Odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom
USTAVNO PRAVO
Odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom
Odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom zasniva se na principu pretpostavljene krivice, a ako se radi i o opasnoj stvari ili delatnosti, takva odgovornost je objektivne prirode i ne vezuje se za krivicu poslodavca, pa je na tužiocu samo da dokaže da je štetu pretrpeo obavljajući rad za poslodavca, a nikako nije na njemu procesni teret da dokazuje da je poslodavac kriv za nastalu štetu.
Načelo slobodne ocene dokaza
USTAVNO PRAVO
Načelo slobodne ocene dokaza
Načelo slobodne ocene dokaza nalaže potrebu da se nađe zaštita od eventualne zloupotrebe slobode koja po ovom načelu pripada sudu, a jemstvo da će sud nepristrasno oceniti dokaze leži i u njegovoj dužnosti da u obrazloženju svoje odluke jasno navede razloge zbog kojih je jednom dokaznom sredstvu poklonio veru, a drugom nije.
Ustavna žalba i pravilnost odluka redovnih sudova
USTAVNO PRAVO
Ustavna žalba i pravilnost odluka redovnih sudova
Ustavna žalba ne može se smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, te stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili merodavno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno.
Povreda prava na mirno uživanje imovine
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na mirno uživanje imovine
Propust nadležnih organa da delotvorno sprovedu postupak administrativnog izvršenja rešenja o uklanjanju objekta sagrađenog na katastarskoj parceli na kojoj je podnositeljka ustavne žalbe imala upisano pravo korišćenja, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava RS.
Obrazloženje sudske odluke i standardi pravednog suđenja
USTAVNO PRAVO
Obrazloženje sudske odluke i standardi pravednog suđenja
Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, treba voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke, s tim da sudska odluka ne može biti bez ikakvog obrazloženja, niti lapidarnog karaktera.
Dežurni urednik
Dežurni urednik:
Prof. dr Zoran Ivošević
Pretplatnik:
Da li imam pravo na otpremninu radi odlaska u starosnu penziju, ako sam pristala da mi radni odnos prestane po sporazumu, iako je mogao da mi prestane i zbog navršenog radnog veka?
(E. S. Beograd)
Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije
STRUČNI SAVET JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE SRBIJE
Pitanja i odgovori
Da li u jednoj ispravi – ugovoru može više različitih vlasnika različitih nepokretnosti prodati te nepokretnosti istom kupcu ili je potrebno da se sačini onoliko isprava koliko ima različitih nepokretnosti prodavaca?
Proširenje arbitražnog sporazuma na nepotpisnika sa osvrtom na dve arbitražne odluke
UDK: 347.918
341.631/.632
PROŠIRENJE ARBITRAŽNOG SPORAZUMA NA NEPOTPISNIKA SA OSVRTOM NA DVE ARBITRAŽNE ODLUKE**
Rajko Ignjačević, advokat.
**Tekst je objavljen u zborniku „Liber amicorum Gašo Knežević“ u izdanju Udruženja za arbitražno pravo u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu u čast pokojnog prof. Kneževića, dugogodišnjeg predsednika Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije i prvog predsednika Beogradskog arbitražnog centra i objavljuje se uz saglasnost autora i izdavača.
Rezime: U ovom radu obrađena je tematika evolucije pravnih stanovišta stranaka i arbitara u pogledu pitanja da li i pod kojim uslovima arbitražni ugovor može da proizvodi pravna dejstva i prema trećim licima tj. nepotpisnicima takvog sporazuma. Naime, iako je veoma dugo vladalo pravilo da arbitražni ugovor proizvodi pravna dejstva isključivo među strankama potpisnicama, od 80-ih godina 20. veka se postepeno donose arbitražne odluke kojima se dejstva takvih ugovora proširuju i na nepotpisnice. U ovom radu akcenat je stavljen na dve takve odluke.
Ključne reči: arbitraža, arbitražni ugovor, pravna dejstva, nepotpisnice, arbitražne odluke.
Pojam i pravna priroda boravišne takse
UDK: 338.486.1:35.073.6(497.11)
POJAM I PRAVNA PRIRODA BORAVIŠNE TAKSE
Prof. dr Velisav Marković, Univerzitet Singidunum, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija Valjevo.
Rezime: Boravišna taksa je naknada za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture na području jedinice lokalne samouprave ili u turističkom mestu, a koju plaća domaći ili strani državljanin koji se izvan svog mesta prebivališta koristi uslugama noćenja u ugostiteljskim objektima za smeštaj. Boravišna taksa je prihod turističkih organizacija gradova ili opština, odnosno međuo-pštinske turističke organizacije, ukoliko je osnovana, i Turističke organizacije Republike Srpske zbog čega je ista vrlo značajna za razvoj i promociju turizma.
U radu autor predstavlja normativno uređenje pojma boravišna taksa u Republici Srpskoj kao i u uporednom pravu. Pored toga autor predstavlja pravnu prirodu boravišne takse koja iako u nazivu pojma ima reč “taksa” po pravnoj prirodi nije taksa.
Ključne reči: porez, taksa, boravišna taksa, naknada za korišćenje javnih dobara.
Premeštaj službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
UDK: 352.08(497.11)
349.22:331.1-057.34(497.11)
PREMEŠTAJ SLUŽBENIKA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Odredbe čl. 112-115. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnose se na premeštaj službenika u ovim radnim sredinama. Nezavisno od vrste premeštaja mora postojati potreba kao ex lege određeni razlog za njegovu upotrebu. Taj razlog mora biti konkretizovan merodavnim činjenicama i u obrazloženju rešenja. Potrebu slovo zakona određuje kombinacijom individualno određenih razloga i drugih opravdanih razloga. To nije diskreciona ocena.
Radna mesta se dele na položaje i izvršilačka radna mesta. Premeštaj službenika odnosi se na izvršilačka radna mesta, ali ne i na položaje. Slovo zakona propisuje i premeštaj kao disciplinsku meru. Zakon poznaje i privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta i privremeni rad na niže radno mesto u slučaju elementarnih nepogoda, ili drugih nepredvidivih okolnosti. Premeštaj nema isto značenje kao i raspoređivanje.
Ključne reči: potreba, raspoređivanje, premeštaj, privremeni premeštaj, opravdani razlozi, privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta i privremeni rad na nižem radnom mestu u slučaju elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.