Seča zdravih stabala u urbanim sredinama
DK: 351.777.81(497.11)
349.6(497.11)
SEČA ZDRAVIH STABALA U URBANIM SREDINAMA
Julijana Nedeljković, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine, komunalne i stambene poslove Uprave GO Lazarevac.
Rezime: Iako je značaj zelenila u urbanim sredinama izuzetno veliki, obnova zelenog fonda je otežana brojnim okolnostima.
Mada se radi o dobru od opšteg interesa, zelene površine su očigledno zanemarene od strane zakonodavca, a ni na podzakonskom nivou regulativa nije zavidna.
Ipak najviše muke zadaje seča zdravih stabala zbog izgradnje novih objekata (od infrastrukturnih do stambenih), za koje je već izdata građevinska dozvola. Ovde se svakako radi o preskakanju redosleda u procedurama – jer se građevinska dozvola ne bi smela izdati bez prethodne analize cele lokacije što pretpostavlja postojanje katastra zelenih površina.
U praksi je uvrežena procedura u kojoj se prvo izdaje građevinska dozvola, pa se tek onda podnosi zahtev za seču. Time se organ koji dozvoljava seču, stavlja pred svršen čin. Ostaje mu da uz pomoć komisije utvrdi uslove za seču – a oni se, prema beogradskoj odluci, svode na utvrđivanje novčane kompenzacije.
Imajući sve ovo u vidu neophodno je da se izradi Zakon o zaštiti i uređenju zelenih površina, da se nastave aktivnosti na izradi katastra zelenih površina i katastra drveća i da se utvrdi nacionalna formula za obračun vrednosti drveća.
Ključne reči: zakonska regulativa, zahtev za seču, stručna komisija, novčana kompenzacija.
Pravo na naknadu materijalne štete zbog povrede prava i sloboda rehabilitovanog lica
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na naknadu materijalne štete zbog povrede prava i sloboda rehabilitovanog lica
Pravo na naknadu materijalne štete zbog povrede prava i sloboda (za neplaćeni rad, neplaćeni prekovremeni rad, neplaćene plate za vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode, razlika u visini ličnog dohotka, gubitka penzije, gubitka stana), ima samo rehabilitovano lice koje je bilo u životu u momentu stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji.
Pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode i privremena duševna smetnja okrivljenog
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode i privremena duševna smetnja okrivljenog
Pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode nema lice protiv koga je optužnica odbačena zato što je kod tog lica nastupila privremena procesna nesposobnost, odnosno privremena duševna smetnja zbog koje ne može da učestvuje u krivičnom postupku.
Naknada štete zbog telesne povrede
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete zbog telesne povrede
Tuženik koji je udario tužilju i naneo joj lake telesne povrede je odgovoran za naknadu štete kako materijalne tako i nematerijalne, bez obzira što nije odgovarao ni u prekršajnom ni u krivičnom postupku.
Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji
UDK: 349.2:331.326(497.11)
342.731
ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Vesna Bilbija, Upravni sud Republike Srbije.
Rezime: U Republici Srbiji na snazi je Zakon o državnim i drugim praznicima iz 2001. godine, koji je do sada menjan i dopunjavan dva puta, 2009. i 2011. godine. U istoriji svih civilizovanih naroda i država postoje određeni datumi kojima se slave i obeležavaju događaji ili ličnosti značajne za izgradnju i utemeljenje država, njihovu kulturu, istoriju i tradiciju, zbog čega državni praznici predstavljaju i stvar identiteta jedne države. Neretko je taj identitet, baš kao i simboli države (himna, grb i zastava), više vezan za vladajuću ideologiju, nego za istinsku tradiciju i istoriju. U proslavljanju i obeležavanju verskih praznika u Republici Srbiji u prethodnom periodu postojao je diskontinuitet, zbog čega, u pokušaju obnove običaja i traganja za verskim identitetom, možemo uočiti da ima i preterivanja.
U Republici Srbiji sada imamo 10 prazničnih neradnih dana, tačnije prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) državni praznici su:
1) Nova godina, 1. i 2. januar
2) Sretenje – Dan državnosti Srbije, 15. i 16. februar
3) 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
4) Praznik rada, 1. i 2. maj
5) Dan pobede, 9. maj (praznuje se radno)
6) 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
7) 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu
U Republici Srbiji praznuju se verski praznici:
8) 7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
9) Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
10) 27. januar – Sveti Sava – Dan duhovnosti (praznuje se radno)
11) 28. jun – Vidovdan (praznuje se radno)
Ključne reči: Zakon, državni praznik, verski praznik, radni dan, neradni dan.
Ugovor o kupoprodaji sa klauzulom “kupljeno u viđenom stanju“
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o kupoprodaji sa klauzulom “kupljeno u viđenom stanju“
Kod ugovora o kupoprodaji sa klauzulom “kupljeno u viđenom stanju“, kupac gubi pravo koje mu pripada u vezi sa nedostacima na stvari, kupljenoj na navedeni način, ukoliko u vezi sa istima nije obavestio prodavca u roku od osam dana od prijema kupljene stvari.
Pravo stanovanja deteta i roditelja koji vrši roditeljsko pravo na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj
PORODIČNO PRAVO
Pravo stanovanja deteta i roditelja koji vrši roditeljsko pravo na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj
Dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.
Mere zaštite od nasilja u porodici
PORODIČNO PRAVO
Mere zaštite od nasilja u porodici
Protiv člana porodice koji vrši nasilje u porodici sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici i to samo one koje su predviđene zakonom.
Kako prepoznati i procesuirati mobing?
UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)
KAKO PREPOZNATI I PROCESUIRATI MOBING?
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu još uvek ostavlja niz otvorenih pitanja u praksi, mada je u primeni već sedam godina. Najčešći problemi u procesuiranju proističu iz još uvek zamagljenog pojma bića mobinga. Da bi se određeno ponašanje moglo smatrati mobingom po ZSZR neophodno je da su ispunjena dva kumulativna uslova: ponavljanje i umišljaj. Predmet zaštite su lična dobra zaposlenog (dostojanstvo, integritet i zdravlje), radno okruženje koje mora biti u skladu sa zakonskim i etičkim pravilima i uslovi rada, koji se ne mogu pogoršavati selektivno i ciljano radi dovođenja zaposlenog u teži položaj, koji će ga naterati da raskine radni odnos, čime će poslodavca osloboditi obaveza pri otkazu. Pravilnik predviđa šest grupa ponašanja koje mogu ukazati na mobing, što ne treba shvatiti restriktivno kao numerus clausus, jer način mobiranja, kao i svakog zlostavljanja zavisi od destruktivne maštovitosti zlostavljača, koja se ne može predvideti. Pravilnik definiše i okolnosti koje ne predstavljaju mobing (aneks, povreda prava iz radnog odnosa, poštovanje radne discipline…), što je prenormirano, ali može koristiti neukoj stranci. Ipak treba imati u vidu da ono što nije predmet mobinga je u praksi najčešće jedan od dokaza, jer deluje intuitu personae, a ne iz legitimnih razloga, tj. zloupotrebljava se sa ciljem vršenja mobinga.
Ključne reči: zlostavljanje na radu, mobing, umišljaj, zloupotreba, konflikt, radna obaveza, radna disciplina, kontrola, kritika.
Pravo na izdržavanje od roditelja deteta na master studijama
PORODIČNO PRAVO
Pravo na izdržavanje od roditelja deteta na master studijama
Pravo na izdržavanje od roditelja, srazmerno njihovim mogućnostima, ima dete na master studijama do navršene 26. godine života.