Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije
STRUČNI SAVET JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE
Pitanja i odgovori
Da li se kapara može dati prilikom zaključenja predugovora ili je neophodno da se daje uz ugovor s obzirom na to da postoji praksa sudova sa stanovištem da se kapara koja je data prilikom zaključenja predugovora vraća ako glavni ugovor nije zaključen i da se u tom slučaju ne primenjuju zakonska pravila o kapari, sa obrazloženjem da je prema odredbi člana 73. ZOO („Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – USJ i 57/89, „Službeni list SRJ”, broj 31/93 i „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja) kapara akcesoran, sporedan ugovor koji se zaključuje u trenutku zaključenja ugovora (u prilogu presuda Višeg suda u Pančevu Gž. 1077/11 od 18. oktobra 2011. godine)?
Zašto ne postoji proceduralna pravda
UDK: 340.12/.13
340.114
ZAŠTO NE POSTOJI PROCEDURALNA PRAVDA
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Od sredine prošlog veka obnovljeno je a zatim pojačano interesovanje za prirodnopravna istraživanja. To je vreme kada su se pojavila nova shvatanja koja zagovaraju postojanje različitih vrsta pravde (korporativne, solidarne, organizacione, međunarodne itd). To važi i za proceduralnu pravdu. Najpoznatiji zagovornici shvatanja o postojanju proceduralne pravde su Dž. Rols i O. Hefe, a zatim L. Fuler, H. Hart, R. Dvorkin, P. Koler, M. Van den Bos i drugi.
Uprkos tome, cilj ovog rada nije da podrži ideju o postojanju proceduralne pravde, za šta se zalažu navedeni pisci, već da je ospori. To će biti pokazano pozivanjem na očigledno: da je pravda sinonim za istinitost, a ne za ispravnost na kojoj pomenuti pisci grade pojam proceduralne pravde. Istinitost se odnosi na ono što jeste, što postoji, a ispravnost na pravilno i precizno izvođenje odgovarajućih postupaka. U protivnom, zasnivanje proceduralne pravde na istinitosti predstavljalo bi svojevrstan contradictio in adiecto nastao brkanjem pravednosti i proceduralnosti.
Budući da se ne radi o istim već povezanim pojmovima, istinitost i ispravnost se ne podudaraju, isto kao što se ne podudaraju pravda i pravo. Nešto što je istinito ne mora da bude ispravno. I obrnuto, nešto što je ispravno ne mora da bude istinito. Očigledno, reč je o odnosu cilja (istinitosti, pravde i pravičnosti) i sredstva (ispravnosti, korektnosti, preciznosti, pouzdanosti itd, rečju solidnosti). Takav odnos istinitosti i ispravnosti, samu ispravnost prikazuje kao sredstvo za pravilnu primenu prava, a tek zatim i u drugom redu kao sredstvo za moguće postizanje pravičnosti u pravu. O pravdi tu ne može biti ni reči. Navedeni odnos pokazuje još nešto: da samo materijalna pravna pravila mogu da budu pravedna, dok to ne može da bude slučaj sa proceduralnim pravilima.
Razmatranje odnosa istinitosti i ispravnosti na primeru stvarno postojeće pravde i stvarno nepostojeće proceduralne pravde, pokreće još jedno važno pitanje: odnosa materijalnih (supstancijalnih) i formalnih (proceduralnih) pravnih pravila. Budući da njih nije moguće jasno i do kraja razgraničiti, to se materijalna pravila koja se odnose na procedure proglašavaju proceduralnim, sve to kako bi se proceduralnim pravilima i pozitivnom pravu pribavio oreol pravednosti. To se ne može prihvatiti kao tačno jer, npr, princip nepristrasnosti ili princip poštenja (fairness), koji se pogrešno smatraju proceduralnim, stvarno pripadaju materijalnom pravu.
U još dubljoj senci nalazi se pitanje odnosa prirodnog i pozitivnog prava. Izgleda da se istrajavanje na postojanju proceduralne pravde može smatrati zakasnelim odgovorom pripadnika pozitivističke jurisprudencije. Neobično je da se za postojanje proceduralne pravde zalažu i pisci koji izvorno pripadaju pravcu prirodnopravne jurisprudencije. Izgleda da je i jednima i drugima cilj da pozitivno pravo prikažu kao pravedno. Samo, u ovom slučaju nije reč o konstruktu već o simulakrumu.
Između istinitosti pravde i ispravnosti procedure nalazi se pravičnost kao mesto povremenog susretanja pravde i procedure. Dakle, proceduralna pravda ne postoji. Ali, pravda postoji, samo ona nije proceduralna, što nije ni pravičnost. Procedura je jedino ispravno sredstvo prava, ali pravo nije jedino ispravno sredstvo pravde.
Ključne reči: pravda, pravičnost, istinitost, ispravnost, proceduralno pravo, proceduralna pravda.
Ostvarivanje prava na invalidsku penziju usled povrede na radu i profesionalnog oboljenja
UDK: 364.324(497.11)
331.45/.47
OSTVARIVANJE PRAVA NA INVALIDSKU PENZIJU USLED POVREDE NA RADU I PROFESIONALNOG OBOLJENJA
Branka Banović, Zavod za sudsku medicinu u Nišu, doktorand na Pravnom fakultetu u Nišu.
Rezime: Osnov za uređivanje osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja sadržan je u Konvenciji MOR-a br. 102 o najnižim standardima socijalne sigurnosti iz 1952. godine i Konvenciji br. 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti iz 1964. godine, koje promovišu dostojanstven rad u smislu podjednake mogućnosti za žene i muškarce da dobiju dostojanstven i produktivan posao u uslovima slobode i jednakosti, bezbednosti i ljudskog dostojanstva.
Pravo na invalidsku penziju predstavlja značajno pravo u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. Kao i druga prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ovo pravo je regulisano Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka US, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 ).
S obzirom da se prava po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja u našem zakonodavstvu u najvećem broju ostvaruju kroz sistem zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, u radu su prikazani upravo osnovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju usled povrede na radu i profesionalnih oboljenja osiguranika.
Ključne reči: povreda na radu, profesionalno oboljenje, konvencije MOR-a, zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje.
Privremena mera za određivanje novčanog potraživanja
PROCESNO PRAVO
Privremena mera za određivanje novčanog potraživanja
Kada su tužioci u parnici radi naknade štete učinili dokazima verovatnim postojanje njihovog potraživanja prema tuženicima, tada ima mesta usvajanju privremene mere tužilaca u vidu zabrane otuđenja nepokretnosti tuženih.
Izvršna isprava
PROCESNO PRAVO
Izvršna isprava
Rešenje krivičnog suda o isplati troškova na ime nagrade za veštačenje veštaku ima snagu izvršne isprave.
Revizija u sporovima male vrednosti
PROCESNO PRAVO
Revizija u sporovima male vrednosti
U sporovima male vrednosti revizija, kao vanredni pravni lek, nije dozvoljena.
Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza sa poesbnim osvrtom na meru opomene sa najavom otkaza
UDK: 331.62/.64
MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA SA POSEBNIM OSVRTOM NA MERU OPOMENE SA NAJAVOM OTKAZA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Prema odredbama člana 179a Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da otkaže ugovor o radu, umesto otkaza, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od 15 radnih dana;
2) novčanu kaznu u iznosu do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
U ovom radu učinjen je poseban osvrt na meru opomene sa najavom otkaza. Navedena mera bila je obilato zastupljena u sistemu disciplinskih mera do 90-ih godina prošlog veka, kada je izraženo vaspitno-moralno dejstvo bilo njeno osnovno obeležje i differentia specifica u odnosu na sve druge mere. Pored istorijskog, u ovom radu učinjen je osvrt na meru opomene sa najavom otkaza i u svetlu novih zakonskih rešenja.
Ključne reči: disciplinska odgovornost, disciplinska mera, radna obaveza, radna disciplina, moralno-vaspitno dejstvo, opomena sa najavom otkaza.
Nedozvoljenost revizije u sporu zbog smetanja državine
PROCESNO PRAVO
Nedozvoljenost revizije u sporu zbog smetanja državine
Protiv rešenja donetog u parnici zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
Posebna revizija
PROCESNO PRAVO
Posebna revizija
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ponavljanje postupka u kojem je utvrđen način održavanja odnosa roditelja i deteta
PROCESNO PRAVO
Ponavljanje postupka u kojem je utvrđen način održavanja odnosa roditelja i deteta
Ako je pravnosnažno okončan parnični postupak i utvrđen način održavanja odnosa između tuženika – oca i maloletnog deteta, koje je povereno zakonskom zastupniku – majci – tužilji, tada se ne radi o novom dokazu istaknutom u predlogu tuženika za ponavljanje parničnog postupka, u vidu nezadovoljstva deteta zbog toga što se malo viđa sa ocem.