Valjanost ugovora u slučaju višestruke prodaje istog stana
OBLIGACIONO PRAVO
Valjanost ugovora u slučaju višestruke prodaje istog stana
Činjenica postojanja višestruke prodaje istog stana ne znači automatski i ništavost ugovora koji postoje u lancu te prodaje.
Raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala
OBLIGACIONO PRAVO
Raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala
Agencija za privatizaciju može jednostrano raskinuti ugovor o prodaji društvenog kapitala ako kupac ne izvrši neku od ugovorenih obaveza, među kojima je i neizvršenje obaveze investiranja u subjekt privatizacije i neplaćanje u celini minimalnih zarada zaposlenima.
Zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa pretpostavljenim naslednikom
OBLIGACIONO PRAVO
Zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa pretpostavljenim naslednikom
Da bi naslednik bio legitimisan za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, mora biti ostavinskim rešenjem oglašen za zakonskog naslednika na imovini sa kojom želi da raspolaže.
Naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda
Podnošenje privatne krivične tužbe po kojoj je krivični postupak obustavljen zbog dekriminalizacije krivičnog dela klevete i apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo uvrede, ne može samo po sebi predstavljati povredu časti i ugleda kao osnova za naknadu nematerijalne štete.
Prekoračenje ovlašćenja po punomoćju i ništavost ugovora
OBLIGACIONO PRAVO
Prekoračenje ovlašćenja po punomoćju i ništavost ugovora
Prodajom nepokretnosti, koje su joj pripale po ugovoru o deobi, a koji je sačinio njen punomoćnik mimo datih ovlašćenja, tužilja je prihvatila i osnažila ovu pravnu radnju, pa se ne može pozivati na ništavost tog pravnog posla.
Isplata kamate na stečeno bez osnova
OBLIGACIONO PRAVO
Isplata kamate na stečeno bez osnova
Kada je isplata novčanog iznosa, koji tužilja treba da vrati tužiocu, izvršena po pravnosnažnoj sudskoj presudi, ona je savestan sticalac, tako da njena obaveza na plaćanje kamate, teče od dana utuženja, a ne od dana kada joj je ova suma uplaćena.
Naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u kućnim uslovima sa nanogicom
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u kućnim uslovima sa nanogicom
Licu, koje kaznu izdržava u kućnim uslovima, sa nanogicom, visina nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne može se upodobiti sa visinom ove štete za lice koje kaznu izdržava u zatvoru.
Pravna sudbina dugoročnih kredita u švajcarskim francima
UDK: 336.717.061(497.11)
347.455
PRAVNA SUDBINADUGOROČNIH KREDITA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA**
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Kada je početkom poslednje decenije prošlog veka enormna inflacija obezvredila potraživanja banke i ostale poverioce u kreditnim poslovima, država je reagovala promptno i iskaz u članu 395. Zakona o obligacionim odnosima da poverilac novčanu obavezu indeksiranu u stranoj valuti može zahtevati u domaćem novcu prema kursu „u trenutku nastanka obaveze“ zamenila iskazom da je može zahtevati „u trenutku ispunjenja obaveze“. Kada su korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima zapali u nevolju zbog drastičnog porasta kreditnog duga, država je čitavu deceniju bila ravnodušna da bi Vrhovni kasacioni sud tek 2. 4. 2019. godine usvojio pravno shvatanje u kojem se kaže da je valutna klauzula u švajcarskim francima ništava ako plasirana sredstva nisu pribavljena u toj valuti. Odmah potom Vlada je predložila lex specialis čije usvajanje umanjuje značaj pravnog shvatanja najvišeg suda. To shvatanje se razlikuje i od stava izraženog u tri pravnosnažne odluke tog suda kojima su usvojeni zahtevi dužnika za raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti.
Ključne reči: krediti u švajcarskim francima, raskid ugovora, pravno shvatanje najvišeg suda, lex specialis.
Pravna valjanost valutne klauzule ustanovljene ugovorom o kreditu
UDK: 336.717.061(497.11)
347.455
PRAVNA VALJANOST VALUTNE KLAUZULE USTANOVLJENE UGOVOROM O KREDITU
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Sadržina prava i obaveza ugovora o kreditu određena je odredbom člana 1065. ZOO. Međutim, ugovor o kreditu predstavlja izraz volje ugovornih strana i može se zaključiti na kraći ili na duži vremenski rok. Zato davalac kredita, kao ekonomski jača ugovorna strana, pokušava da očuva očekivani profit od plasiranih kreditnih sredstava ugovornim konstituisanjem posebnih zaštitnih klauzula. Valutna klauzula je jedna od zaštitnih mera čije se konstituisanje zakonom dozvoljava u funkciji očuvanja realne tržišne vrednosti plasiranih kreditnih sredstava. Dopuštenost ugovaranja valutne klauzule se temelji na odredbama člana 34. stav 8. Zakona o deviznom poslovanju i člana 395. Zakona o obligacionim odnosima.
Valutna klauzula nije i ne može biti pravni osnov bogaćenja davaoca kredita na štetu korisnika kredita sticanjem nesrazmerne imovinske koristi u odnosu na realnu tržišnu vrednost isplaćenih kreditnih sredstava u dinarima. Valutna klauzula može uživati sudsku zaštitu samo u slučaju kada se njenom primenom obezbeđuje očuvanje ekvivalentnosti uzajamnih davanja. U slučaju da banke plasirana kreditna sredstva nisu pribavile putem sopstvenog zaduženja u švajcarskim francima na međunarodnom tržištu, valutna klauzula o indeksiranju dinarskog duga korisnika kredita primenom kursa CHF ne može uživati sudsku zaštitu. Njome se narušava ekvivalentnost uzajamnih davanja, što je čini apsolutno ništavom.
Međutim, utvrđena ništavost odredbe ugovora o kreditu o indeksaciji plasiranih dinarskih iznosa kredita primenom kursa švajcarskog franka nema automatskog uticaja na punovažnost preostalih ugovornih odredbi. To znači da ništavost takve klauzule nema za posledicu automatsku ništavost celog ugovora o kreditu.
Ključne reči: ugovor o kreditu, valutna klauzula, ekvivalentnost uzajamnih davanja, sudska zaštita.
Odgovornost za štetu od opasne stvari i opasne delatnosti
OBLIGACIONO PRAVO
Odgovornost za štetu od opasne stvari i opasne delatnosti
U situaciji kada je malinjak tuženog zasađen pod idealnim nagibom i tako je uređen da omogućava bezbedan rad na branju i drugim poslovima vezanim za proizvodnju, tužilji ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete usled povrede zadobijene padom prilikom berbe malina.