Početak toka zakonskih zateznih kamata
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Početak toka zakonskih zateznih kamata
Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada u obrazloženju osporene odluke nema ničega što ukazuje na proizvoljnu primjenu relevantnih propisa na štetu apelantice, te kada je redovan sud za svoju odluku dao veoma jasne i argumentovane razloge.
Sporazum o sukcesiji
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Sporazum o sukcesiji
Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na primjenu procesnog prava kada su redovni sudovi predmetni postupak, u kojem je jedna stranka iz Republike Hrvatske, a druga iz Bosne i Hercegovine, prekinuli zbog nepostojanja reciprociteta u ovakvim i sličnim slučajevima sa Republikom Hrvatskom, a još uvijek nije zaključen sporazum po tom pitanju kao mogućnost predviđena Sporazumom o sukcesiji bivše SFRJ i Aneksom G tog sporazuma. Pri tome je stav Republike Hrvatske u konkretnom slučaju da se Aneks G ne može neposredno primjenjivati, pa sudovi u Republici Hrvatskoj stoga u istim ili sličnim situacijama kada je jedna stranka iz Bosne i Hercegovine – ne osiguravaju reciprocitet predviđen Aneksom G bez dodatnog bilateralnog akta između Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu okolnosti ovog predmeta kao i niz drugih predmeta koji su ranije razmatrani i pokreću relevantno identična pitanja, dakle prekide sudskih postupaka u kojima su znatne vrijednosti spora, Ustavni sud ukazuje da bi takva situacija trebala predstavljati podsticaj nadležnim organima za iniciranje rješavanja ovog pitanja sa Republikom Hrvatskom u cilju postizanja pravne sigurnosti i poštovanja principa prava na pravično suđenje u segmentu pristupa sudu. Iz ovog razloga, Ustavni sud je ovu odluku dostavio Vijeću ministara Bosne i Hercegovine.
Ponovno određivanje invalidske penzije
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Ponovno određivanje invalidske penzije
Ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada u obrazloženju osporene odluke nema ničega što ukazuje na proizvoljnu primjenu materijalnog prava, te kada su dati jasni i argumentovani razlozi u pogledu primjene relevantnih odredbi Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Stečajni postupak
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Stečajni postupak
Ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je Vrhovni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, primjenom odredbe člana 250. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nižestepene presude preinačio cijeneći da je tužbeni zahtjev osnovan, pri čemu je naveo jasno, detaljno i argumentovano obrazloženje koje u okolnostima konkretnog slučaja ne ostavlja utisak arbitrarnosti.
Ništavost ugovora o kreditu
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Ništavost ugovora o kreditu
Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u situaciji kada je tužbeni zahtjev apelantice odbijen, uz jasne i argumentovane razloge iz kojih suštinski proizlazi da je apelantica u vrijeme zaključenja ugovora bila na jasan i razumljiv način obaviještena o svim bitnim elementima ugovora, dakle i valutnoj klauzuli, te da je ugovor sa tuženim zaključen obostranom saglasnošću volja ugovornih strana.
Pravo na zabranu diskriminacije
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na zabranu diskriminacije
Nije povrijeđeno apelanticino pravo na zabranu diskriminacije iz člana II/4 Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u vezi s pravima iz člana II/3f) i k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. ove konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, kao i člana 1. Protokola broj 12 uz ovu konvenciju, jer apelantica nije ponudila dokaze i argumente iz kojih proizlazi da je bila različito tretirana u odnosu na druge osobe u analognoj situaciji, niti je u konkretnom slučaju primjena zakona bila proizvoljna ili diskriminirajuća.
Računanje rokova za podnošenje tužbe
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Računanje rokova za podnošenje tužbe
Ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine jer je Vrhovni sud u obrazloženju svoje odluke dao detaljne, jasne i potpune razloge za svoje odlučenje, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
Privatizacija državnih stanova
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Privatizacija državnih stanova
Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada u obrazloženju osporenih odluka nema ničega što ukazuje na proizvoljnost u utvrđivanju činjeničnog stanja i proizvoljnu primjenu relevantnih propisa na apelantovu štetu, te kada su redovni sudovi za svoje odluke dali jasne razloge.
Zastara potraživanja
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Zastara potraživanja
Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi odbili apelantičin tužbeni zahtjev usvojivši prigovor zastare potraživanja, pri čemu su utvrdili i da apelantica, bez obzira na zastaru potraživanja, ponuđenim dokazima nije dokazala ni osnov ni visinu tužbenog zahtjeva za što su data argumentovana obrazloženja koja korespondiraju s odredbama materijalnog i procesnog prava, koje su redovni sudovi imali u vidu prilikom odlučivanja.
Imenovanje direktora
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Imenovanje direktora
Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi na temelju rezultata dokaznog postupka utvrdili činjenično stanje i primijenili relevantne odredbe materijalnog i procesnog prava (Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o parničnom postupku), navodeći jasna i argumentovana obrazloženja u pogledu neosnovanosti apelantičinog tužbenog zahtjeva.