Naknada štete zbog objavljivanja informacija iz privatnog života
MEDIJSKO PRAVO
Naknada štete zbog objavljivanja informacija iz privatnog života
Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Ubistvo i motiv
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ubistvo i motiv
Motiv nije elemenat bića krivičnog dela ubistvo.
Pravo okrivljenog na upotrebu jezika koji razume
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Pravo okrivljenog na upotrebu jezika koji razume
Kada su se optuženi prilikom prvog saslušanja u svojstvu osumnjičenih u javnom tužilaštvu izjasnili da žele da odbranu daju na ruskom jeziku u prisustvu zakletog sudskog prevodioca i da je pre njihovog saslušanja angažovan tumač za ruski jezik koji je bio prisutan tokom celog postupka, tada optuženi nisu uskraćeni u pravu da koriste svoj jezik i nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.
Pravo na naknadu štete kod raskida ugovora zaključenog između autora i izdavača
USTAVNO PRAVO
Pravo na naknadu štete kod raskida ugovora zaključenog između autora i izdavača
U situaciji kad je nesporno utvrđeno da je ugovor između autora i izdavača raskinut krivicom izdavača, autor ima pravo na naknadu štete koju trpi usled raskida ugovora.
Odgovornost države za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti
OBLIGACIONO PRAVO
Odgovornost države za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti
Kada je profesionalni vojnik na osnovu ugovora o radu, povređen u vršenju dužnosti u vezi sa vojnom službom, odgovornost države Republike Srbije za nastalu štetu je objektivne prirode, u smislu obaveze da snosi rizik obavljanja delatnosti.
Mera bezbednosti oduzimanja sredstava namenjenih ili upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Mera bezbednosti oduzimanja sredstava namenjenih ili upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela
Obaveza je suda da u slučaju izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi – osnovnog i dva kvalifikovana oblika iz st. 2. i 3. izrekne meru bezbednosti oduzimanja sredstava namenjenih ili upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela.
Lica koja imaju pravni interes da se utvrdi ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju
NASLEDNO PRAVO
Lica koja imaju pravni interes da se utvrdi ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju
Zakonski naslednici preminulog lica (primaoca izdržavanja) čijom je imovinom, podobnom da bude predmet zaostavštine, raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju, imaju pravni interes da se utvrdi ništavost takvog raspolaganja, nevezano od toga da li je iza smrti primaoca izdržavanja pokrenut postupak za raspravljanje zaostavštine.
Otkupljeni stan kao zajednička imovina supružnika
PORODIČNO PRAVO
Otkupljeni stan kao zajednička imovina supružnika
Kada je ugovor o otkupu stana zaključen za vreme trajanja braka, u tom momentu stan je postao zajednička imovina supružnika, koja se deli na jednake delove po principu pravičnosti.
Obaveza privatnog tužioca da naknadi troškove postupka
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Obaveza privatnog tužioca da naknadi troškove postupka
Kada je optužba odbijena zbog toga što je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, obaveza privatnog tužioca da naknadi troškove krivičnog postupka postoji isključivo u situaciji kada je nastupanje zastarelosti posledica odugovlačenja koje se može pripisati njegovoj krivici.
Krivična dela bekstva zatvorenika
UDK: 343.368(497.11)
KRIVIČNA DELA BEKSTVA ZATVORENIKA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Zakonodavac Republike Srbije je krivična dela bekstva zatvorenika propisao u čl. 338. i 339, i sistematizovao ih u grupi krivičnih dela protiv pravosuđa iz glave XXX Krivičnog zakonika. Time je zakonodavac sa dve inkriminacije obuhvatio sva tri krivična dela bekstva zatvorenika – pobunu lica lišenih slobode, bekstvo lica lišenog slobode i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode. Statistički podaci pokazuju da su krivična dela bekstva zatvorenika retka u našoj pravosudnoj praksi, dok iz zakonskog opisa proističe da se sva ta dela mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. Zaprećene sankcije se kreću u rasponu od zatvora do tri godine (za osnovni oblik ispoljavanja pobune lica lišenih slobode) do zatvora u trajanju od jedne do osam godina (za teži oblik ispoljavanja bekstva i omogućavanja bekstva lica lišenog slobode). Najzad, polazeći od sredstava za izvršenje, radnje izvršenja i specifičnosti učinilaca, postavlja se pitanje da li je moguć sticaj između krivičnog dela bekstva i omogućavanja bekstva lica lišenog slobode sa krivičnim delima prinude i, pogotovu pobune lica lišenih slobode.
Ključne reči: lice lišeno slobode, pobuna, bekstvo, omogućavanje bekstva, prinuda.