Međupresuda
UDK: 347.951.2(497.11)
MEĐUPRESUDA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.
Rezime: Autor u radu analizira institut međupresude u parničnom procesnom pravu regulisan odredbama Zakona o parničnom postupku iz 2011. i konstatuje da od donošenja prvog srpskog Zakona o parničnom postupku iz 2004. u procesnom sistemu postoje tri vrste međupresude koje se međusobno razlikuju u pogledu uslova, razloga, ciljeva, dejstva i faze postupka u kojima se one donose.
Ključne reči: tužbeni zahtev, kondemnatorna tužba, zahtev za utvrđenje u toku parnice, presuda, međupresuda, drugostepena međupresuda.
Zapisnik o radu biračkog odbora
UPRAVNO PRAVO
Zapisnik o radu biračkog odbora
U zapisnik o radu biračkog odbora unose se primedbe i mišljenja članova biračkog odbora, podnosilaca izbornih lista i zajedničkih predstavnika podnosilaca izbornih lista, kao i sve druge činjenice od značaja za glasanje, a zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju svi članovi biračkog odbora.
Rešenje inspektora rada kao izvršna isprava
USTAVNO PRAVO
Rešenje inspektora rada kao izvršna isprava
Rešenje inspektora rada, kojim je naloženo izvršnom dužniku da poveriocu plati određene novčane iznose na ime dospelih, a neisplaćenih zarada, predstavlja izvršnu ispravu koja je podobna za izvršenje, u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Merodavna vrednost predmeta spora kao uslov za reviziju
USTAVNO PRAVO
Merodavna vrednost predmeta spora kao uslov za reviziju
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, merodavna je vrednost označena u tužbi, a ukoliko u tužbi nije označena vrednost predmeta spora, merodavna je ona vrednost koju tužilac, bilo samoinicijativno ili po nalogu suda, označi do zaključenja glavne rasprave.
Novela Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma
UDK:343.85:[343.53:336.741.1
343.85:[343.9.024:336.7
NOVELA ZAKONA O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Krajem 2017. godine po hitnom postupku usvojene su izmene i dopune Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Novela je rezultat uočenih slabosti i nedostataka u implementaciji pomenutog zakona iz 2015. godine, a njen cilj je dalje unapređenje borbe protiv finansiranja terorizma kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata. Po oceni predlagača, to će dodatno doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv finansiranja terorizma, ali predstavlja značajan korak i u procesu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. U bliskoj budućnosti to će svakako doprineti i boljoj oceni Srbije na međunarodnom planu u smislu njenog poslovnog i investicionog rejtinga, a dodatno će preduprediti i eventualni rizik po integritet, pravilno funkcionisanje, reputaciju i stabilnost našeg finansijskog sistema.
Ključne reči: ograničenje raspolaganja imovinom, sprečavanje terorizma, lista označenih lica, komitet Manival, Uprava za sprečavanje pranja novca.
Obaveza obrazlaganja sudske odluke
USTAVNO PRAVO
Obaveza obrazlaganja sudske odluke
Obaveza obrazlaganja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente, a to naročito važi za obrazloženje odluka sudova po pravnom leku u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenog suda.
Zahtev za zaštitu zakonitosti
PREKRŠAJNO PRAVO
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Protiv odluke donete u prekršajnom postupku zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti samo Republički javni tužilac, a ne i okrivljeni, odnosno njegov branilac.
Pravo na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Pravo na pravično suđenje
Ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.
Zastarelost prekršajnog postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Zastarelost prekršajnog postupka
Zastarelost prekršajnog gonjenja računa se od dana učinjenog prekršaja i prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.
Suđenje u razumnom roku u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Suđenje u razumnom roku u radnom sporu
Odredba Zakona o radu da je radni spor hitnog karaktera i da se mora okončati u roku od šest meseci, samo je instrukcionog karaktera i ne određuje imperativni rok za okončanje postupka, niti se njegovim prekoračenjem stvara neoboriva pretpostavka da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava RS.