Premeštaj zaposlenog u drugo mesto rada
RADNO PRAVO
Premeštaj zaposlenog u drugo mesto rada
Za premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao, ali u drugo mesto rada čija je udaljenost veća od 50 km, potreban je pristanak zaposlenog.
Otkaz ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena
Nemogućnost raspoređivanja zaposlenog na druge poslove ne predstavlja razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, u situaciji kada nije ukinuto njegovo radno mesto, odnosno poslovi koje je obavljao, već je samo došlo do smanjenja obima posla na tom radnom mestu.
Stečajni postupak – namerno oštećenje poverilaca
PRIVREDNO PRAVO
Stečajni postupak – namerno oštećenje poverilaca
Namerno oštećenje poverilaca postoji uvek kada je pravni posao, odnosno pravna radnja preduzeta u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečaja ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika.
Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka
STVARNO PRAVO
Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka
Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka, mora biti data od strane vlasnika, odnosno lica koje ima sve atribute prava svojine, koji su neophodni da bi isti mogao ovlastiti poverioca da ukoliko ne bude plaćen o dospelosti svoje potraživanje naplati iz cene dobijene prodajom nepokretnosti.
Ubistvo na mah
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ubistvo na mah
Da bi se ostvarili elementi krivičnog dela ubistvo na mah potrebno je da su kumulativno ispunjeni svi zakonom propisani uslovi, pa ukoliko nije ispunjen bilo koji od tih uslova ne može se raditi o ovom privilegovanom obliku krivičnog dela.
Proganjanje
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Proganjanje
Kada je okrivljeni oštećenu od juna do novembra 2017, a zbog prekida emotivne veze, proganjao na način što ju je pratio, odlazio na radno mesto gde radi, presretao na ulici, pozivao telefonom, pretio joj, učinio je krivično delo proganjanje „preduzimanjem drugih sličnih radnji“.
Pravo između sociologizma i normativizma
UDK: 340.12
17.01:340
PRAVO IZMEĐU SOCIOLOGIZMA I NORMATIVIZMA
(Rad je rezultat istraživanja na projektu: “Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013-2019. godine)
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Rezime: Svaki pokušaj da pravo odredimo samo putem društvenih činilaca vodi put sociologizma kao krajnosti. Društvo jeste mesto rađanja prava i njegovog života. Međutim, društvo ima i svoje druge regule. Na taj način pravo gubi svoj specifikum koji mu je neophodan kako bi se razlikovalo od običaja i morala. Istovremeno, društvo u sebi ima i nešto čvršće od socioloških zakonitosti, a to je vera koja podupire to društvo koje se i ne može shvatiti bez razuma.
A ako bismo želeli da kao Hans Kelzen (Hans Kelsen), bežeći od metafizike i transcendencije, pokušamo da stubove i temelj prava nađemo samo u čisto normativno-pravnom svetu, bežeći od metafizike završili bismo u čistom misticizmu, koji bi nam odmogao toliko da od njega ne bismo mogli da vidimo ni ono što je pred nama. Pravo ne postoji samo u čisto normativnom svetu, jer neprihvatljiva je kao racionalna postavka prava koje stvara samo sebe. Pravo nastaje u društvu i razlog njegovog postojanja je društvo. Dakle, pravo jeste specifičan društveni fenomen.
Ključne reči: pravo, sociologizam, normativizam, društvo, norma.
Naplata troškova postupka od strane punomoćnika stranke
USTAVNO PRAVO
Naplata troškova postupka od strane punomoćnika stranke
Parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove postupka i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje.
Legitimna očekivanja naslednika u postupku vraćanja oduzete imovine i obeštećenja
UDK: 347.65(497.11)
347.232(497.11)
338.246.025.88(497.11)
LEGITIMNA OČEKIVANJA NASLEDNIKA U POSTUPKU VRAĆANJA ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.
Rezime: Donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, država Srbija je preuzela obavezu da se u najvećoj mogućoj meri otklone ozbiljne nezakonitosti učinjene posle 9. marta 1945. godine primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji kao i drugih propisa o podržavljenju oduzete imovine od fizičkih i određenih pravnih lica i prenete u opštenarodnu, državnu, društvenu i zadružnu svojinu. Nabrojan je 41 propis primenom kojih je imovina promenila titulara, a oblik ostvarenja prava je najpre u naturalnom obliku ako je to moguće ili obeštećenje u vidu državnih obveznica RS i u novcu. Čini se da nije najsrećnije rešeno pitanje kome se imovina vraća u slučaju smrti lica kome je oduzeta i do kog stepena. Zakonskim rešenjem iz člana 5. ovog zakona je ovo pitanje rešeno drugačije u odnosu na Zakon o nasleđivanju, kao sistemski zakon u oblasti nasleđivanja.
Ključne reči: vraćanje imovine i obeštećenje, nasleđivanje, zakonski naslednici, pravo predstavljanja, legitimna očekivanja.
Isplata naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Isplata naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora
Naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora su naknade koje je poslodavac dužan isplaćivati zaposlenom u neto iznosu i ne podliježu oporezivanju.