Ostvarivanje prava na invalidsku penziju usled povrede na radu i profesionalnog oboljenja
UDK: 364.324(497.11)
331.45/.47
OSTVARIVANJE PRAVA NA INVALIDSKU PENZIJU USLED POVREDE NA RADU I PROFESIONALNOG OBOLJENJA
Branka Banović, Zavod za sudsku medicinu u Nišu, doktorand na Pravnom fakultetu u Nišu.
Rezime: Osnov za uređivanje osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja sadržan je u Konvenciji MOR-a br. 102 o najnižim standardima socijalne sigurnosti iz 1952. godine i Konvenciji br. 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti iz 1964. godine, koje promovišu dostojanstven rad u smislu podjednake mogućnosti za žene i muškarce da dobiju dostojanstven i produktivan posao u uslovima slobode i jednakosti, bezbednosti i ljudskog dostojanstva.
Pravo na invalidsku penziju predstavlja značajno pravo u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. Kao i druga prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ovo pravo je regulisano Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka US, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 ).
S obzirom da se prava po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja u našem zakonodavstvu u najvećem broju ostvaruju kroz sistem zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, u radu su prikazani upravo osnovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju usled povrede na radu i profesionalnih oboljenja osiguranika.
Ključne reči: povreda na radu, profesionalno oboljenje, konvencije MOR-a, zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje.
Privremena mera za određivanje novčanog potraživanja
PROCESNO PRAVO
Privremena mera za određivanje novčanog potraživanja
Kada su tužioci u parnici radi naknade štete učinili dokazima verovatnim postojanje njihovog potraživanja prema tuženicima, tada ima mesta usvajanju privremene mere tužilaca u vidu zabrane otuđenja nepokretnosti tuženih.
Izvršna isprava
PROCESNO PRAVO
Izvršna isprava
Rešenje krivičnog suda o isplati troškova na ime nagrade za veštačenje veštaku ima snagu izvršne isprave.
Revizija u sporovima male vrednosti
PROCESNO PRAVO
Revizija u sporovima male vrednosti
U sporovima male vrednosti revizija, kao vanredni pravni lek, nije dozvoljena.
Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza sa poesbnim osvrtom na meru opomene sa najavom otkaza
UDK: 331.62/.64
MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA SA POSEBNIM OSVRTOM NA MERU OPOMENE SA NAJAVOM OTKAZA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Prema odredbama člana 179a Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da otkaže ugovor o radu, umesto otkaza, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od 15 radnih dana;
2) novčanu kaznu u iznosu do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
U ovom radu učinjen je poseban osvrt na meru opomene sa najavom otkaza. Navedena mera bila je obilato zastupljena u sistemu disciplinskih mera do 90-ih godina prošlog veka, kada je izraženo vaspitno-moralno dejstvo bilo njeno osnovno obeležje i differentia specifica u odnosu na sve druge mere. Pored istorijskog, u ovom radu učinjen je osvrt na meru opomene sa najavom otkaza i u svetlu novih zakonskih rešenja.
Ključne reči: disciplinska odgovornost, disciplinska mera, radna obaveza, radna disciplina, moralno-vaspitno dejstvo, opomena sa najavom otkaza.
Nedozvoljenost revizije u sporu zbog smetanja državine
PROCESNO PRAVO
Nedozvoljenost revizije u sporu zbog smetanja državine
Protiv rešenja donetog u parnici zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
Posebna revizija
PROCESNO PRAVO
Posebna revizija
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ponavljanje postupka u kojem je utvrđen način održavanja odnosa roditelja i deteta
PROCESNO PRAVO
Ponavljanje postupka u kojem je utvrđen način održavanja odnosa roditelja i deteta
Ako je pravnosnažno okončan parnični postupak i utvrđen način održavanja odnosa između tuženika – oca i maloletnog deteta, koje je povereno zakonskom zastupniku – majci – tužilji, tada se ne radi o novom dokazu istaknutom u predlogu tuženika za ponavljanje parničnog postupka, u vidu nezadovoljstva deteta zbog toga što se malo viđa sa ocem.
Položaj političkih stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku u Republici Srbiji
UDK: 342.724/.728:321.022(497.11)
329(497.11)
323.1/.2(497.11)
POLOŽAJ POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA U IZBORNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.
Rezime: Predmet rada je razmatranje pitanja o nadležnosti i kriterijumima na osnovu kojih izborne komisije odlučuju o priznavanju položaja političke stranke nacionalne manjine podnosiocu proglašene izborne liste i posle donošenja Zakona o političkim strankama koji, između ostalog, definiše pojam i uređuje postupak registracije političke stranke nacionalne manjine i koji prema predmetu svog uređenja predstavlja lex specialis u odnosu na izborne propise. U radu je prikazan i pregled ustavne, sudske i izborne prakse na datu temu. Razmatrano pitanje je od bitnog uticaja, s obzirom na meru “pozitivne diskriminacije” radi obezbeđenja stvarne političke participacije nacionalnih manjina, ustanovljenu izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine,1) kojom je političkim strankama nacionalnih manjina i koalicijama tih stranaka omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Ova mera sadržana je i u propisima koji uređuju izborni postupak na pokrajinskom i lokalnom nivou. S obzirom da predmet proizlazi iz značaja političke reprezentacije i normativnog opredeljenja Republike Srbije za priznavanje i garantovanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji, dat je kratak prikaz međunarodnih standarda i preporuka, te zakonodavnopravni okvir zaštite prava manjina u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i jezika i pisma. Saglasno predmetu razmatranja, posebno su prikazani međunarodni standardi i preporuke za učešće manjina u javnoj vlasti, te zakonska rešenja o položaju manjina u izbornim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Tema rada proizašla je iz spornih pravnih pitanja koja su se u praksi pojavila u izbornom procesu u izborima 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na potrebu usklađivanja propisa iz oblasti izbornog prava sa kasnije donetim propisima koji su prema predmetu uređenja lex specialis u odnosu na pravna pitanja regulisana izbornim propisima, ali i obavezu poštovanja dostignutih nivoa zaštite manjinskih prava i obavezu poštovanja načela pravičnosti2) kroz obezbeđivanje ujednačene primene propisa u praksi.
Ključne reči: izbori, izborni postupak, političke stranke, nacionalne manjine, pozitivna diskriminacija, međunarodni standardi i preporuke, zaštita prava
Ponavljanje postupka zbog lažnog iskaza
PROCESNO PRAVO
Ponavljanje postupka zbog lažnog iskaza
Sud će odbiti predlog za ponavljanje postupka ako je odluka zasnovana na lažnom iskazu ukoliko predlagač ne dokaže da je pravnosnažno osuđen zbog davanja lažnog iskaza.