Korišćenje godišnjeg odmora
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Korišćenje godišnjeg odmora
Godišnji odmor se koristi isključivo na osnovu pismenog rješenja o korišćenju godišnjeg odmora.
Ukidanje konačnog rešenja po osnovu službenog nadzora
UPRAVNO PRAVO
Ukidanje konačnog rešenja po osnovu službenog nadzora
Konačno rešenje može se ukinuti po osnovu službenog nadzora samo na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u ranijem postupku, a na kome je zasnovano rešenje koje se ukida.
Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma
UDK: 343.85:[343.53:336.741.1(497.11)
ZAKON O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Rezime: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je niz rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Jedna od takvih mera odnosi se na ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, koje do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Polazeći od toga, kao i od obaveza proisteklih iz članstva u Savetu Evrope, Narodna skupština Republike Srbije je 24. marta 2015. godine po hitnom postupku usvojila Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. To će svakako doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv globalnog terorizma, ali je značajan korak i u procesu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. Najzad, nesporno je da će sprečavanje finansiranja terorizma od strane domaćih pravnih i fizičkih lica doprineti integritetu i stabilnosti finansijskog sistema, a samim tim i povećanju opšte pravne sigurnosti u Republici Srbiji.
Ključne reči: finansiranje terorizma, sprečavanje i suzbijanje, lista označenih lica, ograničavanje raspolaganja imovinom, harmonizacija propisa.
Ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka
Kada je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o kazni za okrivljenog cenio kao olakšavajuću okolnost njegovo loše zdravstveno stanje, tada pogoršano zdravstveno stanje osuđenog u KP zavodu ne može predstavljati novu okolnost da bi se po tom osnovu ishodilo ponavljanje krivičnog postupka.
Šta znače reči “sopstveni prevoz“ u kontekstu supstitucije prava zaposlenog na troškove prevoza od kuće do posla i obrnuto?
MIŠLJENJA MINISTARSTAVA
primena propisa
Šta znače reči “sopstveni prevoz“ u kontekstu supstitucije prava zaposlenog na troškove prevoza od kuće do posla i obrnuto?
Pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora
RADNO PRAVO
Pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora
Zaposleni koji je koristio godišnji odmor ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Šta je stvarno novo oko Porodičnog zakona
UDK: 347.61/.64(497.11)
347.634(497.11)
343.85:343.62-053.2/.3(497.11)
ŠTA JE STVARNO NOVO OKO PORODIČNOG ZAKONA
Prof. dr Marija Draškić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda. Rad je rezultat istraživanja u okviru projekta Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije (179059), koji podržava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
Rezime: Tekuća debata o Radnom tekstu Građanskog zakonika pokazala je da su dve predložene teme izazvale najveću pažnju javnosti; to su: zabrana fizičkog kažnjavanja dece i surogat materinstvo.
Na snazi je globalna aktivnost u pravcu zabrane telesnog kažnjavanja dece. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta definisao je telesno kažnjavanje kao svaku vrstu kazne u kojoj je upotrebljena fizička sila sa namerom da izazove određeni stepen bola ili nelagodnosti, bez obzira koliko je laka. Radni tekst GZ takođe je zabranio fizičko kažnjavanje dece kao formu zlostavljanja deteta. Sa druge strane, čuju se i glasovi koji se protive zabrani svake vrste fizičke kazne, a oni dolaze od roditelja koji veruju da imaju pravo – ili čak i dužnost – da disciplinuju svoju decu uz određeni stepen sile, te da telesno kažnjavanje dece nije nužno nehumano ili ponižavajuće. Ono što je od najveće važnosti u ovoj debati, međutim, jeste to da zabrana fizičkog kažnjavanja mora poslati jasnu poruku da je udaranje dece pogrešno – u najmanju ruku jednako kao što je pogrešno udariti bilo koga drugog. Sa druge strane, ovakva zabrana treba da podstakne i vođenje kampanje za podizanje svesti o svim negativnim efektima fizičkog kažnjavanja, kao i razvijanje pozitivnih, nenasilnih formi discipline u podizanju deteta.
Surogat materinstvo je aranžman u kome žena (surogat majka) pristaje da nosi i rodi dete za drugu ženu ili par (nameravani roditelji). Uprkos činjenici da je infertilnost veliki problem za parove koji se suočavaju sa duševnim bolom, depresijom i osećanjem isključenosti iz društva zbog toga što ne mogu da se ostvare kao roditelji, surogacija je ipak kontroverzna pravna ustanova. Stoga, ako srpski zakonodavac zaista namerava da uvede surogat materinstvo u domaće pravo, oprezan i restriktivan pristup engleskog prava bio bi dobrodošao. To znači da bi bar jedan od nameravanih roditelja morao biti u genetskoj vezi sa detetom, da dete mora živeti sa nameravanim roditeljima u vreme kada oni podnesu zahtev za sticanje roditeljskog prava u odgovarajućem sudskom postupku, da su se surogat majka i njen suprug (ako ga ima) slobodno i bezuslovno saglasili da bude doneta sudska odluka i najzad, da nikakav novac – osim razumnih troškova – nije bio plaćen surogat majci.
Ključne reči: radni tekst Građanskog zakonika, zabrana fizičkog kažnjavanja dece, surogat materinstvo.
Zakonsko i podzakonsko regulisanje zaštite uzbunjivača ključne odrednice
UDK: 343.85:343.352(497.11)
342.726-057.1:343.353(497.11)
ZAKONSKO I PODZAKONSKO REGULISANJE ZAŠTITE UZBUNJIVAČA – KLJUČNE ODREDNICE
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, Arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije i Zakonom o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, Republika Srbija se obavezala da na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštite lica koja prijavljuju sumnju na korupciju i drugo nezakonito postupanje. Shodno članu 9. Građanskopravne konvencije o korupciji, svaka strana ugovornica treba da obezbedi u domaćem pravu odgovarajuću zaštitu od bilo koje neopravdane sankcije protiv zaposlenih, koji imaju osnovanog razloga da sumnjaju u korupciju i koji, u dobroj veri, svoju sumnju prijave odgovornim licima ili organima.
Opredeljenje Republike Srbije za odlučnu borbu protiv korupcije koje podrazumeva stvaranje uređenog normativog okvira, sistemsku izgradnju i jačanje institucija kao preduslov za efikasnu borbu protiv korupcije, potvrđeno je donošenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i pratećim Akcionim planom.
Donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača, Republika Srbija preduzela je neophodne korake ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije i istovremeno ostvaruje preuzete obaveze iz međunarodnih akata, a pre svega preporuka Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO).
Ministar pravde je na osnovu čl. 17. i 25. stav 3. Zakona o zaštiti uzbunjivača doneo sledeće podzakonske akte: Pravilnik o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja, načinu određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i drugim pitanjima od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih i Pravilnik o Programu sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača.
Ključne reči: zakon, korupcija, uzbunjivanje, uzbunjivač, zaštita uzbunjivača.
Pitanje poslovne sposobnosti nije prethodno
PROCESNO PRAVO
Pitanje poslovne sposobnosti nije prethodno
Prekid postupka nastupa kada odluka o glavnoj stvari zavisi od rešenja prethodnog pitanja, a pitanje poslovne sposobnosti tužilje, odnosno pravilnog zastupanja tužilje, kao parnično nesposobne stranke, nije prethodno pitanje, već se rešava postavljenjem staratelja od strane nadležnog organa starateljstva.
Ustavna žalba – povreda prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Ustavna žalba – povreda prava na pravično suđenje
Sudovi su obavezni da primene pravila postupka izbegavajući i preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonom.