Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije
UDK: 343.85:343.9.02(497.11)
ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA
U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: U drugoj polovini 2016. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije koje se odnosi na suzbijanje posebno teških krivičnih dela, među kojima su novela važećeg Krivičnog zakonika i usvajanje potpuno novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetog zakona koji će se primenjivati od marta 2018. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti teškog kriminaliteta na koje se on odnosi, i analizirane novine u njegovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutog zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike, unapređenje sistema saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz uvođenje službenika za vezu i udarnih grupa, i drugo.
Ključne reči: Zakon, organizovani kriminal, terorizam, korupcija, finansijska forenzika, službenik za vezu, udarna grupa.
Predstojeća novela krivičnog zakonodavstva i dela terorističkog kriminaliteta
UDK: 343.21(497.11)
343.85:343.9.02
PREDSTOJEĆA NOVELA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA I DELA TERORISTIČKOG KRIMINALITETA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: U aktuelnom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, odnosno Nacrtu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, uočava se nastojanje zakonodavca Republike Srbije da unapredi krivično-materijalne i formalno-organizacione okvire borbe sa određenim vidovima kriminaliteta. Konkretnije posmatrano, nema sumnje da je u oba pomenuta dokumenta intencija da se stvore novi i unaprede već postojeći uslovi za borbu protiv finansijskog kriminala i korupcije. S tim u vezi postavlja se pitanje da li će se i u kolikoj meri ove reforme odraziti na korpus terorističkog kriminaliteta, koji je temeljno noveliran prilikom izmena i dopuna Krivičnog zakonika od 2012. i 2014. godine. Ovo pitanje je posebno zanimljivo kada se ima u vidu najava uvođenja doživotnog zatvora u naš kazneni sistem.
Ključne reči: krivično pravo, zakonske novele, finansijski kriminalitet i korupcija, teroristički kriminalitet, kazna doživotnog zatvora.
Sadržaji i karakteristike novog Zakona o policiji Republike Srbije
UDK: 340.134:351.742(497.11)
SADRŽAJI I KARAKTERISTIKE NOVOG ZAKONA O POLICIJI REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu.
Rezime: Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o policiji, koji je stupio na pravnu snagu 5. februara 2016. godine. U pitanju je veoma detaljan i obiman pravni akt, koji i po broju poglavlja i po broju članova nadmašuje ranije važeći Zakon o policiji iz 2005. godine. Donošenje novog Zakona predstavlja krupan iskorak na planu neophodnih reformi i procesa racionalizacije ne samo policije, već i državne uprave u celini. Na ovaj način izvršeno je i usklađivanje ne samo sa novim institutima, koji su u pravni sistem Republike Srbije uneti tokom poslednje decenije, već i sa preporukama nadležnih organa (Poverenik, Zaštitnik građana i dr), posebno u delu koji se odnosi na policijske poslove i policijska ovlašćenja.
Ključne reči: policija, organizacija i nadležnosti, ovlašćenja, sredstva prinude, karijerno napredovanje, bezbednosna provera.
Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma
UDK: 343.85:[343.53:336.741.1(497.11)
ZAKON O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Rezime: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je niz rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Jedna od takvih mera odnosi se na ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, koje do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Polazeći od toga, kao i od obaveza proisteklih iz članstva u Savetu Evrope, Narodna skupština Republike Srbije je 24. marta 2015. godine po hitnom postupku usvojila Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. To će svakako doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv globalnog terorizma, ali je značajan korak i u procesu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. Najzad, nesporno je da će sprečavanje finansiranja terorizma od strane domaćih pravnih i fizičkih lica doprineti integritetu i stabilnosti finansijskog sistema, a samim tim i povećanju opšte pravne sigurnosti u Republici Srbiji.
Ključne reči: finansiranje terorizma, sprečavanje i suzbijanje, lista označenih lica, ograničavanje raspolaganja imovinom, harmonizacija propisa.
Inkriminacija učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi
UDK: 343.341/.342
INKRIMINACIJA UČESTVOVANJA U RATU ILI ORUŽANOM SUKOBU U STRANOJ DRŽAVI
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Rezime: Zakonom o dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u oktobru 2014. godine propisana su nova krivična dela, i to: “Učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386a) i “Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386b). Suština ovih krivičnih dela je u inkriminaciji pojave da se, iz materijalnih ili drugih razloga te organizovano ili samostalno, neki državljani Republike Srbije pridružuju paravojnim formacijama u inostranstvu, a da se posle određenog vremena i nakon učestvovanja u ratnim ili oružanim sukobima vraćaju u Republiku Srbiju i postaju nosioci propagandnog delovanja i podsticanja drugih lica na učešće u ratnim ili oružanim sukobima u drugim državama. Polazeći od toga je neophodno analizirati i međusobno komparirati zakonska obeležja ovih krivičnih dela, uz povlačenje odgovarajućih paralela sa srodnim deliktima kaznenog prava.
Ključne reči: krivično pravo, zakonska novela, transnacionalni terorizam, oružani sukob, strana država, vrbovanje, vojna izdaja.
Vanbračna zajednica sa maloletnikom
UDK: 343.55
VANBRAČNA ZAJEDNICA SA MALOLETNIKOM
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Krivično delo iz člana 190. Krivičnog zakonika sa nazivom “Vanbračna zajednica sa maloletnikom“ može se sastojati u življenju punoletnog lica u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom (stav 1) ili u omogućavanju ili navođenju maloletnika da sa punoletnim licem živi u vanbračnoj zajednici. Ovaj drugi oblik izvršenja moguć je samo od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, a ispoljava se kao osnovni (stav 2) i kao teži oblik izvršenja (stav 3). U oba slučaja inkriminacija ima blanketni karakter, delo je po svojoj prirodi trajno, pasivni subjekt može biti samo lice starije od 14 a mlađe od 18 godina koje nije u punovažnom braku sa punoletnim licem. Zanimljiv je i odnos ovog sa srodnim krivičnim delima, a posebno (ne)mogućnost njegovog sticaja sa deliktom obljube sa detetom. Najzad, na potrebu detaljnije analize ovog krivičnog dela ukazuje i aktuelna sudska praksa u Republici Srbiji.
Ključne reči: Krivični zakonik, Porodični zakon, maloletnik, dete, vanbračna zajednica, obljuba, koristoljublje.
Stručni savetnik u krivičnom postupku
UDK: 343.148
340.69
STRUČNI SAVETNIK U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Polazeći od objektivne potrebe za pružanjem stručne pomoći strankama, a po ugledu na konkretno rešenje u italijanskom krivičnom postupku, u delu naše procesne teorije se već godinama insistira na normiranju ustanove stručnog savetnika. Prihvatajući konačno takve stavove u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, zakonodavac Republike Srbije je realno omogućio strankama da u mnogim situacijama i praktično ostvare svoje pravo na kritičku ocenu iskaza veštaka, što je jedno od najkontroverznijih pitanja savremene krivične procedure. Nesporno je, međutim, da odgovor na pitanje o svrsishodnosti i dometima pružanja stručne pomoći krivičnoprocesnim strankama od strane tehničkih savetnika, kao i odgovor na sva druga sporna pitanja u vezi sa tim, može dati jedino praksa.
Ključne reči: krivični postupak, stručni savetnik, veštak, specijalista, okrivljeni, tužilac, dokazivanje.