Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije
STRUČNI SAVET JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE
Pitanja i odgovori
Da li prilikom sastavljanja testamenta zaveštalac treba da dostavi dokaze o tome da poseduje imovinu koju navodi u testamentu?
Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (II deo)
UDK: 347.948:347.513
VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (II deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.
Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.
Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.
Razgraničenje nadležnosti između suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja
UDK: 347.952
RAZGRANIČENJE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA I JAVNOG IZVRŠITELJA ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem Republike Srbije, a naročito znatno proširenje njihove nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja u odnosu na sudsku nadležnost, dovodi i do određenih spornih pitanja koja se odnose na nadležnost, bilo suda bilo javnog izvršitelja, u toj fazi postupka.
Sporna pitanja pojavila su se (između ostalog), najpre zbog činjenice da zakonodavac nije na jasan i precizan način uredio nadležnost za pojedine postupke u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja, a dalje, uopšte nije predvideo mogućanost da dođe do sukoba nadležnosti između suda i javnog izvršitelja.
Rad je posvećen tim spornim pitanjima, uz izneto mišljenje o mogućem sukobu nadležnosti između suda i javnog izvršitelja i ko bi bio nadležan da rešava o tom sukobu nadležnosti.
U radu su posebno analizirana pojedina sporna pitanja koja se odnose na nadležnost za izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, sprovođenje protivizvršenja, naplatu sudskih penala, kao i ona koja se odnose na sprovođenja privremenih mera koje glase na činjenje, nečinjenje ili trpljenje.
Ključne reči: sud, javni izvršitelj, izvršenje, obezbeđenje, nadležnost.
Primena Zakona o opštem upravnom postupku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja
UDK: 342.951:37(497.11)
PRIMENA ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU U USTANOVAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Ruža Urošević, sudija Upravnog suda.
Rezime: Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se tim zakonom uređuju osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Kada je u pitanju postupanje u upravnim stvarima, zakonom je predviđena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku. To se ne odnosi na oblast ostvarivanja prava iz radnih odnosa zaposlenih u ustanovama, koja je skoro u celini regulisana ovim zakonom. Međutim i u toj oblasti se primena pravila upravnog postupka pokazuje kao nezaobilazna, pogotovo kada su u pitanju forma i sadržina akata koji se u tom postupku donose.
Ključne reči: obrazovanje i vaspitanje, upravni postupak, rešenje, zaključak, upravni spor.
Univerzalistička zamisao globalizma o svetskoj državi, pravu i vladavini prava
UDK: 340.12/.13
342.22
UNIVERZALISTIČKA ZAMISAO GLOBALIZMA O SVETSKOJ DRŽAVI, PRAVU I VLADAVINI PRAVA*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
*Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2018. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“.
Rezime: Univerzalističke zamisli oduvek predstavljaju postojan sadržaj ljudskog razmišljanja o organizovanju sveta i vladanju na sveobuhvatan način. Počev od najstarijih sačuvanih artefakata i kasnijih zapisa, od Sumera i Vavilona do današnjih dana, neprekinuto provejava ideja o blagodetima jednog sveobuhvatnog ustrojstva ljudske zajednice. Nevolja je u tome što je u modernom dobu, a naročito u XIX i XX veku, ta univerzalistička ideja doživela dve suštinski različite interpretacije. Prva je internacionalistička, a druga globalistička. Prva računa sa nužnim razlikama i priznaje ih, dok druga te razlike teži da ukine i svede ih na folklor. Danas se najnovije promene, naročito promene u razvijenim liberalnim demokratskim društvima, odvijaju u znaku zamisli globalizma, a na štetu internacionalizma, znatno kompromitovanog u prvoj polovini XX veka.
Kada je reč o svetskoj državi, očigledno, ona predstavlja posebnu varijantu moderne globalističke zamisli o državi razvijenoj do krajnjih granica u teritorijalnom, personalnom, vlastodržačkom, kulturnom, informatičkom, ekološkom i svakom drugom smislu. Tu korporativističku zamisao o jednoj superdržavi federalnog tipa ili barem jednoj svetskoj vladi dopunjava zamisao o tzv. civilnom društvu kao nekakvoj protivteži nastojanjima svetskih vlastodržaca i brani od nasrtaja na njegove preostale demokratske i autonomne sadržaje.
Kad je reč o svetskom pravu, dovoljno je reći da bi svetska država kao ničim ograničena tvorevina mogla da donosi univerzalno obavezne propise. Ona pravno nikome ne bi odgovarala. Na stvaranju takvog univerzalnog prava odavno se radi. To se i danas čini donošenjem brojnih predloga, zaključaka ili agendi Ujedinjenih nacija (naročito Agenda 21 i 30), istrajavanjem na donošenju drugih globalističkih dokumenata (TTIP, TISA itd), ali i sve raširenijim korišćenjem pravnih transplantata koji ubrzavaju globalizovanje prava.
Kad je reč o svetskoj vladavini prava, nju je teško zamisliti samo kao nekakvu globalnu vladavinu koja počiva na zamislima o tzv. kosmopolitskoj demokratiji, svetskom građaninu i svetskom parlamentu, jer je u centru interesovanja globalista i dalje stvaranje ničim sputane moći svetske države a ne interes njenih budućih atomiziranih građana – državljana. Budući da se radi o privlačnim himerama, postaje sve jasnije da možda sve to nije ni potrebno u slučaju uspostavljanja eugeničke globalne diktature nad ostatkom nekadašnjeg čovečanstva. Ne postoje naznake ili dokazi da bi bilo drugačije. Postoje samo uveravanja u blagodeti jednog sveobuhvatnog ili univerzalnog (kosmopolitskog, u zamislima globalista) ustrojstva ljudske zajednice koja bi trebalo da broji do 300 miliona preživelih članova čovečanstva, barem kako je zapisano na spomeniku poznatom pod nazivom Georgia Guidestone.
Ključne reči: univerzalizam, globalizam, svetska država, pravo, vladavina prava.
Prigovor na zbirnu izbornu listu
UPRAVNO PRAVO
Prigovor na zbirnu izbornu listu
Prigovorom na zbirnu izbornu listu, nije moguće osporavati pojedinačno proglašenu izbornu listu u pogledu ispunjenosti uslova za njeno proglašenje, odnosno iz razloga koji se tiču nepravilnosti u proglašenju pojedinačnih izbornih lista, budući da su rešenja o proglašenju pojedinačnih izbornih lista pravosnažna.
Kakav je režim rada i socijalnog osiguranja stranaca na radu u Srbiji?
MIŠLJENJA MINISTARSTVA
primena propisa
Kakav je režim rada i socijalnog osiguranja stranaca na radu u Srbiji?
Tužba za pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
SUDSKA PRAKSA: Crne Gore
Tužba za pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Tužbu za pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može podnijeti stranka, koja je prethodno podnosila kontrolni zahtjev nadležnom sudu.
Pravo na imovinu
SUDSKA PRAKSA: Bosne i Hercegovine
Pravo na imovinu
Ne postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je miješanje u pravo apelanata na imovinu bilo u skladu sa zakonom, radi postizanja legitimnog cilja u javnom interesu, kojim je uspostavljena „pravična ravnoteža“ između zahtjeva od opšteg ili javnog interesa i zahtjeva da se zaštiti pravo pojedinaca na imovinu.
Registracija vozila
USTAVNO PRAVO
Registracija vozila
Lice koje je registrovalo vozilo na osnovu saobraćajne dozvole izdate u Republici Srbiji, ne može snositi štetne posledice naknadnog utvrđenja da je falsifikovana inostrana saobraćajna dozvola na osnovu koje je njegov pravni prethodnik registrovao vozilo, ako ta činjenica nije utvrđena u skladu sa zakonom i ako prethodno nije stavljena van snage saobraćajna dozvola izdata njegovom pravnom prethodniku.