LORENSO BRAGADO I DRUGI PROTIV ŠPANIJE

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

LORENSO BRAGADO I DRUGI PROTIV ŠPANIJE
(Predstavke br. 53193/21, 53707/21, 53848/21, 54582/21, 54703/21 i 54731/21)
22. 6. 2023. godine

Podnosioci predstavke su šest španskih državljana.
Predmet se odnosi na proces imenovanja za članove Pravosudnog veća Španije (“General Council of Judiciary”), regulatornog tijela za špansko pravosuđe. Parlament svakih pet godina vrši izbor članova ovog tela.
U toku 2018. godine vršen je reizbor sastava Pravosudnog veća. Podnosioci predstavke, u to vreme španske sudije, bili su kandidati. Konačna lista kandidata, uključujući i podnosioce predstavke, objavljena je u septembru 2018. godine. Parlament se, međutim, još uvek nije složio o tome ko bi trebao biti imenovan za članove Veća. Podnosioci predstavke su 2020. godine uložili žalbu Ustavnom sudu žaleći se na propust Parlamenta da okonča proces imenovanja, ali je 2021. godine njihova žalba proglašena neprihvatljivom, jer je podnesena izvan zakonskog roka. Ustavni sud je smatrao da je rok od tri meseca za podnošenje amparo žalbe, predviđen članom 42. Zakona br. 2/1979, počeo ili 4. decembra 2018. godine, kada je istekao mandat Veća, ili 4. decembra 2019, kada je pokrenut 14. saziv legislativnog tela. U svakom slučaju, žalba podnosilaca predstavke je uložena 14. oktobra 2020. i stoga je bila izvan roka.
Pozivajući se na član 6. stav 1 (pravo na pravično suđenje/pristup sudu), podnosioci predstavke navode da je odluka Ustavnog suda bila proizvoljna i da nije bila obrazložena.
Evropski sud je posebno utvrdio da je član 6. primenjiv na predmet. Istaknuo je da Evropska konvencija ne garantuje pravo na imenovanje na radno mesto ili da se bude unapređen u državnoj službi. Međutim, ono što je bilo u pitanju u postupku koji su podnosioci predstavke pokrenuli nije njihovo pravo da postanu članovi Veća, već njihovo pravo na zakonit postupak i blagovremeno ispitivanje njihovih kandidatura.
Utvrdio je da su podnosioci predstavke, koji su bili uključeni na konačnu listu prihvatljivih kandidata od kojih je Parlament morao izabrati nove članove Veća, imali pravo za koje bi se moglo reći da je priznato prema nacionalnom pravu, da učestvuje u proceduri za članstvo u Veću i da njihove kandidature blagovremeno ispita Parlament.
U meritumu je zaključio da Ustavni sud nije objasnio razloge koji stoje iza izabranih datuma kao početne tačke za tromesečni rok amparo žalbe. Podnosioci predstavke stoga nisu mogli predvideti način na koji je relevantni zakon o rokovima tumačen i primenjen u njihovom slučaju. To je narušilo samu suštinu njihovog prava na pristup sudu, što je, u okolnostima slučaja, takođe bilo usko povezano sa osiguranjem poštovanja zakonskog postupka za obnavljanje sastava organa koji upravlja pravosuđem i na adekvatno funkcionisanje pravosudnog sistema.

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA 

Povreda prava iz člana 8. Evropske konvencije (privatni život)

Pravo na organizovanje samostalnih protesta

ČIŠIĆ PROTIV BiH

Sloboda izražavanja

Prednost EU uredbe nad bilo kojim sukobljenim domaćim pravom

Najbolji interes deteta

POVREDA PRAVA NA SLOBODU IZRAŽAVANJA

PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE I PRAVO NA PRAVNU POMOĆ PO SOPSTVENOM IZBORU