Pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu
USTAVNO PRAVO
Pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu
Zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja poslodavca kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu.
I z o b r a z l o ž e n j a:
Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome podnosilac ukazuje da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Viši sud u Kragujevcu osporenim rešenjem Gž1. 120/19 od 12. marta 2020. godine proizvoljno primenio merodavno pravo na njegovu štetu, pogrešno ocenjujući da je njegova tužba nedozvoljena.
U konkretnom slučaju, postupajući drugostepeni sud je zaključio da se pobijanim rešenjem tužene kojim je podnosiocu ustavne žalbe izrečena opomena sa najavom otkaza, ne vređaju prava podnosioca iz radnog odnosa, pa da ne postoji njegov pravni interes za pobijanje ovakvog rešenja. Uzimajući u obzir razloge i pravne ocene koje su izneli najpre Osnovni sud u Kragujevcu, a potom i Viši sud u Kragujevcu u žalbenom postupku, Ustavni sud je zaključio da se obrazloženje osporenog drugostepenog rešenja praktično temelji na pravnom stavu prema kome je isključena mogućnost sudske zaštite protiv rešenja poslodavca kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu.
Ispitujući da li je Viši sud u Kragujevcu proizvoljno primenio merodavno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je Zakon o radu kroz izmene i dopune iz 2014. godine, reafirmisao disciplinsku odgovornost, kao posebnu vrstu pravne odgovornosti zaposlenih za vršenje obaveza na radu ili u vezi sa radom, odnosno za ponašanje na radu ili u vezi sa radom, tako što je proširio krug mera kojima podležu zaposleni zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, uvođenjem tri disciplinske mere: 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, 2) novčana kazna i 3) opomena sa najavom otkaza. Razlozi za izricanje disciplinskih mera su isti oni razlozi koji daju mogućnost poslodavcu da zaposlenom otkaže ugovor o radu, a to su povreda radne obaveze i nepoštovanje radne dicipline, s tim što je važna karakteristika disciplinskih mera njihova supsidijarna priroda u odnosu na otkaz ugovora o radu. Ovo iz razloga što se jednom od tri disciplinske mere supstituiše otkaz ugovora o radu, tako da izricanju bilo koje disciplinske mere prethodi dostavljanje zaposlenom upozorenja pisanim putem na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, uz navođenje činjenica i dokaza i ostavljanje roka od osam dana za izjašnjenje, te posle izjašnjenja zaposlenog ili proteka roka od osam dana, poslodavac može umesto otkaza ugovora o radu da izrekne jednu od tri disciplinske mere, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Imajući u vidu da je tuženi poslodavac izrekao podnosiocu ustavne žalbe navedenu disciplinsku meru, Ustavni sud ukazuje da zaposleni na osnovu odredbe člana 195. stav 1. Zakona o radu ima pravo na sudsku zaštitu protiv akta kojim je ta mera izrečena, u ovom slučaju taj akt je rešenje, ukoliko smatra da mu je time povređeno pravo iz radnog odnosa, a čime se podnosilac ustavne žalbe koristio u konkretnom slučaju. Prema stavu Višeg suda u Kragujevcu izraženom u osporenom rešenju podnosilac nema pravo da u sudskom postupku osporava rešenje o izrečenoj meri, s obzirom na to da rešenje ima pravno dejstvo „anticipiranog upozorenja“ koje ne uživa samostalnu sudsku zaštitu. Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno neprihvatljiv ovakav stav Višeg suda u Kragujevcu, jer je tuženi poslodavac u konkretnom slučaju pre izricanja opomene sa najavom otkaza dostavio podnosiocu upozorenje na osnovu člana 180. Zakona o radu, koje nema dejstvo „anticipiranog upozorenja“. Ovo iz razloga što upozorenje prema navedenoj noveliranoj zakonskoj odredbi ne sadrži konstataciju da će zaposlenom biti otkazan ugovor o radu ukoliko ponovo izvrši povredu radne obaveze ili radne discipline. Dakle, izricanju disciplinske mere opomene uz najavu otkaza prethodi pisano upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a ova mera nastaje kao rezultat vođenja kontradiktornog postupka kada poslodavac na bazi utvrđenih činjenica i izjašnjenja zaposlenog oceni da su povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline lakše prirode što ne opravdava donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Kragujevcu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da podnosilac ustavne žalbe nema pravni interes da pobija rešenje tužene kojim mu je izrečena disciplinska mera opomene uz najavu otkaza. Ovo iz razloga što je ovim rešenjem utvrđena disciplinska odgovornost podnosioca i izrečena mu je (samostalna) disciplinska mera, pa podnosilac ima pravo na zaštitu u postupku pred sudom u kome će zahtevati ispitivanje zakonitosti rešenja u radnom sporu. S tim u vezi, Ustavni sud ističe i da Zakon o radu nije isključio mogućnost sudske zaštite protiv rešenja kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera, pa je ovakva pravna ocena Ustavnog suda u skladu i sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava prema kojima ograničenja prava na pristup sudu moraju biti eksplicitno regulisana odgovarajućim propisima država članica potpisnica Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Stoga Ustavni sud smatra da je odbacivanje tužbe podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljene rezultat proizvoljne primene merodavnog prava, što je imalo za posledicu povredu njegovog prava na pristup sudu, a kojim se garantuje ne samo pravo na pokretanje postupka pred sudom, već i pravo na konačno rešenje spora, tj. na odluku suda o građanskim pravima lica koje je pokrenulo parnični postupak.
Iz iznetih razloga, Ustavni sud je poništio osporeno rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž1. 120/19 od 12. marta 2020. godine i odredio da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 437/19 od 23. jula 2019. godine.
(Odluka Ustavnog suda Srbije, Už. 7249/20 od 18. V 2023)