Isplata dividende
USTAVNO PRAVO
Isplata dividende
Sud nije ovlašćen za donošenje odluke kojom bi naložio privrednom društvu isplatu dividende, o takvom zahtevu bilo bi moguće raspravljati samo u situaciji da je odluka o isplati dividende doneta, ali da dividenda nije isplaćena.
Naknada štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
USTAVNO PRAVO
Naknada štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
Samo postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos automatski daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja zaposlenom pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, uz uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Otkaz ugovora o radu
USTAVNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu
Zakonom o radu propisana je obaveza poslodavca da upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavi sindikatu, a ukoliko sindikat ne želi da iskoristi datu mogućnost i izjasni se o upozorenju, to ne može da bude prepreka poslodavcu da, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, otkaže ugovor o radu zaposlenom.
Naknada zarade za prekovremeni rad u vidu rada po pozivu
USTAVNO PRAVO
Naknada zarade za prekovremeni rad u vidu rada po pozivu
Činjenica da je prekovremeni rad u vidu rada po pozivu uveden kod zdravstvene ustanove, ne znači automatsko ostvarivanje prava na naknadu za ovako obavljeni rad, već se naknada može ostvariti samo u slučaju da je takvog rada i bilo.
Zajednička imovina članova porodične zajednice
USTAVNO PRAVO
Zajednička imovina članova porodične zajednice
Da bi neka imovina bila zajednička, nije dovoljno da je stečena za vreme trajanja porodične zajednice, već i da je stečena radom članova zajednice, a ne na neki drugi način – poklonom, nasleđem ili iz drugih izvora, npr. posebne imovine nekog od članova.
Pravo na obrazloženu sudsku odluku
USTAVNO PRAVO
Pravo na obrazloženu sudsku odluku
Kada se radi o odlukama drugostepenih sudova donetih po žalbi, pravo na obrazloženu sudsku odluku ne podrazumeva samo obavezu suda da odgovori na ključne navode žalioca, već i dužnost suda da utemelji svoju odluku na jasnim i neprotivrečnim razlozima, kako bi stranku koja izjavljuje redovni pravni lek uverio u snagu svojih argumenata.
Izvršavanje odluka Ustavnog suda
USTAVNO PRAVO
Izvršavanje odluka Ustavnog suda
Obaveza je sudova i drugih državnih organa da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke Ustavnog suda, a izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo formalno donošenje nove odluke od strane suda, već i postupanje i odlučivanje suda u skladu sa ocenama i pravnim stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava.
Šalter urednika
ŠALTER UREDNIKA
primena propisa
Dežurni urednik: Prof. dr Zoran Ivošević
Pretplatnik:
Radno veće Osnovnog suda se oglasilo nenadležnim za odlučivanje po mojoj tužbi iz radnog spora a veće Višeg suda ukida tu odluku i vraća je Osnovnom sudu na postupak i odlučivanje.
Istovremeno je, po uputstvu o pravnom leku na doneto rešenje od strane poslodavca (u konkretnom slučaju Opština), pokrenut tužbom i postupak pred Upravnim sudom, iako je bila očigledna nenadležnost tog suda.
Sve se dešava 2014. godine. Nakon toga Osnovni sud se oglasio nenadležnim a Viši sud je, kao drugostepeni, potvrdio tu odluku. (U veću Višeg suda sede iste sudije koje su prvi put ukinule odluku prvostepenog suda.) Tako je odluka prvostepenog suda postala pravnosnažna, a ubrzo nakon toga se i Upravni sud oglasio nenadležnim. Sve zajedno je trenutno u Vrhovnom kasacionom sudu gde sudija odlaže ročište (održano je ročište) jer ne zna šta da radi sa pravnosnažnošću odluke suda opšte nadležnosti. Svesna je da je Osnovni sud nadležan, ali ne zna kako to da obrazloži.
Uzaludan mi je bio napor da kroz sudsku praksu pokušam da nađem odluku suda na koju bi se sudija pozvala u obrazloženju svoje odluke.
(B. V. Beograd)
Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije
STRUČNI SAVET JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE
Pitanja i odgovori
Na koji način postupa javni beležnik kada se u skladu sa odredbom člana 36. Zakona o hipoteci izvršni poverilac namiruje neposrednom pogodbom, a u trenutku overe ugovora o kupoprodaji zaključenog neposrednom pogodbom između izvršnog poverioca i ponudioca kupca pred javnim beležnikom se javi više zainteresovanih lica? Koja su prava prvog ponudioca ako se u momentu potvrđivanja ugovora o kupoprodaji pojavi lice koje nudi veću cenu od one predviđene ugovorom? Da li postoji mogućnost licitiranja pred javnim beležnikom i ko bi imao pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji? Da li prvi ponudilac ima pravo da ponudi novu cenu kao odgovor na ponudu drugog lica?
Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti
UDK: 343.123.12
NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENJU SLUŽBENE DUŽNOSTI
Ratomir Antonović, Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment “Konstantin Veliki” Univerziteta “Union Nikola Tesla”.
Rezime: Napadi na lica koja vrše službene dužnosti su danas sve češći i intenzivniji. Prisutni su pretežno na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, gde se okuplja veći broj lica. Suštinsko pitanje u ovom istraživanju jeste ko se sve može smatrati službenim licem, da li postoji potreba za širenjem kruga ovih lica i kakvu pravnu zaštitu oni uživaju. Da li se službenim licem mogu smatrati sva ona lica koja vrše bilo koju dužnost od javnog i opšteg značaja i da li njihova zaštita treba u budućnosti da ima ekstenzivniji karakter. Analiziranjem najdrastičnijih slučajeva napada na službena lica, utvrđuje se koje službene radnje su najrizičnije i kojim službenim radnjama treba posvetiti posebnu pravnu zaštitu. Naposletku, daje se predlog koje je mere potrebno preduzeti s ciljem poboljšanja pravne zaštite službenih lica, sa predlogom ko sve, pored aktuelnog kruga lica treba da uživa pravnu zaštitu. Poseban akcenat se baca na napade na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, pripadnike bezbednosnih struktura, kao i na sve učestalije napade na lica koja vrše druge poslove od posebnog značaja za društvo, a koja još uvek nemaju status službenih lica.
Ključne reči: službeno lice, službena radnja, napad, pravna zaštita, status.