Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
O zahtevu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sud odlučuje ocenjujući da tužilac ima pravo na primerenu naknadu koja predstavlja adekvatnu meru zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da će se određivanjem naknade ostvariti svrha novčanog obeštećenja.
Pravo zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
USTAVNO PRAVO
Pravo zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
Prilikom odlučivanja o zahtevu zaposlenog za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu treba imati u vidu da je Zakon o radu u tom pogledu lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, i u svojim odredbama koje regulišu prava zaposlenog povodom nezakonitog otkaza ne sadrži odrednicu, niti pak upućujuću normu o shodnoj primeni Zakona o obligacionim odnosima, odnosno njegovih pravila o deliktnoj odgovornosti.
Pravo zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
USTAVNO PRAVO
Pravo zaposlenog na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
Samo postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposlenom automatski daje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, uz uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Pravo na naknadu štete zbog objavljivanja informacija čije je objavljivanje zabranjeno
USTAVNO PRAVO
Pravo na naknadu štete zbog objavljivanja informacija čije je objavljivanje zabranjeno
Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona, a pravo na naknadu štete ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu.
Naknada štete usled odrona na putu
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete usled odrona na putu
Kada je sa kosine brda, koje nije imalo zaštitnu mrežu, krenulo kamenje koje je udarilo u vozilo tužioca u toku vožnje i nanelo mu materijalnu štetu, preduzeća za održavanje puteva solidarno su odgovorna za naknadu štete bez obzira što je na odgovarajućem mestu postojao saobraćajni znak „odron na putu“.
Troškovi postupka u sporovima o naknadi štete
PROCESNO PRAVO
Troškovi postupka u sporovima o naknadi štete
Troškovi parničnog postupka kod nematerijalne štete određuju se prema uspehu tužene strane koji se meri dosuđenim iznosom, a ne prema srazmeri između traženog i dosuđenog, kao kod materijalne štete.
Neosnovanost prigovora mesne nenadležnosti u sporovima o naknadi štete
PROCESNO PRAVO
Neosnovanost prigovora mesne nenadležnosti u sporovima o naknadi štete
U situaciji kada je štetna posledica nastupila na području osnovnog suda kojem je tužba podneta neosnovan je prigovor mesne nenadležnosti tog suda istaknut od strane tuženog.
Zastarelost zahteva za naknadu štete
OBLIGACIONO PRAVO
Zastarelost zahteva za naknadu štete
Zahtev za naknadu štete zastareva kada protekne trogodišnji subjektivni rok zastarelosti od kada je tužilac doznao za štetu i za lice koje je štetu pričinilo.
Naknada štete nastale u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo više vozila
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete nastale u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo više vozila
Kada je saobraćajna nezgoda nastala radnjama više lica različitim vozilima koja podležu obavezi obaveznog osiguranja, oštećena lica u saobraćajnoj nezgodi imaju pravo izbora od koga će tražiti naknadu štete u smislu člana 178. stav 4. ZOO.
Pravni okvir ugrožavanja sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija u Brčko distriktu BiH
UDK: 343.434/.436:347.96(497.6)
PRAVNI OKVIR UGROŽAVANJA SIGURNOSTI NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA U BRČKO DISTRIKTU BiH
Dr Milomir Čodo, sekretar Okružnog suda u Bijeljini.
Mr Goran Pisić, šef Policije Brčko distrikta BiH.
Rezime: Sigurnost građana u savremenom društvu je jedan od osnovnih ciljeva i standarda. Sigurnost je osjećaj sigurnosti i spokojstva. Ovaj pojam se može posmatrati sa pravnog, sociološkog, ekonomskog, međunarodnog i u suštini multidisciplinarnog aspekta. U pravnom smislu sigurnost građana može biti posmatrana sa ustavnopravnih, krivičnopravnih, građanskopravnih i drugih pravnih aspekata. U ovom radu akcenat je dat na krivičnopravni aspekt zaštite i to ne svih građana već nosilaca pravosudnih funkcija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine. Vlast u Brčko distriktu BiH je podjeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudsku vlast vrše nosioci pravosudnih funkcija, sudije i tužioci ali je u smislu njihove zaštite važno posmatrati i službenike koji predstavljaju njihovu „podršku“ (službenici za informisanje, radnici pisarnica, asistenti itd).
Profesionalno obavljanje sudske vlasti u Bosni i Hercegovini je direktno povezano sa ličnom sigurnosti lica koja vrše ovu vlast.
Pojam sigurnosti sa aspekta osjećaja spokojstva je značajan za sve građane, a posebno za nosioce pravosudnih funkcija ali i nosioce policijskih ovlaštenja.
Krivičnopravna zaštita sudija i tužilaca Brčko distrikta Bosne i Hercegovine je regulisana kao određen broj krivičnih djela ali na po obimu i preciznosti lošiji način nego što je to slučaj u krivičnim zakonima na nivou BiH, Republike Srpske i Federacije BiH.
Ključne riječi: sigurnost, krivična djela, kaznena politika, nosioci pravosudnih funkcija, policija, dokazi, tužba, naknada štete.