Zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme bez zaključenog ugovora o radu
RADNO PRAVO
Zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme bez zaključenog ugovora o radu
Ugovor o radu se zaključuje u pismenom obliku, pre stupanja zaposlenog na rad, a ako poslodavac omogući njegovo stupanje na rad a sa njim ne zaključi ugovor o radu smatra se da je zaposleni, danom stupanja na rad, zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u ustanovama osnovnog obrazovanja
RADNO PRAVO
Prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u ustanovama osnovnog obrazovanja
U ustanovama osnovnog obrazovanja radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
RADNO PRAVO
Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu
U upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Zloupotreba instituta “tehnološkog viška“
RADNO PRAVO
Zloupotreba instituta “tehnološkog viška“
Zloupotreba prava postoji i kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu, ali ne i suštinu (razloge) instituta tzv. viška zaposlenih, ako vređa cilj ili svrhu ovog instituta.
Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta kad poslodavac nije u stanju da je isplati
RADNO PRAVO
Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta kad poslodavac nije u stanju da je isplati
Opština koja je donela rešenje kojim je podnosiocu zahteva priznala pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, dužna je da tu obavezu ispuni i u situaciji kada poslodavac to nije u mogućnosti da učini, a ne samo onda kada je on to učinio i traži refundiranje naknade.
Otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada
Da bi otkaz ugovora o radu iz otkaznog razloga neostvarivanje rezultata rada bio zakonit potrebno je da zaposleni objektivno moguć zadatak nije ostvario svojom krivicom – nečinjenjem ili nedovoljnim činjenjem.
Utvrđivanje viška zaposlenih
Utvrđivanje viška zaposlenih
U situaciji kada postoji više izvršilaca na istom radnom mestu, poslodavac mora da primeni kriterijume i to, osnovni kriterijum rezultat rada, a potom broj članova porodičnog domaćinstva koji ostvaruju zaradu, dužina radnog staža i dr, kako bi zaposleni koji se proglašava viškom mogao znati zašto je baš on proglašen tehnološkim viškom, čime bi se izbegla proizvoljnost u donošenju odluke o tome ko predstavlja višak zaposlenih.
Paušalna nakada štete za izostalu zaradu zbog poništavanja rešenja o prestanku radnog odnosa iz formalnih razloga
Paušalna nakada štete za izostalu zaradu zbog poništavanja rešenja o prestanku radnog odnosa iz formalnih razloga
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojim je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, odbiće zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada.
Prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme
RADNO PRAVO
Prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme
Kada je zaposleni na određeno vreme radio po dva različita osnova, rad na određeno vreme po jednom osnovu ne može se priračunavati vremenu trajanja radnog odnosa na određeno vreme po drugom osnovu, te nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Pravo zaposlenog da umesto vraćanja na rad zahteva paušalnu naknadu štete
Pravo zaposlenog da umesto vraćanja na rad zahteva paušalnu naknadu štete
Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.