Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova

UDK:351:331.109.6(497.11)

SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.

Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.

Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova

RADNO PRAVO

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i sa korisnikom starosne penzije.

Odlučivanje u sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu

RADNO PRAVO

Odlučivanje u sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu

Kada se tužbom traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, zaštita se ostvaruje u sporu o zakonitosti rešenja, u kome sud ne odlučuje o samom pravu, odnosno samoj obavezi ili odgovornosti zaposlenog, nego o tome da li je rešenje poslodavca u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

U susret Zakonu o agencijskom zapošljavanju

UDK: 331.53.07(497.11)

U SUSRET ZAKONU O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU
Osvrt na odredbe međunarodnog prava, prava EU i uporednopravna rešenja kao i na moguća rešenja u domaćem zakonodavstvu
Dušan Pavlović, dipl. pravnik.

Rezime: Upućivanje zaposlenih na rad kod trećih lica (poslodavaca korisnika) spada u fleksibilne oblike radnog angažovanja i već decenijama je prisutno u uporednom pravu, a zadnjih godina neformalno i u Republici Srbiji. Iako je ovaj oblik angažovanja inicijalno nastao radi zadovoljenja potrebe zapošljavanja određenih kategorija (mladi, lica koja su dugo nezaposlena i sl) kod nas se koristi kao svojevrsna zamena redovnog radnog odnosa i zastupljen je u velikom procentu. Osnovni problem u punoj primeni ovog instituta kod nas, a time i zaštiti svih učesnika ovog trostranog pravnog odnosa, jeste nepostojanje pravnog okvira za njegovu primenu. Zakon kojim će biti uređeno agencijsko zapošljavanje u pripremi je već godinama, a u ovom tekstu dat je prikaz postojećih rešenja na međunarodnom nivou i uporednom pravu (Hrvatska i Crna Gora) sa ciljem da se detaljnije prikažu odnosi između agencija za upućivanje, zaposlenog i korisnika usluga. Takođe, prikazana su i rešenja data u Direktivi EU o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje koja služi kao osnov za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, odnosno budućeg zakona o agencijskom zapošljavanju.

Ključne reči: agencijsko zapošljavanje, upućivanje zaposlenih, lizing radne snage, Direktiva 2008/104/EZ, Konvencija MOR 181.

Pravo na isplatu razlike zarade nastale zbog privremenog udaljenja sa rada

RADNO PRAVO

Pravo na isplatu razlike zarade nastale zbog privremenog udaljenja sa rada

Zaposleni ima pravo na isplatu razlike zarade nastale zbog privremenog udaljenja sa rada, ako u disciplinskom postupku nije utvrđena odgovornost zaposlenog, niti mu je zbog učinjene povrede izrečena mera prestanka radnog odnosa.

Prijem u radni odnos vaspitača na određeno vreme

RADNO PRAVO

Prijem u radni odnos vaspitača na određeno vreme

Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika bez licence može da obavlja, između ostalih, i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme.

Proglašenje tehnološkim viškom u situaciji kada postoji više izvršilaca na istom radnom mestu

RADNO PRAVO

Proglašenje tehnološkim viškom u situaciji kada postoji više izvršilaca na istom radnom mestu

U situaciji kada postoji više izvršilaca na istom radnom mestu, poslodavac je dužan da primeni kriterijume i to, osnovni kriterijum rezultat rada, a potom broj članova porodičnog domaćinstva koji ostvaruju zaradu, dužina radnog staža i dr, kako bi zaposleni koji se proglašava viškom mogao znati zašto je baš on proglašen tehnološkim viškom, čime bi se izbegla proizvoljnost u donošenju odluke o tome ko predstavlja višak zaposlenih.

Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada

RADNO PRAVO

Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada

Pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije uslovljeno podnošenjem takvog zahteva, pri čemu nije od značaja da li zaposleni koristi javni prevoz ili na posao ide sopstvenim prevozom ili pešice.

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad

RADNO PRAVO

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ali ne manje od minimalne zarade.

Pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor

RADNO PRAVO

Pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način, i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.