Stečaj povezanih privrednih društava
UDK: 347.736
STEČAJ POVEZANIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Rezime: Zakonom o stečaju nije posebno uređeno pitanje sprovođenja zajedničkog postupka stečaja nad svim povezanim privrednim društvima. Zato je u praksi sporno da li se i pod kojim uslovima može sprovesti takav postupak. Sistematskim i logičkim tumačenjem može se pouzdano zaključiti da je takav postupak pravno moguće sprovesti u okviru postojećeg normativnog uređenja stečaja. Zato je potrebno prethodno doneti rešenje o spajanju već pokrenutih postupaka stečaja nad povezanim privrednim društvima. Time se stvaraju neophodne procesnopravne pretpostavke za sprovođenje jedinstvenog postupka unovčenjem novine, ili prodajom svih povezanih privrednih društava kao pravnih lica. Novčana sredstva ostvarena unovčenjem imovine povezanih društava raspoređuju se na svakog od njih srazmerno prethodno utvrđenom procentu tržišne vrednosti njihove pojedinačne imovine u odnosu na ukupnu procenjenu vrednost celokupne imovine svih povezanih društava i tako utvrđuje zasebna stečajna masa svakog povezanog privrednog društva koja će predstavljati predmet namirenja njihovih pojedinačnih poverilaca u skladu sa zakonom propisanim isplatnim redovima. Nad povezanim privrednim društvima može se sprovesti jedinstven postupak reorganizacije usvajanjem zajednički predloženog unapred pripremljenog plana za sva povezana privredna društva. Jedinstveni postupak reorganizacije povezanih društava se može sprovesti i nakon pokretanja stečajnog postupka, uz uslov da se prethodno donese rešenje o spajanju svih postupaka stečaja nad tim licima i zajednički predložen plan za sve njih usvoji na način i pod uslovima propisanim odredbom člana 165. Zakona o stečaju.
Ključne reči: povezana privredna društva; jedinstven postupak stečaja; rešenje o spajanju postupka stečaja; jedinstvena reorganizacija.
Postupanje redovnih sudova po odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnoj žalbi
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
342.736
POSTUPANJE REDOVNIH SUDOVA PO ODLUKAMA USTAVNOG SUDA DONETIM U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Mr Nataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda.
Rezime: Položaj Ustavnog suda u pravnom sistemu Republike Srbije određen je samostalnim Šestim delom Ustava. To ukazuje na njegovo posebno mesto i položaj u našem ustavnom poretku. U skladu sa Ustavom određenim položajem Ustavnog suda u članu 166. stav 2. Ustava predviđeno je i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. U tom kontekstu je i odredbom člana 171. stav 1. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustav izričito ne uređuje pitanje međusobnog odnosa Ustavnog suda i sudske vlasti, niti pitanje postupanja sudova po odlukama Ustavnog suda. Ovo pitanje je postalo aktuelno uvođenjem ustavne žalbe u pravni sistem Republike Srbije, kad je Ustavni sud dobio nadležnost da pruža neposrednu zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda. Tako je Ustavni sud ušao u neposredniji odnos sa sudskom vlašću, a to pitanje je posebno postalo aktuelno donošenjem Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109 od 28. novembra 2007. godine).
Redovni sudovi su dužni da poštuju i neposredno izvršavaju samo odluku Ustavnog suda donetu u konkretnom postupku po ustavnoj žalbi kojom je naloženo ponavljanje postupka u kome je učestvovao podnosilac ustavne žalbe, ili pak treća lica u odnosu na koja je Ustavni sud izričito proširio pravna dejstva svoje odluke. U tom slučaju redovni sudovi su dužni, ne samo da formalno postupe po nalogu Ustavnog suda već i da u ponovljenom postupku uvaže i sve ocene i stavove iznete u odluci koju izvršavaju. Nasuprot tome, kada odlučuju o stranačkom predlogu za ponavljanje postupka redovni sudovi su saglasno posebnim procesnim zakonima propisanim uslovima izričito ovlašćeni da samostalno odluče da li zbog donete odluke Ustavnog suda u drugom postupku ima mesta i ponavljanju postupka vođenog između lica koja nisu učestvovala u postupku po ustavnoj žalbi u kome je utvrđena povreda Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda.
Ključne reči: Ustav, Zakon o Ustavnom sudu, sistem redovne sudske i posebne ustavnosudske zaštite, zaštita zajemčenih prava i sloboda.
Ustavnosudska zaštita po ustavnoj žalbi u Republici Srbiji
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNOSUDSKA ZAŠTITA PO USTAVNOJ ŽALBI U REPUBLICI SRBIJI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Rezime: Ustavna žalba je posebno pravno sredstvo kojim se ostvaruje neposredna ustavnosudska zaštita osnovnih ljudskih sloboda i prava zajamčenih Ustavom. Ustavna žalba je kao individualno pravno sredstvo uvedena i u srpski ustavnopravni sistem Ustavom od 2006. godine.
Ustavna žalba predstavlja važan element zaštite prava građana, ali i ostalih nedržavnih subjekata od posledica neustavnih i nezakonitih odluka donesenih od strane javnih organa. Ustavnosudska zaštita po ustavnoj žalbi je i preduslov za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Aktivnu legitimaciju za podnošenje ustavne žalbe ima svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim pravnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda zajemčena Ustavom.
Postupajući po blagovremeno podnetoj, urednoj i dopuštenoj ustavnoj žalbi Ustavni sud može doneti odluku kojom se ona usvaja ili odbija. Ustavni sud je delotvorno postupao po brojnim ustavnim žalbama kojima je utvrđena povreda prava na život, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na rad, prava na poštovanje privatnog života, prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, prava slobode okupljanja, prava na slobodu i bezbednost, prava ograničenog trajanja pritvora, prava nepovredivosti stana i prava maloletnih lica.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, Zakon o ustavnom sudu, ustavna žalba.
Primena i neizvršenje plana reorganizacije
UDK: 347.736
PRIMENA I NEIZVRŠENJE PLANA REORGANIZACIJE
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Rezime: Usvojeni plan reorganizacije predstavlja izvršnu ispravu za sva potraživanja koja su njime obuhvaćena. U protivnom, samo se presudom parničnog suda može odrediti da se pod istim uslovima iz plana namire i potraživanja koja u njemu nisu navedena. Takođe, utvrđujućom presudom se može obezbediti namirenje i neobuhvaćenih potraživanja u unapred pripremljenom planu reorganizacije, ako dužnik odbija njihovo dobrovoljno izmirenje. Pravna dejstva proizvodi i usvojeni a neizvršeni plan reorganizacije i nakon pokretanja novog stečajnog postupka zbog njegovog neizvršenja. Stoga se konačna sudbina neizmirenih potraživanja po neizvršenom planu reorganizacije opredeljuje njihovim namirenjem u skladu sa sprovedenim postupkom završne deobe, odnosno usvajanjem novog plana reorganizacije. Novim planom reorganizacije se utvrđuju novi uslovi namirenja tih potraživanja i određuje se da se sa danom pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju novousvojenog plana obustavlja dalja primena prethodnog plana reorganizacije zbog čijeg neizvršenja je pokrenut novi stečajni postupak.
Ključne reči: usvojeni plan reorganizacije; pravno dejstvo usvojenog plana reorganizacije; neizvršenje plana reorganizacije; pravne posledice neizvršavanja plana reorganizacije.