Prekid parničnog postupka i podneta krivična prijava

PROCESNO PRAVO

Prekid parničnog postupka i podneta krivična prijava

Ako je tužilja podnela tužbu protiv tuženika za utvrđenje poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, a tuženik je podneo krivičnu prijavu protiv tužioca nadležnom Javnom tužiocu, nema mesta prekidu parničnog postupka a po predlogu tuženika.

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude

PROCESNO PRAVO

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude donete u drugom stepenu može podneti samo Republički javni tužilac, a ne i tuženi i njegov punomoćnik.

Učešće umešača u postupku

PROCESNO PRAVO

Učešće umešača u postupku

Prilikom ocene pravnog interesa za učešće umešača u postupku, sud ne treba da utvrđuje da li umešač neko svoje pravo može ostvarivati drugim pravnim putem, već samo da li odluka u parnici koja se vodi može biti od uticaja na određena prava i obaveze umešača.

Izbor mesne nadležnosti

PROCESNO PRAVO

Izbor mesne nadležnosti

U slučaju odgovornosti tužene Republike Srbije zbog nastale vanugovorne štete tužiocu, tužilac ima pravo izbora mesne nadležnosti osnovnog suda koji se vrši podnošenjem tužbe, a shodno članu 44. stav 1. ZPP.

Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji

PROCESNO PRAVO

Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji

Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji podnosi se protiv trećeg lica sa kojim ili u čiju je korist preduzeta radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih sledbenika.

Nedopustivost izvršenja

PROCESNO PRAVO

Nedopustivost izvršenja

Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim.

Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji

PROCESNO PRAVO

Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji

Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji podnosi se protiv trećeg lica sa kojim ili u čiju korist je preduzeta pravna radnja koja se pobija, a ako je treće lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, pa poverilac ne mora da je dokazuje.

Izlučna tužba

PROCESNO PRAVO

Izlučna tužba

Izlučna tužba postoji pre svega radi zaštite prava svojine, ali se njome štite i svojinska prava koja nisu upisana u zemljišne knjige, kao i pravo državine.

Nedozvoljenost izvršenja

PROCESNO PRAVO

Nedozvoljenost izvršenja

Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, a pravo svojine je bez sumnje pravo koje može dovesti do proglašenja određenog izvršenja nedozvoljenim.

Teret dokazivanja u radnom sporu

UDK: 347.94:331.109(497.11)

TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

„Ko negira ne treba da dokazuje“

Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)

Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.