Ulog, udeo i dobit i gubitak komanditnog društva
UDK: 347.72(497.11)
ULOG, UDEO I DOBIT I GUBITAK KOMANDITNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik
Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, zakona koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim svojim odredbama.
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o privrednim društvima, a naročito od odredaba koje, posle pojma, osnivanja i evidencije podataka o članovima komanditnog društva, posebno uređuju ulog, udeo i dobit i gubitak, to će samo o ovim pitanjima i biti reči u ovom radu.
Uređujući komanditno društvo, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ulog i udeo u komanditnom društvu, već je samo propisao koje se odredbe ovog zakona o ulozima ortaka primenjuju na uloge i udele komplementara u komanditnom društvu. Takođe, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ni dobit ni gubitak komanditnog društva, već je samo propisao način učešća u dobiti i gubitku komanditora i komplementara.
Naime, Zakon o privrednim društvima, u celini gledano, nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio ni pojam uloga i udela, ni pojam dobiti i gubitka u komanditnom društvu niti je uputio na primenu nekog drugog zakona.
U situaciji kada Zakon o privrednim društvima nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio navedene pojmove, postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom, a šta pod dobiti i gubitkom u komanditnom društvu.
U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom u komanditnom društvu mora se poći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, iako ni ovaj zakon na eksplicitan način ne uređuje ni pojam uloga ni pojam udela u ovom društvu.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima1) koje uređuju imovinu i kapital društva, odnosno uloge u društvu, a posebno od vrste uloga i posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno na unos uloga, treba reći da ulog čine stvari i prava, a kad je u pitanju ortačko društvo ulog može biti i u radu i uslugama. Takođe, prema Zakonu o privrednim društvima,2) i ulozi komplementara u komanditnom društvu mogu biti i u radu i uslugama, s obzirom da se prema ovom zakonu na uloge i udele komplementara shodno3) primenjuju odredbe člana 96. ovog zakona o ulozima i udelima ortaka.
Osim toga, a polazeći od toga da se shodna primena u pogledu rada i usluga kao uloga u komanditno društvo odnosi samo na komplementare, a ne i na komanditore, i od zakonske analogije u primeni ove odredbe Zakona o privrednim društvima4) na komanditore, smatramo da i komanditori mogu uložiti rad i usluge u komanditno društvo.
Bilo da su u pitanju stvari, podrazumevajući pod stvarima i novac, i prava, rad i usluge, ulozi u komanditnom društvu, kao i u svakom privrednom društvu, mogu biti novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod udelom, treba reći, takođe polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, da se udeo stiče na osnovu izvršenja preuzete obaveze uplate, odnosno unosa uloga u komanditnom društvu, kada uplaćeni, odnosno uneti ulozi postaju imovina komanditnog društva. A u odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod dobiti i gubitkom komanditnog društva, treba poći od Zakona o računovodstvu, koji, takođe, na eksplicitan način ne uređuje ni dobitak ni gubitak privrednih društava, uključujući i komanditno društvo.
Polazeći od Zakona o računovodstvu5) koji uređuje definicije, odnosno pojedine pojmove i njihovo značenje, treba reći da redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica, između ostalog, obuhvata i bilans uspeha, koji predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultate poslovanja u određenom periodu, a koji istovremeno utvrđuje i dobit i gubitak komanditnog društva u određenom periodu.
Međutim, za sve ove pravne praznine koje se naročito pojavljuju kod dobiti i gubitka komanditnog društva može se očekivati da će, kroz uređivanje ugovora o ortakluku, biti otklonjene u Građanskom zakoniku RS koji se sada nalazi na javnoj raspravi.
Ključne reči: Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima i odredaba ovog zakona koje uređuju komanditno društvo, ključne reči su: ulog, udeo i dobit i gubitak – ulog, udeo i prenos udela i dobit i gubitak društva.
Vođenje poslova komanditnog društva, zastupanje društva i prava i odgovornost komanditora
UDK: 347.72(497.11)
VOĐENJE POSLOVA KOMANDITNOG DRUŠTVA, ZASTUPANJE DRUŠTVA I PRAVA I ODGOVORNOST KOMANDITORA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.
Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su, kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim odredbama ovog zakona.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, treba reći da ovaj zakon, za razliku od zastupanja privrednih društava i odgovornosti za obaveze, ne uređuje vođenje poslova u privrednim društvima, uključujući i komanditno društvo.
Uređujući odgovornost za obaveze, u osnovnim odredbama uređena je odgovornost članova privrednih društava, uključujući i odgovornost članova komanditnog društva i probijanje pravne ličnosti u kome je, između ostalog, propisana samo odgovornost komanditora, a ne i komplementara.
Treba reći da privredno društvo, uključujući i komanditno društvo, ima zakonske zastupnike koji mogu biti fizička i pravna lica, a može imati i ostale zastupnike, punomoćnike po zaposlenju i izdavati prokuru kao poslovno punomoćje.
Osim toga kod zastupnika, punomoćnika po zaposlenju i prokurista postoji i odgovornost i ograničenja u zastupanju komanditnog društva, kao i obaveza potpisivanja dokumenata komanditnog društva.
Polazeći od odredaba Zakona o privrednim društvima, koje uređuju pravnu formu komanditnog društva, treba reći da su u ovim odredbama prvo uređeni vođenje poslova, zastupanje društva i prava komanditora, a potom i odgovornost komanditora.
U okviru vođenja poslova i zastupanja komanditnog društva uređeno je, između ostalog, da komplementari vode poslove društva i zastupaju društva i da komanditori ne mogu voditi poslove i zastupati komanditno društvo.
Pored toga, u okviru prava komanditora, između ostalog, propisano je komanditorovo pravo nadzora i u čemu se ono sastoji, kao i pravo na isplatu dobiti, uređujući način i rokove isplate dobiti komanditora.
Kad je u pitanju odgovornost komanditora, u odredbama Zakona o privrednim društvima, koje uređuju pravnu formu komanditnog društva, treba reći da ova odgovornost obuhvata odgovornost komanditora, slučajeve odgovornosti komanditora kao komplementara i odgovornost novog komanditora.
Ključne reči: vođenje poslova, zastupanje društva, prava i obaveze članova komanditnog društva.
Normativno uređenje delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti
UDK: 334.712/.713(497.11)(094.5)
NORMATIVNO UREĐENJE DELATNOSTI STARIH I UMETNIČKIH ZANATAI DOMAĆE RADINOSTI
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd.
Rezime: Stari i umetnički zanati i domaća radinost propisani su Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata. U pravu Srbije nisu propisani uslovi za obavljanje navedene delatnosti (stručna sprema, zanimanje, radno iskustvo, licenca, prostor i oprema i sl). Propisana je samo mogućnost sertifikacije kod Ministarstva privrede koja ne daje zadovoljavajuće efekte. U radu autor predstavlja normativno uređenje delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti a koristeći istorijski i uporednopravni metod ukazuje na neadekvatnu i nedovoljnu pravnu uređenost. Ove delatnosti se mogu podstaći i unaprediti, posebno kvalitet proizvoda i usluga, samo obrazovanjem zanatskih komora, uvođenjem i izdavanjem majstorskih pisama (licenci) i detaljnim pravnim regulisanjem.
Ključne reči: zanat, umetnički zanat, domaća radinost, majstorsko pismo.
Atrakcija nadležnosti u drugostepenom postupku
PRIVREDNO PRAVO
Atrakcija nadležnosti u drugostepenom postupku
Atrakcija nadležnosti u korist privrednog suda nije dozvoljena u žalbenom postupku.
Ugovor o donaciji i pasivna legitimacija
PRIVREDNO PRAVO
Ugovor o donaciji i pasivna legitimacija
Tuženi, kao primalac donacije, nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi prodavca opreme koja je predmet donacije a za izmirenje poreskih dažbina.
Isključenje člana društva iz privrednog društva
PRIVREDNO PRAVO
Isključenje člana društva iz privrednog društva
Privredno društvo može tužbom, podignutom protiv svog člana, zahtevati od suda da ga isključi iz društva ako je njegovo ponašanje takvo da se onemogućuje ili znatno otežava postizanje cilja društva.
Plaćanje između pravnih lica ne može se dokazivati svedocima
PRIVREDNO PRAVO
Plaćanje između pravnih lica ne može se dokazivati svedocima
Plaćanje između pravnih lica ne može se dokazivati svedocima, odnosno saslušanjem zakonskih zastupnika u svojstvu parničnih stranaka.
Stvarna nadležnost privrednog suda
PRIVREDNO PRAVO
Stvarna nadležnost privrednog suda
Kada je kao tuženi označeno fizičko lice, bez označavanja njegovog preduzetničkog svojstva, nadležan je sud opšte nadležnosti, bez obzira što je spor proistekao iz obavljanja privredne delatnosti.
Prigovor o materijalnom nedostatku stvari upućen usmenim putem
PRIVREDNO PRAVO
Prigovor o materijalnom nedostatku stvari upućen usmenim putem
Da bi prigovor o materijalnom nedostatku stvari proizveo pravno dejstvo, mora da bude jasan, određen i na siguran način saopšten.
Položaj zaposlenih u slučaju likvidacije poslodavca
UDK: 347.72.04
349.22
POLOŽAJ ZAPOSLENIH U SLUČAJU LIKVIDACIJE POSLODAVCA
Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Zakon o privrednim društvima izričito predviđa način prestanka svih pravnih formi privrednih društava. Zakon o privrednim društvima, likvidaciju priznaje kao jedan od načina prestanka privrednog društva u bilo kojoj od zakonom predviđenih pravnih formi organizovanja, odnosno likvidacijom prestaje i ortačko društvo, kao i komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
Opšti uslov za likvidaciju privrednog društva je svakako da društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
Likvidacioni upravnik u slučaju dobrovoljne likvidacije ili likvidacije po presudi suda koja je izjednačena sa odlukom o dobrovoljnoj likvidaciji, po nastupanju pravnih posledica ove likvidacije (a to znači objavljivanju) ima zakonski osnov za otkaz ugovora o radu sa zaposlenima kod poslodavca nad kojim je pokrenut postupak dobrovoljne likvidacije ili likvidacije po odluci suda. Kod prinudne likvidacije kroz uslove koji su predviđeni da bi Registrator mogao doneti i objaviti da je društvo u statusu prinudne likvidacije ukazuje da je isto prestalo sa radom, odnosno da mu je objektivno onemogućen rad, a što znači da su ispunjeni uslovi iz člana 176. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, a zaposlenima prestao radni odnos bez volje zaposlenog i poslodavca danom objave oglasa o prinudnoj likvidaciji kod registra privrednih subjekata.
Ključne reči: Zakon o privrednim društvima, prestanak privrednog društva, likvidacija privrednog društva, status zaposlenih.