupa neko potraživanje koje potiče iz ugovora koji po zakonu mora da se zaključi u propisanoj formi, tada i sporazum o ustupanju tog potraživanja mora biti zaključen u istoj formi.
Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji
UDK: 343.144(497.11)
SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.
Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.
Duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda
OBLIGACIONO PRAVO
Duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda
Neimovinska šteta može nastati i kad se reči kojima se vređa čast i ugled upute bliskom licu oštećenog.