Rokovi u kojima se može zahtevati zaostavština
NASLEDNO PRAVO
Rokovi u kojima se može zahtevati zaostavština
Zakonom propisani rokovi u kojima se može zahtevati zaostavština ne odnose se na sanaslednike istog ostavioca, već na treća lica koja su u naslednopravnom odnosu sa ostaviocem ili njegovim naslednikom.
Rasprava zaostavštine i novopronađena imovina
NASLEDNO PRAVO
Rasprava zaostavštine i novopronađena imovina
Novopronađena imovina, koja je osnov za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja, shodno članu 128. Zakona o vanparničnom postupku, mora da je „nova“ i za nju učesnici ostavinskog postupka nisu znali u vreme raspravljanja zaostavštine.
Obaveze suda u ostavinskom postupku
NASLEDNO PRAVO
Obaveze suda u ostavinskom postupku
Obaveza je suda da utvrdi ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.
Sastav zaostavštine
NASLEDNO PRAVO
Sastav zaostavštine
Zaostavštinu predstavlja i imovina utvrđena pravnosnažnom presudom u parnici na koju su upućeni učesnici ostavinskog postupka radi utvrđenja sastava zaostavštine ostavilje.
Zaostavština kod testamentarnog i zakonskog nasleđivanja
NASLEDNO PRAVO
Zaostavština kod testamentarnog i zakonskog nasleđivanja
Ako je ostavilac zaveštanjem obuhvatio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, učesnici nemaju pravnog interesa da dokazuju šta sve čini ostaviočevu zaostavštinu. Ukoliko se u parničnom postupku utvrdi da ostaviočevo zaveštanje nije punovažno, a među učesnicima se pojavi sporno pitanje obima i predmeta zaostavštine ostavioca bili bi ispunjeni uslovi da se u odnosu na spornu imovinu učesnici upute na parnicu kako bi se utvrdio obim i predmet zaostavštine.