Teži oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Teži oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
Teži oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga određen je tako da će se učinilac kazniti zatvorom od pet do 15 godina, ako je delo učinjeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika.
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
Količina marihuane od 130,7 grama ne može predstavljati manju količinu opojne droge koja je namenjena za ličnu upotrebu.
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
Kada je okrivljeni na zahtev svedoka sakrio opojnu drogu sa digitalnom vagicom, koja je potom pronađena, ne postoji umišljaj okrivljenog da vrši krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Oštećenje poverilaca i svojstvo odgovornog lica
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Oštećenje poverilaca i svojstvo odgovornog lica
Da bi okrivljena mogla da krivično odgovara za kvalifikovani oblik krivičnog dela oštećenje poverilaca mora da ima svojstvo odgovornog lica formalno ili faktički.
Poreska utaja
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Poreska utaja
Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela poreska utaja, kao i poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, moraju se posmatrati u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine, pa se ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava u više kalendarskih godina.
Učestvovanje u tuči
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Učestvovanje u tuči
Za postojanje krivičnog dela učestvovanje u tuči nije neophodno da je lice koje je lišeno života ili teško telesno povređeno aktivno učestvovalo u tuči.
Vršenje krivičnih dela u grupi
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Vršenje krivičnih dela u grupi
Grupa u smislu značenja izraza u odredbama KZ pretpostavlja interesno povezivanje najmanje tri lica radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, što znači da ne postoji “ad hoc“ grupa za izvršenje samo jednog krivičnog dela.
Mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara
Ako je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela i osuđen na kaznu zatvora, a predloženo je izricanje mere bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara otvorenog tipa od strane veštaka medicinske struke, tada se mera bezbednosti izriče i izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
Delo malog značaja i krivično delo nedavanje izdržavanja
KRIVIČNO PRAVO
-MATERIJALNO PRAVO
Delo malog značaja i krivično delo nedavanje izdržavanja
Kada je okrivljeni obavezan pravnosnažnom presudom parničnog suda da plaća mesečne iznose od 10.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog deteta, od 1. do 15. u mesecu, pa je iznos od 20.000,00 dinara za februar i mart 2017. platio 21. marta 2017, to se okrivljeni ima osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja jer delo koje mu je stavljeno na teret nije po zakonu krivično delo.
Pogrešna i nepravilna primena pravne norme iz člana 20. stav7. ZIO u parnici za naknadu štete zbog protivzakonitog rušenja objekta
UDK: 347.952
POGREŠNA I NEPRAVILNA PRIMENA PRAVNE NORME IZ ČLANA 20. STAV 7. ZIO U PARNICI ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG PROTIVZAKONITOG RUŠENJA OBJEKTA
– Ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koja izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, odnosno zaključka kojim se određuje izvršenje –
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da „postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno“, a nijednim propisom nije propisano da se procesna odredba člana 20. stav 7. ZIO primenjuje u parničnom postupku.
Stoga pozivanje suda u parničnom postupku na odredbe izvršnog prava i to člana 20. stav 7. ZIO a u vezi sa aktivnom legitimacijom nije moguće jer nije ni bilo predmet razmatranja u izvršnom postupku, pa samim tim ovakav pravni stav nije održiv. Ako se pri tome izvršni postupak vodio po Zakonu o izvršnom postupku, a u ovom zakonu nije postojala ovakva odredba, naknadno pozivanje na član 20. stav 7. ZIO nije moguća i zbog toga što bi se time uvela ustavno nedozvoljena retroaktivnost.
Ključne reči: izvršenje, parnični postupak, retroaktivnost zakona.