Pobijanje rešenja arbitra u postupku mirnog rešavanja radnog spora u upravnom sporu

USTAVNO PRAVO

Pobijanje rešenja arbitra u postupku mirnog rešavanja radnog spora u upravnom sporu

Rešenje koje donosi arbitar u postupku mirnog rešavanja radnog spora, ne predstavlja upravni akt u smislu odredaba člana 3. Zakona o upravnim sporovima, pa se protiv tog rešenja ne može pokrenuti upravni spor u smislu člana 14. ovog zakona.

Otkaz ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom

RADNO PRAVO

Otkaz ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom

Kada je došlo do stvarnog prestanka potrebe za radom zaposlenih zbog organizacionih promena, tada nema potrebe za donošenje opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji.

Naknada troškova postupka

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK

Naknada troškova postupka

Primena instituta o odlaganju krivičnog gonjenja, ne podrazumeva oslobađanje okrivljenog lica od obaveze naknade troškova postupka, pa i u procesnoj situaciji kada je optužba protiv okrivljenog odbijena.

Odbacivanje neuredne tužbe

UPRAVNO PRAVO

Odbacivanje neuredne tužbe

Ako tužilac ne uredi tužbu u skladu sa nalogom iz rešenja Upravnog suda, isti sud će tužbu odbaciti kao neurednu.

Prekid postupka po sili zakona

PROCESNO PRAVO

Prekid postupka po sili zakona

Prekid postupka po sili zakona nastaje čim nastupi slučaj predviđen članom 222. Zakona o parničnom postupku a sudu ostaje samo da to deklaratornim rešenjem konstatuje.

Tužba zbog ćutanja uprave

UPRAVNO PRAVO

Tužba zbog ćutanja uprave

Tužba za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave ne može se podneti pre isteka zakonskog roka za donošenje traženog akta od strane nadležnog organa uprave.

Tužba za osudu na činidbu kod smetanja poseda

STVARNO PRAVO

Tužba za osudu na činidbu kod smetanja poseda

Tužba zbog smetanja poseda na poslužnom dobru mora da sadrži tačne mere i granice službenosti, kao i tačne mere i granice dela tog dobra na kojem je učinjen akt smetanja.

Raspolaganje zajedničkom imovinom bračnih drugova

SUDSKA PRAKSA CRNE GORE

Raspolaganje zajedničkom imovinom bračnih drugova

Saglasnost jednog bračnog druga da zajedničkom imovinom ili jednim dijelom raspolaže drugi bračni drug, ne mora biti data u pisanoj formi, već može biti data i usmeno, prećutno, a onaj bračni drug koji tvrdi da saglasnost nije postojala treba to i da dokaže.

Postupanje redovnih sudova po odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnoj žalbi

UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
342.736

POSTUPANJE REDOVNIH SUDOVA PO ODLUKAMA USTAVNOG SUDA DONETIM U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Mr Nataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda.

Rezime: Položaj Ustavnog suda u pravnom sistemu Republike Srbije određen je samostalnim Šestim delom Ustava. To ukazuje na njegovo posebno mesto i položaj u našem ustavnom poretku. U skladu sa Ustavom određenim položajem Ustavnog suda u članu 166. stav 2. Ustava predviđeno je i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. U tom kontekstu je i odredbom člana 171. stav 1. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustav izričito ne uređuje pitanje međusobnog odnosa Ustavnog suda i sudske vlasti, niti pitanje postupanja sudova po odlukama Ustavnog suda. Ovo pitanje je postalo aktuelno uvođenjem ustavne žalbe u pravni sistem Republike Srbije, kad je Ustavni sud dobio nadležnost da pruža neposrednu zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda. Tako je Ustavni sud ušao u neposredniji odnos sa sudskom vlašću, a to pitanje je posebno postalo aktuelno donošenjem Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109 od 28. novembra 2007. godine).
Redovni sudovi su dužni da poštuju i neposredno izvršavaju samo odluku Ustavnog suda donetu u konkretnom postupku po ustavnoj žalbi kojom je naloženo ponavljanje postupka u kome je učestvovao podnosilac ustavne žalbe, ili pak treća lica u odnosu na koja je Ustavni sud izričito proširio pravna dejstva svoje odluke. U tom slučaju redovni sudovi su dužni, ne samo da formalno postupe po nalogu Ustavnog suda već i da u ponovljenom postupku uvaže i sve ocene i stavove iznete u odluci koju izvršavaju. Nasuprot tome, kada odlučuju o stranačkom predlogu za ponavljanje postupka redovni sudovi su saglasno posebnim procesnim zakonima propisanim uslovima izričito ovlašćeni da samostalno odluče da li zbog donete odluke Ustavnog suda u drugom postupku ima mesta i ponavljanju postupka vođenog između lica koja nisu učestvovala u postupku po ustavnoj žalbi u kome je utvrđena povreda Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda.

Ključne reči: Ustav, Zakon o Ustavnom sudu, sistem redovne sudske i posebne ustavnosudske zaštite, zaštita zajemčenih prava i sloboda.

Odlučivanje Upravnog suda po žalbama protiv rešenja izborne komisije

UPRAVNO PRAVO

Odlučivanje Upravnog suda po žalbama protiv rešenja izborne komisije

Upravni sud odlučuje po žalbama protiv rešenja izborne komisije donetim po prigovoru nekog od lica označenih u odredbi člana 51. Zakona o lokalnim izborima, koja imaju pravo na zaštitu izbornog prava.