Ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu (čl. 479-481. ZKP) u sudskoj praksi (II deo)
UDK: 343.157.3
PONAVLJANJE KRIVIČNOG POSTUPKA OSUĐENOM U ODSUSTVU (ČL. 479-481. ZKP) U SUDSKOJ PRAKSI (II deo)
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Nužno je za ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu ukazati na ostvarenje osnovnog uslova predviđenog u članu 470. ZKP koji glasi: „Krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti na zahtev ovlašćenog lica pod uslovom propisanim u ovom zakoniku.“
Lica ovlašćena za podnošenje zahteva za ponavljanje (pravog) krivičnog postupka su određena u članu 471. ZKP. Posebne – specijalne odredbe koje se odnose na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu jesu odredbe čl. 479-481. ZKP.
Suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu jeste faktički preispitivanje ranije pravnosnažne presude, koja kao takva može da ostane na snazi ili pak da se stavi van snage (član 478. stav 3. tačka 1. ZKP).
Ključne reči: krivični postupak, pravosnažna presuda, suština ponovljenog postupka osuđenom u odsustvu.
Odnosi medicine i pravosuđa u Srbiji kroz dva veka veštačenja
UDK: 340.66(497.11)“18/19″
ODNOSI MEDICINE I PRAVOSUĐA U SRBIJI KROZ DVA VEKA VEŠTAČENJA
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.
Rezime: Prva polovina XIX veka za Srbiju je označila postepen i mukotrpan državni razvoj u kome se postupno organizovala kako državna uprava i pravosuđe tako i medicina sa organizacijom zdravstvene službe, što je sve bilo usmereno ka dobrobiti i zaštiti narodnog zdravlja.
U radu su prikazani značajni momenti koji ukazuju na povezanost tadašnjeg pravosuđa i medicinskih prilika toga doba i na početak sudskomedicinske prakse kod nas.
U Kneževini Srbiji, po Zakonu o ustrojstvu Velike škole u Beogradu 1863. godine, sudska medicina se uvodi za studente Pravnog fakulteta, znatno ranije nego za studente medicine gde je nastava započela 1923. godine na Medicinskom fakultetu koji je osnovan dve godine ranije. Prvi udžbenik sudske medicine dr Aćima Medovića za potrebe studenata prava pojavio se 1865. godine, a prvi udžbenik sudske medicine za studente medicine napisao je dr Milovan Milovanović 1926. godine.
Pravni fakultet u Beogradu 1880. godine osnovao je zajedničku katedru sudske medicine i higijene kao obaveznih predmeta za studente prava IV godine. Uprkos ambicioznim zakonodavnim normativima donesenim u ovom periodu obdukcija je bila onaj važan element koji je nedostajao u dokaznom postupku i u procesu prvih medicinskih ekspertiza. Prvi sačuvani Zapisanik obdukcionog nalaza je iz 1902. godine, mada postoje podaci da je prva parcijalna obdukcija urađena u Srbiji još 1839. godine.
Sredinom, a naročito krajem 19. veka medicina se na nivou evropskih država sve više oblikovala formiranjem pojedinih medicinskih struka, uključujući i sudsku medicinu. Međutim, na našim je prostorima medicinsko veštačenje bilo još na rudimentarnom nivou i daleko od evropskih standarda. Sudska medicina je bila još uvek deo opšte nejasno definisane regulative koja je varirala u svom postojanju.
Osnivanjem Medicinskog fakulteta 1921. godine stvoreni su uslovi za razvoj medicine i diferencijaciju medicinskih struka i na našim prostorima. Iste godine osnovan je Insitut za sudsku medicinu u Beogradu, a znatno kasnije, 1960. god. u Novom Sadu, 1962. u Nišu, a 1985. godine u Kragujevcu. U ovim okolnostima je nastajala sudska medicina kao posebna disciplina koja objedinjuje znanja pravne i medicinske nauke.
Uredba o lekarskim komorama u Kraljevini Jugoslaviji doneta je 27. 3. 1923. godine. Tako su lekari Srbije imali svoju stalešku organizaciju u neprekidnom trajanju od gotovo 50 godina. U nadležnosti Komore bili su i sudski veštaci. Taj kontinuitet je prekinut odmah posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta privatna lekarska praksa, a sa tim i Udruženje veštaka.
Zbog nedostatka organizovane edukacije veštaka, nepostojanja standarda te nepoznavanja elementarnih pravila procesnog prava i drugih zakonskih normativa, dugo se zapažala velika razlika u ocenama veštaka. Savremeni razvoj društva te njegove veoma dinamične promene državnih i pravnih odnosa dovele su do dramatičnog povećanja broja parničnih i krivičnih postupaka. Rezultat toga je potreba za povećanjem broja edukovanih i kvalifikovanih sudskih veštaka različitih specijalističkih disciplina. I tada, kao i sada, nalaz i mišljenje, kao jedno od ključnih dokaznih sredstava kojima se najčešće služi sud, nije moglo uvek da bude zasnovano na nesumnjivoj objektivnosti i kompletnoj stručnosti.
Nakon Drugog svetskog rata nastao je veliki napredak u organizaciji veštačenja i edukaciji sudskih veštaka. Jasnije je određen društveni i stručni položaj veštaka. Do kraja XX veka uloga lekaraveštaka bila je konačno definisana, a početkom XXI veka usavršena do sadašnje forme.
Ključne reči: lekari, sudije, veštaci, sudovi, pravosudni organi, sudska medicina.
Projektovani položaj nameštenika u državnim organima (Povodom Radnog teksta novela Zakona o državnim službenicima)
UDK: 342.98(497.11)
PROJEKTOVANI POLOŽAJ NAMEŠTENIKA U DRŽAVNIM ORGANIMA (Povodom Radnog teksta novela Zakona o državnim službenicima)
Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.
Rezime: Ovaj tekst se bavi analizom Radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, ukazujući na potrebu unapređenja odredaba koje se odnose na razlike u položaju nameštenika po ovom zakonu i Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, odmore i odsustva, rad na određeno vreme, rad van radnog odnosa i rad na „lizing“.
Ključne reči: nameštenici, državni službenici, pravosuđe, sindikat.
Revizija u privrednim sporovima
PRIVREDNO PRAVO
Revizija u privrednim sporovima
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Istupanje člana iz društva sa ograničenom odgovornošću
PRIVREDNO PRAVO
Istupanje člana iz društva sa ograničenom odgovornošću
Član društva sa ograničenom odgovornošću ima zakonsko pravo da istupi iz društva iz opravdanih razloga, a ukoliko mu se to pravo osporava od strane društva, on može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom radi utvrđivanja prava na istupanje.
Prinudni otkup akcija
PRIVREDNO PRAVO
Prinudni otkup akcija
Akcionari čije akcije su predmet prinudnog otkupa u slučaju da nisu saglasni sa cenom koju je utvrdilo društvo, mogu pokrenuti vanparnični postupak radi utvrđivanja vrednosti akcija.
Nedozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke
UPRAVNO PRAVO
Nedozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke
Protiv rešenja Upravnog suda o odbijanju predloga za delegaciju nadležnosti, ne može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke.
Nenadležnost Upravnog i osnovnog suda
UPRAVNO PRAVO
Nenadležnost Upravnog i osnovnog suda
Nije u nadležnosti Upravnog suda, niti osnovnog suda, da odlučuje o poništaju odluke Skupštine Advokatske komore o donošenju Statuta Advokatske komore, kao ni donošenje privremene mere kojom se zabranjuje primena Statuta Advokatske komore.
Delimično rešenje
UPRAVNO PRAVO
Delimično rešenje
Kada se u jednoj upravnoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih sazrela za rešavanje i kada se pokaže kao celishodno da se o tim pitanjima odluči posebnim rešenjem, organ može da donese rešenje samo o tim pitanjima (delimično rešenje).
Zaštita mandata odbornika
UPRAVNO PRAVO
Zaštita mandata odbornika
Pravo na podnošenje žalbe na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika i potvrđivanju mandata novom odborniku ima odbornik, odnosno lice kome je donošenjem te odluke povređeno pravo na mandat (odbornik), odnosno na zakonu zasnovani interes za potvrđivanje mandata (kandidat za odbornika).