Naknada štete zbog neosnovane osude

SUDSKA PRAKSA SRBIJE

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog neosnovane osude

Kada je nekom licu istovremeno suđeno za više krivičnih dela, a njegova krivična odgovornost utvrđena je za jedno od dela za koje mu je suđeno, onda se to lice ne može smatrati neosnovano osuđenim licem, koje ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog osuđenja.

NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM ZA PREKRŠAJ

TEMA BROJA

PREKRŠAJNO PRAVO

UDK:340.142:347.513(497.11)
343.11
COBISS.SR-ID 70547721

NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM
ZA PREKRŠAJ

* Dr Mirjana Martić, sudija i zamenik predsednika Prekr-šajnog suda u Beogradu i predsednik Izvršnog odeljenja
suda.

Rezime: Institut prekršajnog naloga uveden je u prekršajno pravo 2013. godine. On predstavlja izuzetak od
pravila da kaznu za prekršaj izriče prekršajni sud. Izdavalac prekršajnog naloga je organ uprave koji izriče
novčanu kaznu za prekršaj, a kažnjeno lice ima mogućnost da pokrene prekršajni postupak u roku od osam dana
od dana uručenja prekršajnog naloga i na taj način obezbedi sebi pravo da se o optužbi za prekršaj odluči pred
nezavisnim i nepristrasnim sudom.
Prekršajni nalozi uvedeni su za najlakše prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Korist od
prihvatanja odgovornosti za prekršaj na osnovu prekršajnog naloga je mogućnost da se u roku od osam dana od
dana uručenja uplati polovina izrečene novčane kazne, u kom slučaju se druga polovina oprašta. Međutim, ovaj
institut je ubrzo postao široko rasprostranjen u praksi, a po mišljenju autora, on je ujedno postao i način da se „na
mala vrata“ izdavaocima prekršajnih naloga – organima uprave „vrati“ nadležnost da kažnjavaju za prekršaje.
Prekršajne naloge izdaju organi uprave, ali na osnovu Zakona o prekršajima, zbog čega autor na početku rada
analizira njegovu pravnu prirodu sa aspekta upravnog i prekršajnog prava. U nastavku, autor sagledava pravni okvir
kojim je uređena oblast naknade štete neopravdano kažnjenom licu za prekršaj, tako što upoređuje rezultate ogleda
jezičkog i ciljnog tumačenja odredaba Zakona o prekršajima. Rezultati ogledne analize izloženi su u zaključnom
delu u kojem autor nastoji da odgovori na pitanje da li se lice kažnjeno za prekršaj prekršajnim nalogom može
kvalifikovati kao neopravdano kažnjeno lice i pod kojim uslovima.

Ključne reči: prekršajni nalog, naknada štete, prekršaj, neopravdano kažnjen, neosnovana osuda, ponavljanje
postupka.