Tag Archives for " vanredno stanje "

Ukidanje vanrednog stanja i početak roka za žalbu protiv presude

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK

Ukidanje vanrednog stanja i početak roka za žalbu protiv presude

Istog dana kada je Narodna skupština Republike Srbije donela Odluku o ukidanju vanrednog stanja prestala je da važi i Uredba o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja, pa rok za žalbu počinje da teče od prvog narednog dana od objavljivanja Odluke u Službenom glasniku.

Priroda Odluke o proglašenju vanrednog stanja

UDK: 342.531.42(497.11)
342.77(497.11)

PRIRODA ODLUKE O PROGLAŠENJU VANREDNOG STANJA
– Povodom novinske polemike s profesorom Ratkom Markovićem –
Prof. dr Zoran R. Tomić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Rezime: Polemišući sa profesorom Ratkom Markovićem o svojstvima odluke o proglašenju vanrednog stanja (Odluka), pisac smatra da nije posredi akt donet po slobodnoj oceni, a ni “akt-uslov” deklarativnog karaktera. U članku je razložno branjeno gledište da je Odluka osoben opšti pravni akt zasnovan na Ustavu – izvor vanrednog prava za ostale “akte krize” koji iz njega proizlaze – privremenog trajanja, nadzakonske pravne snage i konstitutivnog karaktera. Ona je lex specialis, a ne lex individualis. Predstavlja neophodan i hitan, delotvoran državno-pravni odgovor – usmeren erga omnes – na stvarno i neotklonjivo nastupanje Ustavom predviđenih izuzetnih i kardinalnih (ne)prilika, “kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana”.

Ključne reči: vanredno stanje, odluka, pravna priroda, konstitutivnost, lex specialis.

Vanredno stanje po Ustavu i u stvarnosti

UDK: 342.531.42(497.11)
342.76(497.11)

VANREDNO STANJE PO USTAVU I U STVARNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Ustav određuje da vanredno stanje uvodi Narodna skupština “kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana”, a ako ona nije u mogućnosti da se sastane to zajedno čine predsednici Republike, Narodne skupštine i Vlade, s tim što njihovu odluku u roku od narednih 48 sati, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane, konvalidira Narodna skupština, kao izvorni organ odlučivanja. U stvarnosti nije bilo tako, jer su odluku o proglašenju vanrednog stanja donela tri predsednika, pre proglašenja epidemije, a nemogućnost sastajanja narodnih poslanika pravdana je odlukom o zabrani okupljanja više od pedeset građana, koju je Vlada donela pre proglašenja epidemije. Narodni poslanici su se okupili tek 45 dana nakon proglašenja vanrednog stanja, kada je rizik zaražavanja bio daleko veći nego kad je Narodna skupština trebalo da, u skladu sa Ustavom, odlučuje o postojanju uslova za proglašenje vanrednog stanja.

Ključne reči: epidemija, vanredno stanje, Narodna skupština, tri predsednika.