Privatizacija zakona umesto medijskog kapitala
UDK: 338.246.025.88(497.11)
659.3(497.11)
PRIVATIZACIJA ZAKONA UMESTO MEDIJSKOG KAPITALA
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Zakon o javnom informisanju i medijima sadrži posebne propise o privatizaciji medijskog kapitala. Agencija za privatizaciju je donela rešenje o privatizaciji Radio-televizije Vranje primenom opštih propisa sadržanih u Zakonu o privatizaciji.
U ovom tekstu se navode razlozi zbog kojih primena opštih propisa nije bila moguća u privatizaciji medijskog kapitala.
Ključne reči: opšti i posebni propisi o privatizaciji, medijski kapital, privatizacija tog kapitala, zaposleni kao korisnici privatizacije.
Pasivna legitimacija u parnici radi objavljivanja odgovora na informaciju
MEDIJSKO PRAVO
Pasivna legitimacija u parnici radi objavljivanja odgovora na informaciju
Ako se u parnici radi objavljivanja odgovora na informaciju posle podnošenja tužbe promeni odgovorni urednik, koji je prvobitno označen kao tuženi, a tužilac ne izvrši subjektivno preinačenje tužbe, sud će tužbu da odbaci.
Pasivna legitimacija u sporu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na zapis lika
MEDIJSKO PRAVO
Pasivna legitimacija u sporu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na zapis lika
Odgovorni urednik javnog glasila je isključivo pasivno legitimisan u parnici za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava privatnosti, povredom prava na zapis lika.
Povreda časti i ugleda
MEDIJSKO PRAVO
Povreda časti i ugleda
Novinski tekst objavljen u dnevnom listu u kome se o oštećenom piše na neprimeren način, upotrebom uvredljivih i omalovažavajućih izraza, podoban je da povredi čast i ugled oštećenog.
Osnovanost zahteva za naknadu štete pričinjene objavljivanjem neistinite informacije
MEDIJSKO PRAVO
Osnovanost zahteva za naknadu štete pričinjene objavljivanjem neistinite informacije
Neistinitost spornog novinskog članka podrazumeva da članak mora da sadrži činjeničnu tvrdnju, a ne vrednosni sud, zato što se samo činjenične tvrdnje mogu kvalifikovati kao istinite ili neistinite, od čega zavisi osnovanost zahteva za naknadu štete pričinjene objavljivanjem neistinite informacije.
Sloboda medijskog izražavanja i prava ličnosti
UDK: 342.727(497.11)
342.732(497.11)
SLOBODA MEDIJSKOG IZRAŽAVANJA I PRAVA LIČNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bez ograničenja, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže ograničenjima, pošto iskazivanje mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava ili interese drugih. Ograničenja mogu biti supstanciona i konkordancijalna. Supstanciona postoje radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna postoje radi zaštite ličnih prava onih na koje se informacije odnose. Njihov smisao je da se sloboda izražavanja učini saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo ispoljavanja verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti. Ako ta prava budu informacijom narušena, licu iz informacije stoje na raspolaganju sredstva zaštite.
Ključne reči: sloboda mišljenja i izražavanja, supstanciona i konkordancijalna ograničenja, pravo ličnosti, sredstva zaštite.